KO KOGA PODRZAVA?

Pre pet godina 11 politickih patrija, okupljenih u Koordinacioni odbor albanskih politickih partija u Jugolsaviji, usvojile su politicki dokument, siroj javnosti poznat kao "Dokument o trima opcijama". Ovoj politicki dokument, moze se reci jos uvek je aktuelan, u njegovim projekcijama albanskog politickog delovanja, ali i projekcijama relevantnih medjunarodnih faktora. U vreme njegovog usvajanja od strane albanskih politickih partija, koje su u to vreme pokrivale politicku scenu u krajevima bivse Jugoslavije nastanjene Albancima, jugosovenska kriza je posla putem, koji ce kao epilog imati razarajuci rat. 2. oktobra 1991.godine, vodjene su ostre borbe za Dubrovnik, izmedju hrvatskih i srpsko-crnogorskih vojnih snaga. Dan kasnije cetvoroclano predsednistvo SFRJ je zapocelo rad u "ratnim uslovima", preuzimajuci na sebe i kompetencije Saveznog parlamenta. 8. oktobra, Sabor Hrvatske je doneo odluku o nezavisnosti ove republike. 10 oktobra, propao je pokusaj za odrzavanje sednice Savezne skupstine. Uzimajuci u vidu sve ove dogadjaje, kako se tada govorilo, "albanski politicki subjekti su stvorili alternativu artikulisanja politicke volje Albanaca, insitucionalnim putem i mirnim politickim sredstvima. Ustavna deklaracija od 2. jula 1990, Ustav od 7. septembra donet iste godine i Referendum o Kosovu kao nezavisnoj i suverenoj drzavi, od 26-30 septembra 1991. godine, stvorili su pravno ustavni okvir jedne nove drzave na Balkanu", isticu projektanti ove deklaracije. Na albanskoj politickoj sceni, bilo je i razlicitih opcija, kojima je trebalo dati jasan oblik politicke artikulacije. Sve tri opcije Politicke deklaracije bile su vezane za razvoj daljih dogadjaja, koji ce uslediti na prostorima bivse Jugoslavije. Prva opcija je bila republika Kosovo i status drzavotvorne nacije Albanaca u Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji, u uslovima nemenjanja spoljnih i unutrasnjih granica bivse Jugoslavije. Druga opcija se vezivala za nemenjanje spoljnih granica, ali sa menjanjem unutrasnjih granica, ona je predvidjala stvaranje albanske republike u Jugoslaviji. Treca opcija, u slucaju menjanja spoljnih granica Jugoslavije, najavljivala je opste deklarisanje plebiscitom za ujedinjenje albanskih teritorija u bivsoj Jugolsaviji sa Albanijom, dakle, "tako bi se stvroila integralna albanska drzava na Balkanu sa njenim etnickim granicama, kao sto i pise u tom dokumentu.

Pet godina posle usvajanja Politicke deklaracije, kazu posmatraci, jasno je da se ni jedan od subjekata potpisnika nije pridrzavao ni jedne njene tacke. Oni su usvojili odredjene politike, u zavisnosti od stvorenih okolnosti, sto se uostalom i danas desava. Jedan od dobrih poznavaoca kosovske politicke scene, Miljazim Krasnici istice da je "fragmentizacija politickog delovanja odlika delovanja u razdoblju koje je usledilo posle potpisivanja politicke Deklaracije. Iako su se spoljne granice bivse Jugoslavije promenile, zahtev za opstim deklarisanjem plebiscitom, vise nije aktuelizovan". Analiticari isticu da je "stavise, Albanija priznala Makedoniju kao nezavisnu drzavu; Albanci u Makedoniji su se izjasnili u prilog nezavisnosti ove bivse jugoslovenske republike (ali ne odustajuci od zahteva da budu drzavotvorni element), Albanci u Presevu, Bujanovcu i Medvedji, ako i oni u Crnoj Gori su ucestvovali na izborima u njihovim republikama i dobili lokalnu vlast. Kosovo je stvorilo paralelan sistem insitucija i nastavlja sa nastojanjima za postizanje nezavisnosti mirnim putem, sa odredjenim modifikacijama nacinjenim na formulaciji pitanja na Referendumu od septembra 1991. godine".

