JUGOSLOVENSKI TEATAR APSURDA

Istrazivanja

Dok su u normalnom, civilizovanom svetu izbori nacin da se nezadovoljstvo artikulise i legitimizuje putem smene vlasti, u SRJ se dogadja paradoksalna situacija: istrazivanja potvrdjuju da javno mnjenje veoma lose ocenjuje sadasnji sistem, a veliki broj gradjana i dalje je spreman da glasa za vladajucu stranku

AIM, Beograd, 31. 10. 1996.

Sta biva sa zemljom i gradjanima te zemlje koji su prestali da se nadaju, ili se tako malo nadaju? Sta je sa zemljom i gradjanima koji su okrenuti proslosti vise nego sadasnjosti? Sta se zbiva sa javnim mnjenjem koje masovno glasa za stranku koja je glavni urednik stanja u kome se nalazimo, a sa kojim je ta javnost veoma nezadovoljna? Gde su i kuda idu gradjani sa ovoliko vrednosnog nesklada, protivurecja, koji uskladjuju neuskladivo, koji su malo demokrate, malo totalitarci?

Ovo su samo neka od pitanja koja su ostala otvorena i nakon poslednjeg istrazivanje javnog mnjenja Centra za politikoloske studije i javno mnjenje Instituta drustvenih nauka u Beogradu. Nesklad izmedju nezadovoljstva sistemom i pruzanje podrske tom istom rezimu, ujedno su i pravi izazov za analiticare ovdasnje drustvene zbilje, zakljucili su istrazivaci.

Slucaj je hteo da su protekle nedelje jugoslovenskoj javnosti prezentirani nalazi dva istrazivanja pomenutog Centra: jedno, obavljeno u maju ove godine (licnim intervjuisanjem 2000 ispitanika u SRJ, bez Kosova i Metohije), ciji je rezultat studija "Legitimitet politickog sistema i vrednosni profil gradjana Jugoslavije" i, drugo, uobicajena izborna sondaza pred ovogodisnje savezne i lokalne izbore.

"Izborna sondaza '96" (istrazivanje koje je obavljeno od

1. do 15. oktobra ove godine na uzorku od 1520 ispitanika, bez gradjana albanske nacionalnosti) prognozira da ce na izbore izaci 61, a apstinirace 39 odsto glasaca. Osvojeni glasovi u odnosu na citavo biracko telo, prema prognozi, izgledali bi ovako: 27,3 birackog tela opredelice se za levu koaliciju, za koaliciju "Zajedno" 18,3, za radikale 6,4, ostale stranke 7,1 i 1,9 odsto nevazecih glasova.

U odnosu na one koji ce glasti 45 odsto opredelice se za tzv. levi blok, 30 za koaliciju "Zajedno", za radikale 10,5, ostale stranke 11,5, dok ce tri odsto biti nevazeci glasovi. Ova prognoza samo je potvrdila prethodne nalaze istrazivaca da bi vladajuca stranka mogla pobediti i na ovim izborima, iako je paradoksalna, kada se uporedi sa nalazima istrazivanja o "Legitimitetu politickog sistema i vrednosnom profilu gradjana Jugoslavije", u kome je dve hiljade ispitanika odgovaralo na pitanja o odnosu prema postojecem sistemu, efikasnosti sistema, alternativama datom sistemu, potom o demokratiji, nacionalizmu, a rezultati su potvrdili da u glavama Jugoslovena vlada poprilicna konfuzija.

Sadasnjost sve gora - proslost sve bolja

Po nalazima istrazivanja, 54 odsto gradjana Srbije nije zadovoljno zivotom, a negativna energija (zabrinutost, strah, ravnodusnost, pasivnost, srdzba, bes, ocajanje, nemoc...) obelezava 63 odsto gradjana Srbije i 47 odsto gradjana Crne Gore. "Pozitivna energija" (verovanje da ce se uskoro sve prebroditi i spremnost na akciju) karakteristicna je za 28 odsto gradjana Srbije i 42 odsto gradjana Crne Gore. Istrazivaci kazu: sadasnjost nam je sve gora, proslost sve bolja, a buducnosti nema.

Javno mnjenje SRJ lose ocenjuje sadasnji sistem ili sadasnji trenutak. Do toga se doslo analizom odgovora na pitanja o privredi, politickom sistemu, slobodi misljenja, zasticenosti od kriminala i bezakonja, socijalnoj sigurnosti... Tako, 57 odsto gradjana ima odbojan stav prema sadasnjem sistemu dok ga nesto vise od 40 odsto prihvata ali u maloj meri (za svega dva odsto zitelja Jugoslavije sistem je u velikoj meri dobar). Za razliku od sumorne sadasnjosti i buducnosti koja se gotovo ne nazire (cak dve trecine ne moze da sagleda i oceni buducnost) sve je veci procenat onih koji se rado secaju proslosti. Na primer, vise od polovine gradjana (55 odsto) smatra da je doba "titoizma" bilo dobro, za trecinu je ono bilo delimicno dobro, a samo pet odsto smatra da je ta proslost bila losa.

