DNEVNI TELEGRAF, 28.10.1996.

PREGLED STAMPE U BEOGRADU (28.10. do 4.11. 1996.)

Zoran Sokolovic obecao Srbima u Podujevu POLICIJA NA TRAGU - S TERORISTIMA BEZ MILOSTI

Poslednji teroristicki napad u podujevskoj opstini, u kome su zivote izgubili inspektor pristinske policije Milos Nikolic i rukovodilac podruznice trzista rada u podujevu Dragan Rakic, okupio je malobrojne Srbe i Crnogorce u Podujevu u subotu uvece na protestni skup...

Obracajuci se okupljenom narodu, koji nije krio da je zaplasen, Nikola Sainovic, potpredsednik Savezne vlade je rekao: "Veceras nas je odvde okupila tragedija. A u casu tragedije, kao sto ste i sami naglasili, iznad svega i jedino treba da budemo zajedno, da se drzimo cvrsto, da jedni drugima verujemo i da sacuvamo ovu nasu lepu drzavu. Sada se, ocigledno je, javljaju sulude ideje da se deli ova zemlja, ali takve ideje nece proci. Zbog toga, ovde cete imati jedinicu posebne namene koja ce da goni krivce i nikog drugog. Ovde je osnovna stvar bezbednost, koju MUP SRbije moze i mora da vam pruzi".

Okupljenom narodu obratio se i republicki ministar policije Zoran Sokolovic: "Odmah, odnosno vec od ponedeljka, preduzecemo sve potrebne mere da ovde svaki ugrozeni gradjanin bude u poptunosti zasticen. Prema ovim zlocincima, budite uvereni, necemo imati milosti. Bez obzira kojoj veri i naciji pripadaju... I budite sigurni, usli smo iim u trag. Uveravam vas da ce i oni, pored trojice terorista koji su vec uhapseni, uskoro biti u zatvoru".

NASA BORBA, 31.10. 1996.

Ocene zapadnih diplomata u Beogradu

KOSOVO - JERIHONSKA TRUBA ZA "SPOLJNI ZID SANKCIJA"

"Kosovo je pretnja regionalnoj i evropskoj bezbednosti koji se odrazava na sve okolne zemlje. To jednostavno nije ekskluzivno unutrasnje pitanje Jugoslavije", ocenjuje u razgovoru za "Nasu Borbu" jedan evropski diplomata. "Evropa ima ozbiljan interes da resava regionalne probleme koji podrivaju kolektivnu bezbednost. Mislim da smo to pokazali angazovanjem u Bosni."

U diplomatskim krugovima se jednoglasno istice da je nesporno da medjunarodna zajednica podrzava teritorijalni integritet Jugoslavije, ali da je nerealno tvrditi da nema mesanja u unutrasnja pitanja zemalja u regionu kada njihovi problemi postanu pretnja zajednickoj bezbednosti...

Diplomati, bez obzira s koje strane Atlantika dolaze, isticu da nema jasno formulisanog zahteva sta je ono sto Jugoslavija treba da ucini na Kosovu da bi "spoljni zid" pao. To, po njihovoj oceni, ostavlja obema stranama manevarskog prostora da rade na resenju i pronalaze prihvatljive modalitete za status juzne srpske pokrajine. Malo preciznija formulacija, ali svakako ne sa tezinom koja bi se u prvom trenutku mogla ocekivati, dosla je iz SAD u vidu clana Zakona o pomoci inostranstvu za 1997, u kome se tvrdi da ce ova zemlja zadrzati trgovinske sankcije prema SRJ sve dok predsednik ne obavesti Kongres da je na Kosovu doslo do "znacajnog napretka" koji treba da podrazumeva: ili poseban identitet juzne pokrajine sa pravom naroda na samoupravu i funkcionisanje tako izabrane vlasti, ili stvaranje medjunarodnog protektorata, a uz sve to i povratak medjunarodnih posmatraca koji nadgledaju situaciju sa ljudskim pravima...

