ALBANSKA PRATTY WOMAN: NISU SVI PRINCEVI PLAVI

AIM - JUNIOR Tirana

Do pre sest godina, Albanci su nesto culi i gledali na stranim TV progarmima, u vezi sa najstarijim zanatom na svetu, prostituciji. Do pre sest godina oni nisu poznavali ili su hinjili ignorisanje ovog socijalnog problema. Sam komunisticki rezim sa svojim striktnim pravilima, sa neukaljanim moralom "novog coveka", koji je gradio 50 godina, zabranjivao je zacetak i ovog problema u Albaniji.

Ipak, uprkos strogosti zakona bivseg sistema, prostitucija je postojala u zemlji, iako u njenim najprimitivnijim oblicima. Posebno u siromasnim predgradjima ili u siromasnim porodicama, ovaj zanat se gledao kao sredstvo za zivot. Cak je u zadnje vreme otkrivena jedna javna kuca u samom srcu albanskog glavnog grada, koja je prema podacima policije funkcionisala jos od 1982.godine, tri godine pre smrti diktatora Hodze i osam godina pre nego sto su se desili transformacioni pokreti od decembra 1990.

Odmah nakon promena iz 1990 godine, bilo je mnogo onih koji su preko velikih egzodusa potrazili svoju srecu na zapadu. To je dovelo do radjanja problema prostitucije, prvo van albanskih granica, a kasnije uvezen i u zemlju, kao profitabilan biznis za mnoge "bosove" albanske mafije. Masovne migracije sa severoistoka zemlje, veoma malo razvijenog, u pravcu glavnog grada, kao i bujice ilegalnog prelaska prema obalama Pulje u Italiji ili u pravcu juzne granice, Grckoj, donele su "sirovinu" za upotrebu od strane preduzetnika "trgovine seksom".

Podaci koji sada dolaze iz Italije, jednog od suseda Albanije, kazuju da aktuelno u ovoj zemlji upaznjavaju ili su primorane da upraznjavaju prostituciju oko 15 hiljada albanskih prostitutki. U hronikama italijanskih novina, stalno se mogu naci storije vezane za prostitutke, potresne dogadjaje njihovih ubistava na trotoarima i periferiji bogatog italijanskog severa, sve do prica tipa "pratty woman", kada se plavi djenovski princ zeni siromasnom albanskom prostitutkom, kao sto se desilo pre godinu dana. Albanski klan - pravi profiteri ovog prljavog biznisa - koji sa svojim mafijaskim kanalima ilegalno prevozi "sirovinu", buduce prostitutke, primoravajuci ih cak i silom da se prostituisu, smatraju se najopasnijima u Italiji. Neretko se desava da se izmedju njih i njihovih africkih rivala dogode krvavi obracuni usred noci, zbog prevlasti na trotoarima.

"Dobijam do 200 hiljada lira na dan, ali ima i slucajeva kada se zadovoljavam i samo polovinom od ove sume", prica Alinda, jedna albanska prostitutka. Njena istorija zapocinje ilegalnim prelaskom sa obale Vljore za Bari. Njen verenik, tako se on tada zvao, ubedio ju je da emigrira u Italiju. On je cesto dolazio kod Alindinih roditelja i bio pristojan. Tako su njeni roditelji pristali da povere Alindu njemu, ostavljajuci je u "sigurnim rukama". "Mi smo tada lose ziveli. Otac sada vec u penziji, godinama je radio kao sofer autobusa, ali njegova penzija nije bila dovoljna. Mozda je to bio razlog sto su me oni - roditelji - ostavili "mom vereniku", prica devojka iz Vljore.

Tako, jedne jesenje veceri, plativsi 1000 americkih dolara po osobi, Alinda i njen pratilac su se zajedno popeli sa jos dvanaest drugih osoba u brodic, koji ih je ilegalno prebacio na obalu Pulje, region na jugu Italije. Tu su i zapocele patnje za ovu Albanku. Zajedno sa tri ostale devojke, Alinda je postala zrtva nasilne agresije, tri dana zaredom, od strane "njenog verenika" i dvojice mestana Barija. Osim drvenih motki, ove devojke su "isprobale" i bol silovanja. U pocetku promena ponasanja njenog voljenog je zacudilo devojku, ali je kasnije shvatila da ce morati da se prostituise na ulici i da je dobrota njenog "verenika" trajala samo toliko dok nije presla s one strane mora. Njen princ nije bio plav.