Grafit - "Bravar je bio bolji" - koji je godinama krasio beogradske zidove, ocito, nije bio samo plod necije duhovitosti. Doduse, mada su gradjani okrenuti proslosti, samo 15 odsto gradjana Srbije i 21 odsto gradjana Crne Gore prihvatilo bi povratak na komunizam. Najredje se alternativa sadasnjem sistemu vidi u povratku na monarhiju. Taj koncept prihvatljiv je za 14 odsto gradjana Srije i samo tri odsto gradjana Crne Gore. Za 11 odsto gradjana u Srbiji i sest odsto u Crnoj Gori resenje je da vojska uzme stvar u svoje ruke. "Genijalni vodja" je resenje za 28 odsto gradjana Srbije i 27 odsto gradjana Crne Gore. Jedina alternativa postojecem sistemu koja je prihvatljiva za gradjane svih postkomunistickih zemalja, jeste da strucnjaci uzmu ekonomiju u svoje ruke: tako misli 83 odsto gradjana Crne Gore, a 76 u slucaju Srbije. Dakle, vlada strucnjaka.

Novo vreme donelo je vecu slobodu veroispovesti (56 odsto) i misljenja (38 odsto) ali je zato, misle Jugosloveni, uskratilo sve ostalo: sigurnost posla, socijalnu zastitu, nacionalnu ravnopravnost, zastitu od kriminala.

Kriza legitimiteta

Rezultati istrazivanja sugerisu zakljucak da se rezim u Srbiji i njegove institucije suocavaju s krizom legitimiteta izrazenom kroz otvoreno nepoverenje vecinskog dela javnog mnjenja

• za razliku od rezima u Crnoj Gori gde je javno mnjenje podeljeno, ali gde ipak preovladava poverenje u kljucne institucije sistema. Samo vojska, crkva, skolstvo, zdravstvo i SANU uzivaju vece poverenje nego nepoverenje. Najvise se veruje skolstvu i zdravstvu. Ovo su i jedine kategorije koje su u odnosu na ispitivanja iz '94 beleze porast poverenja javnosti. Sledi crkva sa 54 odsto, a najmanje se veruje, partijama 18 odsto, novim sindikatima i NATO-u po 15 odsto. U predsednika Srbije ima poverenje 41 odsto gradjana, a isto toliko u njega poverenja nema, dok politicke partije, kao sto se vidi, uzivaju samo neki procenat vise poverenja od novih sindikata i NATO pakta. Za rezim u Crnoj Gori je znacajno da se medju institucijama od poverenja nalaze i sve republicke predstavnicke institucije (predsednik republike - uziva poverenje 60, republicka vlada 56, i parlament 53 odsto gradjana).

Individualna ljudska prava prema osecaju gradjana Crne Gore prilicno se postuju (tako misli 45 odsto prema 35 prema onih koji misle drugacije). U Srbiji je procena ujednacena - podjednako se misli da se ona ne respektuju i da se respektuju. Medjutim, stvari stoje drugacije kod odnosa gradjana prema kolektivitetu: sa tvrdnjom "Interesi celine naroda moraju biti iznad svih posebnih interesa" ne slaze se samo 11, a slaze cak 89 odsto gradjana.

Ponos svojom zemljom je gotovo klasican pokazatelj legitimiteta. Polovina gradjana Srbije kaze da je ponosna Jugoslavijom, dok 38 odsto kaze da nije. U odnosu na '94. to je blago smanjenje ponosa. Gradjani Crne Gore su nesto ponosniji - 59 odsto ponosnih naspram 31 onih koji to nisu, ali i ovde treba pomenuti pad sa 64 na 59 odsto. U istrazivanju koje je radjeno '94. registrovan je znatno veci ponos nacijom kojoj ispitanik pripada: 89 odsto Crnogoraca se ponosi time sto su Crnogorci, dok je kod Srba taj postotak iznosio 79 odsto. Ovakvi nalazi upucuju na zakljucak, kazu istrazivaci, da bi gradjani iskazivali veci ponos sa jednom "nacijom-drzavom", za razliku od jedne visenacionalne drzave.