Jedna varijanta predvidja raspisivanje republickih izbora u Srbiji na prolece iduce godine, a u isto vreme i izbore za Skupstinu Kosova. Albanci bi u tom slucaju izasli na izbore, ali bi u periodu od saveznih do republickih izbora vec bili postignuti dogovori o statusu Kosova u Srbiji i SRJ. U dobro obavestenim, domacim krugovima, ne odbacuju se tvrdnje opozicije da se razmatra mogucnost pretvaranja Kosova u trecu federalnu jedinicu, cime bi teritorijalni integritet SRJ i formalno bio sacuvan. U ovom pravcu idu i tvrdnje nekih evropskih diplomata, koji kazu da bi Kosovo kao treca federalna jedinica mogla zadovoljiti i "jastrebove" u americkom Kongresu i doneti Jugoslaviji blagonakloniji stav SAD prilikom donosenja odluke o njenom povratku u Ujedinjene nacije, Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju, itd.

A. Djordjevic

NIN, 1.11. 1996.

Dusan Janjic, koordinator Foruma za etnicke odnose

STA NAM JE SKROJIO SVET

Kako objasniti javnosti kojoj je usadjeno u glavu da je svaki oblik autonomije ili federalizma rusenje drzave, da je upravo federalizam jedino resenje da se ne izgube teritorije, i to samo u narednih deset godina

...* Koliko je jos u narodu ziva prica o Kosovu kao svetoj srpskoj zemlji?

• Generalno, jugoslovenska javnost ne dozivljava vise kosovsko pitanje kao pitanje prvog reda. Rezultati istrazivanja "Puls Jugoslavije" koje je radio Forum za etnicke odnose, pokazuje da se od ponudjenih opcija: Deoba Kosova, Republika Kosovo u okviru Jugoslavije, Autonomija Kosova, Nezavisna drzava Kosovo i Sadasnje stanje, vecina ispitanika odlucuje za poslednju.

To ukazuje da javnost uopste nije spremna na ono sto ce vrlo brzo desiti, mozda vec u narednih mesec dana: da ce ukidanje "spoljnjeg zida sankcija" biti uslovljeno resenjem statusa Kosova. S druge strane, to znaci da vodja moze da potpise sta mu je volja, i tako bez ikakve prepreke, samovoljno odluci o vaznom nacionalnom pitanju cije ce resenje imati dalekosezne posledice. Jos gore, kosovski problem ce doci na dnevni red najzesce izborne kampanje u Jugoslaviji te ce nespremne stranke to instrumentalizovati za sopstvene obracune...

* Kakve su startne pozicije Jugoslavije kao pregovaraca?

• Dok su uloge Albanaca i medjunarodne zajednice jasno definisane Jugoslavija nema koncept, sto je automatski dovodi u poziciju slabijeg pregovaraca.

* Kako biste opisali albansku a kako srpsku stranu?

• Razlika je ogromna. Albanska strana se pokazuje kao poptuno konstituisana: postignut je visok stepen etnomobilizacije, ostvaren je konsenzus da je, bez obzira na sve unutrasnje razlike, Ibrahim Rugova vodja, a uz Rugovu postoji jos nekoliko neospornih autoriteta njegovog kalibra i postoji saglasnost o krajnjem cilju - a to je nezavisnost.

Nasuprot albanskoj, srpska strana je nejedinstvena, Jugoslavija kao federacija nema instrumenata da resi problem Kosova. Crna Gora je izasla iz igre, problem je ne interesuje, jer je zaokupljena sopstvenim statusom. Srpsko javno mnjenje je slabo zainteresovano za pitanje Kosova dok su srpske politicke stranke o tome podeljene.

Pored toga, vlast situaciju cini jos gorom jer gura stranke u poziciju iscekivanja ili nekostruktivnog suprotstavljanja. Tako je u osnovi koristan ugovor o obnovi skolstva naisao na negativne reakcije Beogradsjog kruga. Jedina civilna opcija koja je podrzala Albance, odjednom promovise one Albance koji su protiv tog sporazuma da bi porucila da je, u stvari, protiv Milosevica.

Sve to pokazuje da jugoslovenska strana ne postoji kao ozbiljan partner za dijalog, a to znaci da nece biti ubedljiva ni medjunarodnoj zajednici.

* Spomenuli ste da medjunarodna zajednica ima definisan stav o Kosovu?

• Oficijelno, medjunarodna zajednica (Savet Evrope, UN i drugi) govore o postovanju ljudskih i kolektivnih prava Albanaca i visokom stepenu autonomije u okviru Srbije, neki kazu Jugoslavije. No, na terenu postoji strasna borba interesa oko statusa Kosova u zavisnosti od toga kakve ko ima namere na Balkanu.