Nedelju dana posle iskrcavanja na jug Apeninskog poluostrva, devojke su prebacili u drugi grad, za koji je Alinda kasnije doznala da se zvao Peskara. Oni - sada su devojke vec bile prodate grupama koje se bave prostitucijom - su ih drzali zatvorene tokom celog dana i izvodili da rade samo posle zalaska sunca, cak drzeci im glave pokrivene dzakom sve vreme dok su ih transportovali kobmijima "do radnog mesta". " U pocetku mi je bilo tesko, medjutim kasnije sam se privikla i pocela mnogo da zaradjujem, iako gotovo nista nisam zadrzavala za sebe, jer su mi sve uzimali oni koji su mi stajali iznad glave", kaze Alinda. "Nismo imale izbora, jer ako bi se neka od nas pobunila i otisla da prijavi policiji, znacilo je da se igras glavom", nastavlja ona da prica, navodeci konkretan primer masakriranja prostitutke koja je odlucila da kaze "ne" zivotu na koji je bila primorana. "Mi smo sve znale, ko je nju tako udesio, ali nismo mogle izustiti ni jednu rec, uzasnute tim prizorom", kaze ona. Tako je Alinda zapocela da se bavi ovim zanatom, koji uprazdjnjava vec tri godine. Ona cak ne izgleda nezadovoljno. "To je posao kao i svi ostali, koji ti omogucava da zaradis puno para, dok istovremeno moras biti pazljiva sta radis, jer u suprotnom...", nastavlja pricu albanska prostitutka. Posle ovih godina, Alinda vise nije primorana da radi za racun drugih. Ona je iskoristila prvu pruzenu sansu i pobegla od iskoriscavanja od strane albanskih bosova prostitucije u tom gradu. "Imala sam srece, jer je mnogo njih koje nemaju hrabrosti da ucine ovo, znajuci sta ih ceka. Ako se otkriju, one vrlo lako mogu biti masakrirane, a zatim, kao od sale bacene, u neku rupu pokraj puta", prica Alinda.

Ona zivi u malom stanu, u kvartu ne tako udaljenom od centra luckog grada Djenove. Tu i prima klijente. Sada svoju zaradu zadrzava za sebe, placa kiriju, oblaci se, stedi i deo novca salje porodici.

Medjutim, kako rade albanske Alinde u svojoj zemlji? U Tirani uglavnom, prostitucija je koncentrisana na nekoliko tacaka blizu centra i hotela gde odsedaju stranci. Oni su i glavni klijenti prostitutki, vecine od njih pridosle iz sevroistocnih krajeva zemlje, posle masovnih migracija albasnkih drzavljana u pravcu glavnog grada. Leti, diskoteke su stecista domacih "preduzetnika" prostitucije. Oni uzimaju narudzbine od turista i zatim ih sa devojkama i upoznaju, dok se pazar isplacuje u valuti i nikada ne prelazi sumu od 80 americkih dolara, za noc. Takva operacija se moze izvrsii i nasred ulice, ali svaki ugovoren posao je tajno pracen od najmanje cetiri osobe koje su ukljucene u takvu organizaciju.

Ima slucajeva da samo jedna grupa koja deluje u sektoru placenog seksa, pod kontrolom ima i do 15 prostituki. U Tirani takvu aktivnost svakodnevno vodi najmanje cetiri grupacije, koje se bave ovim biznisom. Medjutim, ne moze se odbaciti ni mogucnost postojanja ilegalnih javnih kuca. Postoji sasvim blizu centra Tirane lokal, gde se u pocetku klijentima nudi drustvo devojaka, a kasnije im se dozvoljava i konzumiranje pica. Cak ima mnogo lokala, i onih najmanje sumnjivih, koji imaju skrivene prostorije za svoje poverljive ljude, a koje se mogu koristiti bilo kada, naravno uz odredjenu novcanu nadoknadu.

U albanskoj stampi i javnosti su sve cesci kriticki glasovi koji zahtevaju preduzimanje ostrih mera za obustavljanje ovog fenomena, nisu nedostajale ni akcije policije u zemlji, medjutim, u medjuvremenu, mafija seksa, albanska i italijanska, nastavljaju, neuznemireno, rad na bogatom italijanskom severu. Najstariji zanat na svetu sada je pronasao nove aktere.

Bledar ZAGANJORI