I demokrate - i totalitarci

Na vrednosnom planu vecina gradjana je demokratski orijentisana (61 odsto) ali je znatan i procenat onih ciji se stavovi obelezavaju kao mesoviti. Nije, medjutim, zanemarljiv ni broj ispitanika koji sa mnogim kategorijama nisu rascistili. Prihvatanje kontradiktornih vrednosnih orijentacija obelezje je poprilicnog broja gradjana. Tako se medju demokratski orijentisanim gradjanima nalazi dvadesetak odsto autoritarno nastrojenih, destak odsto totalitaraca, kao i znacajan postotak onih koji ne razlikuju pojmove totalitarana i netolitarana ili autoritaran i neautoritaran. Zanimljivo je da demokratija, liberalizam i pomenuti pojmovi najslabiji status imaju kod vladajuce politicke stranke. Dvadeset tri odsto pristalica koalicije SPS, JUL i ND je nedemokratski orijentisano, a u koaliciji zajedno njihov udeo je dva odsto. Cetranest odsto radikala ne bi se bas moglo ubrojiti medju ljubitelje demokratije.

Za polovinu gradjana SRJ moze se reci da su otvoreni prema svetu, ali ne i prema svojim komsijama. Status najmanje prihvacene nacije od Albanaca preuzeli su Muslimani (o njima nepovoljno misli 62 odsto) ispitanika), na drugom mestu su Hrvati (59), a Albanci su "pali" na trece mesto jer je prema njima netrpeljivo "samo" 55 odsto ispitanika. Ovi nalazi potvrdjuju zakljucak koji je utvrdjen jos pre dve godine: za Srbe je karakteristicna relativno velika zatvorenost i odbojnost prema prilicnom broju nacija, sto upucuje na ksenofobiju. Na osnovu ukupne distribucije sistema i stepena odbacivanja pojedinih nacija, sacinjen je indeks ksenofobije. Prema ovoj meri, polovina gradjana (48) moze se svrstati u kategoriju osrednje ksenofobicnosti ili "pomesanih osecanja" (rec je o latentnoj ksenofobiji); trecina gradjana 36 odsto, pak pokazuje znake ksenofobije, dok "otvorenost" prema drugima, odnosno odsustvo ksenofobije, pokazuje tek sestina gradjana (16 odsto).

Mada je dominantno osecanje ispitanika strah, beznadje, da polovina gradjana smatra da u ovoj zemlji "stvari idu lose", sto samo osam odsto gradjana tvrdi da politicki sistem dobro funkcionise, cak 76 odsto smatra da je vreme za promene (od toga je 24 odsto za radikalne, dok je 52 odsto za postepena poboljsanja drustva putem reformi).

"U Institutu drustvenih nauka naucio sam da je javno mnjenje protivurecno i vrlo cesto zaboravno", napominje dr Vladimir Goati. "Na Zapadu, recimo, videcete da je javno mnjenje za povecanje zaposlenosti u vojnoj industriji, ali, istovremeno, i za razoruzanje. Ne treba zato da cudi sto se i ovde doslo do protivurecnih stavova. Nosilac vlasti, shodno tome, menja legitimacijsku osnovu. Ali nije problem sto nosilac menja legitimacijsku osnovu (kao ovde '93.), vec sto se ona tako lako prihvata. Sklon sam da verujem da bi javno mnjenje prihvatilo i novu promenu legitimacijske osnove zato sto se i dalje vezuje za licnost. Ono sto me vise onespokojava je ponavljanje izrazitog nepoverenja u politicke institucije".

Profesor Milan Podunavac, smatra da rezim koji nije u stanju da na duzi rok mobilise unutarsitemsku podrsku, ne moze se reprodukovati kao stabilan. Ali, ovaj sistem je odavno pokazao da je legitimacijske deficite vrlo transparentno nadoknadjivao uvecanom represijom.

Dr Zagorka Golubovic naglasava da ovo istrazivanje, ipak, pokazuje da su se dogodile znacajne promene - porast nezadovoljstva i porast zelja za promenom, mada nije jasno kakvim promenama tezi javnost. Uocljiva je ambivalentnost, ali je vrlo jako izrazeno i stanje anomije. Dragoljub Micunovic, osvrcuci se na istrazivanje, naglasava da je doslo do velikog vrednosnog loma, ali da drustvo zapravo zivi u proslosti koja se nudi kao buducnost, stari sistem nije delegitimisan, vec se sad pokazuje kao nov. Konfuzija ce potrajati sve dok do tog diskontinuiteta ne dodje. Nebojsa Popov naglasava da bi trebalo poceti proucavanje proizvodnje ideoloske legitimacije, kao i proizvodnje lazi, da se ne bi zapalo u zamku da se legitimitet vlasti izvlaci iz vrednosnih stavova ispitanika. "Onda cemo imati manje paradoksa i necemo imati dozivljaj da smo se pretvorili u teatar apsurda".

Ovdasnji obicni ljudi, kako i nalazi istrazivanja pokazuju, najcesce ne razumeju zasto ih je snaslo to sto podnose, ali se i ne nadaju nicem boljem. Da li se od naroda koji je, sto neko rece, iz svog iskustva iznedrio mudrost "trpen-spasen", i samu pomisao na promene dozivljava kao jeres, moze ocekivati nesto vise od pukog mirenja sa zlehudom sudbinom?

(AIM) Vesna Bjekic