I za svih ovih pet godina, Albanci koji su ziveli u bivsoj Jugoslaviji, nisu ostvarili ni jedan od ciljeva proklamovanih u Politickoj deklaraciji, koja ostaje najvisa tacka zajednickog artikulisanja njihovih politickih i nacionalnih aspiracija. Kriticari aktuelnog albanskog vodjstva isticu da iako je razvoj dogadjaja ispunio kriterij da se aktivira treca opcija albanskih zahteva, oni su ostali kod prve opcije. Ova protivurecnost izmedju proklamacija i delovanja, cini se da je nametnuta odnosom snaga, ali i politickim potezima medjunarodnih cinilaca. Neki drugi politicki krugovi, upozoravaju da je na taj nacin "albansko pitanje konzervirano, dok traje konflikt i sve dok se ne stvori mir izmedju Juznih Slovena, u severnom delu regiona, na nacin da se pitanja otvare u normalnim uslovima, sa realnim sansama za mirno resenje".

. Medjutim, albansko pitanje od mnogo cega zavisi od samog albanskog subjekta, koji je ipak, tokom ovih godina doziveo velike potrese. Godisnjica politicke deklaracije o trima opcima se podudara sa razdobljem kada se u ovom delu Balkana odvijaju razni parlamentarni i lokalni izbori, u okviru kojih albanski faktor igra veoma vaznu ulogu. Isto tako, ovi izbori kao sto su bili i oni za lokalnu vlast u Albaniji, predstojeci u Makedoniji i parlamentarni i lokalni izbori u Jugoslaviji, reflektuju se i u odnosima izmedju albanskih plitickih snaga. Posebno to dolazi do izrazaja na relaciji Titana-Tetovo- Pristina, gradovima koji se smatraju albanskim politickima centrima. Pristina je jos od pada diktatorskog rezima u Albaniji stalno podrzavala Demokratsku partiju na vlasti Salji Berise, podrska koja je postala sofisticiranija nakon fijaska Berisinog Ustava. Tako, upitan - ko bi trebalo da dobije na lokalnim izborima u Albaniji, poznati albanski aktivista Adem Demaci ce izjaviti da "ne zeli da se direktno izjasnjava ni o jednoj politickoj snazi, jer je u dovoljnoj meri prenaglio u slucaju Ustava". Tokom proteklih izbora u Albaniji od maja, a zatim i oktobra meseca, u predizbornoj kampanji vladajuce Demokratske partije primeceno je da nije bilo euforicnih dolazaka lidera sa Kosova i raznih podrski od strane kosovskih Albanaca. Pretpostavlja se da je neizmerna "ljubaznost" i "dozivotna " zahvalnost Kosovara manje vidljiva i zbog radikalne promene u stavu vlade, pa i samog pretsednika Berishe oko statusa Kosova. Sve dok se otvoreno u medjunarodnim kontaktima i institucijama zalagao za Kosovo kao nezavisnu drzavu, kao takva je proglasena i u albanskom parlamentu, ovdasnji politicki krugovi su bili vise nego zadovoljni. Promenom njegovog javnog misljenja, da Kosovo treba da ostane u okviru granica Jugoslavije, izrazenije su mnogo manje simpatije prema vladajucij partiji u Albaniji. Ipak, kao sto dolikuje politickoj retorici, vodja kosovskih Albanaca, dr. Ibrahim Rugova je ipak cestitao Salji Berisi na njegovoj pobedi i na lokalnim izborima izrazavajuci njegovo ubedjenje da su "ti izbori odvijani u tolerantnom duhu. Isto tako, dodaje Rugova, pozdravili smo sve partije koje su tamo pobedile, a u prvom redu Demokratsku partiju, zatim Socijalisticku partiju i ostale, jer to predstavlja korak u pravcu konsolidacije demokratskog poretka i zivota u Albaniji". Inace, politicke partije na Kosovu nemaju neku usku saradnju sa politickim partijama u Albaniji i pored pojedinacnih nastojanja. Demokratski savez Kosova, osim sa Demokratskom partijom, veoma kasno je zapocela uspostavljanje kontakata sa drugim politickim partijama, a nisu nedostajala ni varnicenja sa Socijalistickom partijom. S druge strane, albanska Demohriscanska partija Kosova, sa odgovarajucom partijom u Albaniji, osnovala je Albansku Demohriscansku Uniju. Ipak, i ova Unija, ili kako su je od milja nazvali "Albanska CDU", za sada je ostala samo na papiru, posto su posle prvog Kongresa na scenu stupili problemi, koji jos nisu prevazidjeni. Potpuni raskol dozivele su i Partija nacionalniog jedinstva Kosova, (UNIKOMB), sa onom srodnom u Albaniji. Ako je, dakle i bilo simbolicnih simpatija u proteklim izborima za druge partije ili koalicije, na Kosovu se to nije moglo znatno osetiti. Favorit broj jedan ostala je Demokratska partija, kao simbol neceg novog u Albaniji i njene demokratizacije.