Italija, recimo, nije za Kosovo Republiku, jer ima strateske interese u Albaniji, a sa nezavisnim Kosovom kontrola bi bila teza. Britanci kazu takodje "ne" promenama granica, ali nemaju nista protiv ako se do njih dodje mirnim putem. SAD koje su prezuele glavni teret za stablinost na Balkanu, zele da onemoguce izbijanje oruzanih sukoba sirih razmera, sto ne iskljucuje prihvatanje sukoba uzih razmera. I tako dalje...

* Da li ste, mozda, culi kakve su reakcije SPS-a na to sto su u Njujork pozvani i lideri drugih politickih partija iz Srbije?

• Kako cujem, ova vlast pokuasva da obezbedi monopol u Njujorku, tako sto bi se sama tamo pojavila, ne shvatajuci da je bolje da uz sebe ima ljude koji dele isti problem, nego da joj sudbinu kasnije korje razni nametnuti eksperti spolja, politicari koji ce da nude resenja u skladu sa poznavanjem terena, a ono se uglavnom svodi na policijske vecere i gledanje mapa.

* Da li se moze naslutiti koja ce biti platforma jugoslovenske strane u pregovorima, koji, po svemu sudeci, slede posle Njujorka?

• Milosevic odbija da o Kosovu javno govori cak i sa ljudima iz sopstvene stranke. O Kosovu se govori jedino kao potencijalnom izvoru glasova, a to pokazuje svu povrsnost i neshvatanje tezine problema. Srpski politicari vide Kosovo kao veliku tortu od koje treba odseci veliki komad profita. To je opasna kalkulacija jer se zanemaruje gorka strana price. Jer, kako priznati da je politika koja je vodjena u poslednjih deset godina bila apsolutni promasena, kako objasniti jugoslovenskoj javnosti - kojoj je usadjeno u glavu da je svaki oblik autonomije ili federalizma rusenje drzave - da je upravo federalizam jedino resenje da se ne bi izgubile teritorije i to samo u narednih deset godina?

To odgadjanje otvara strasan manipulativni prostor za pojavljivanje raznih sarlatana domacih i svetskih, koji nude svoje lose usluge te vlastima sluze kao opravdanje da je sveopsta zavera u toku. Time se onemogucava pocetak uspostavljanja dijaloga uz siru kontrolu javnosti. Na kraju cemo biti prinudjeni da prihvatimo resenje koje dolazi spolja...

No, da se vratimo vasem pitanju: program SPS-a, odnosno rezima, vrlo je fleksibilan i to u smislu da je pragmatizam mnogo jaci od bilo kakvog principa, sem jednog: da se granice ne menjaju. Drugi, dugo vremena bitan princip - da je Kosovo unutrasnja stvar Jugoslavije - vec je oboren.

Branka Andjelkovic

BLIC, 2-3.11. 1996.

Ibrahim Rugova kaze za "Blic" da ne postoji oslobodilacka vojska Kosova

SVE JE TO NEOZBILJNO

Juce su se povodom teroristickih napada na Kosovu i Metohiji oglasile dve grupe - jedna iz Pristine, a druga iz inostranstva - koje preuzimaju odgovornost ili upiru prstom u "krivce" za ubistva u podujevskom selu Surkis.

Dr Ibrahim Rugova je kao krajnje neozbiljno ocenio oglasavanje nekakve "Oslobodilacke vojske Kosova" i svog premijera u inostranstvu Bujara Bukosija koji krivicu za terorizam upucuje na Beograd. "Nista prema nasim saznanjima, nije tacno", tvrdi Rugova. "Neozbiljno je i to sto neko optuzuje bilo koga bez dokaza. Smatram neozbiljnim i to sto se, navodno, javljaju neke tajne snage za oslobodjenje Kosova. Jer, prema nasim informacijama, tako nesto ne postoji. Neozbiljne su i izjave ljudi. Zna se da sve to ide u prilog tome da se poremeti situacija, da se ovde stvaraju nove tenzije. Znamo mi ko i zasto, posebno i kome, salje neke faksove. Ja, uistinu, ne zelim da postoji tako nesto, kaze Rugova.

R. Barjaktarevic