Sto se tice izbora u Makedoniji, albanski politicki vrh Kosova, iako se izjasnjava za "koordinaciju tamosnjih albanskih politickih snaga", ipak, u razlicitim oblicima je izrazio podrsku Partiji demokratskog prosperiteta Albanaca u Makedoniji, koju vodi Arben DZaferi. Ova podrska ipak, nije prosla bez kritika u odredjenim krugovima na Kosovu, podsecajuci da je PPD na cijem je celu Aliti ipak ona koja obecava jednu stabilnost. Uostalom, mnogi se secaju da je Partije Arbena Dzaferija izbila na povrsinu tokom proteklih izbora u Makedoniji, kada je u jednom trenutku bila i podrzana od Demokratske partije Albanije. Danas, verovatno osecajuci da ova stranka nije dovoljno jaka i da danas nudi manje realnog nego ranije, u svojoj predizbornoj kampanji i sam Berisa je postao ravnodusniji. Aktuelno, u Pristini se uocava nastojanje da se koliko toliko prikrije otvorena podrska za ovu ili onu partiju, iako se kriticki gleda na predizbornu kampanju tamosnjih albanskih politickih subjekata. Parlamentarna partija Kosova i ona Nacionalnog jedinstva su u nekoliko navrata pozivali albanske poslanike i ministre da bojkotuju vlast u Makedoniji, sve dok se ne resi albanski problem u ovoj Republici bivse Jugoslavije", a ovdasnja sredstva informisanja vise posvecuju prostora tamosnjim politicarima, koji ne ucestvuju u vlasti.

Pristina igra posebnu ulogu i u politickim kretanjima na albanskim prostorima u Crnoj Gori, Presevu, Bujanovcu i Medvedji. Na ovim prostorima Albanci su,kao i ove godine, do sada ucestvovali na izborima. U Presevu, Bujanovcu i Medvedji, opstine koje ovdasnja albanska javnosti zove i "Istocno Kosovo", konkurisu tri albanska subjekta. Partija za demokratsko delovanje, Albanska demokratska partija i Parlamentarna partija. Sva ove tri stranke, imaju podrsku Pristine, u zavisti od bliskosti koje su izgradile sa kosovskim partijama Albanca. Tako, Partija za demoktarsko delovanje ima podrsku Demokratskog saveza Kosova, dok je Parlamentarna partija podrzana od strane istovetne partije u Pristini, koja je, kako se ovde ocenjuje, "odigrala esencijalnu ulogu u stvaranju ove stranke". Cinjenica je, inace, da kolaju price da je Parlamentarna partija sa sedistem u Presevu, "stvorena kao frakcija Partije za demokratsko delovanje i da je uticala na raskol tamosnjih glasaca", dok je medju ovdasnjim posmatracima samo produbila ubedjenje o nedostatku koordinacije delovanja i politickih stajalista subjekata, koji su cinili Koordinacioni odbor albanskih politickih partija na teritoriji bivse Jugoslavije.

Gotovo je identicna situacija i u Crnoj Gori, gde Demokratski savez Albanaca u ovoj republici uziva relevantnu politicku podrsku u Pristini. Vodja kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova je ipak na pragu izbora od 3. novembra izjavio: "Mi smo razgovarali i sa partijama koje tamo deluju i one su se slozile da se organizuju medjusobno i da stvore konsensuz, kako bi osigurali mesta i u Parlamentu Crne Gore i u lokalnoj vlasti, i mi se nadamo da ce se to desiti". Bilo kako bilo, albanske politicke partije i na pragu sadasnjih izbora na svim prostorima gde zive nastavljaju da podrzavaju i kritikuju jedna drugu, dok se, kako pise dnevik BUJKU "raznorazne izjave upotrebljavaju vise u sluzbi politickog marketinga"...

Besim ABAZI AIM Pristina