KOME TREBA TERORIZAM?

Vise nema sumnje da je ove godine "terorizam" postao sastavni deo kosovskih konfrotacija. Albanske organizacije i partije vec godinama optuzuju srpske vlasti, zbog primenjivanja politike terorizma protiv kosovskih Albanaca pod okriljem Zakona srpske drzave. Ove godine, novina je u tome sto se pretpostavlja da su se kao pandam drzavnom terorizmu pojavili naoruzani pojednici ili grupe tzv. albanskog porekla.

Ali, mnogo sta u vezi sa ovogodisnjim teroristickim aktivnostima ostaje nerazjasnjeno. Sa velikom izvesnoscu mogu se pretpostaviti uzroci te pojave, a sasvim vidljive su jedino uobicajene srpsko-albanske podele, koje se u ovom slucaju izrazavaju kao konfrotacije oko nacionalnog porekla izvrsilaca teroristickih akcija. Srpska strana gotovo ne sumnja da su izvrsioci Albanci, a druga, albanska, osim manjebrojnih koji se oglasavaju kao navodni izvrsioci oruzanih napada i prihvatanja odgovornosti, do tvrdog insistiranja da se radi o srpskim "montazama", ipak dominiraju iznijansirani stavovi koji se, u malo reci, mogu svesti na to da ne treba iskljuciti ni mogucnost da su izvrsioci Albanci.

Demokratski savez Kosova (DSK), koji diktira politicki zivot kosovskih Albanaca, ne jednom osudio je i odbacio terorizam kao oblik albanskog otpora i borbe za ostvarivanje proklamovanih politickih ciljeva. Potpredsednik DSK Fehmi Agani potvrdio je ovih dana taj stav i dodao da ako i postoji pretpostvaka da su Albanci izvrsioci teroristickih napada, oni ni u kom slucaju nisu potsticani i nisu pod kontrolom DSK niti bilo koje politicke partije Albanaca, koje trenutno deluju na Kosovu. Zbog poznatih okolnosti i nacina rada sudova i policije na Kosovu, ako bude sudskih presuda zbog terorizma, kod Albanaca niko nece do kraja da otkloni sumnju o namestenim dokazima, iznudjenim priznanjima i reziranim sudjenjima. To nije stvar samo duboko ukorenjenih sumnji, nego i decenijskih iskustava Albanaca sa srpskim sudovaima i sudjenjima.

U saopstenju MUP-a Srbije o hapsenju dvojice Albanaca iz Srbice, a zatim treceg iz Vucitrna, (Besima Rame, Avdulj Nure i Idriza Aslani), pocetkom proslog meseca (oktobra), nije bilo ni uobicajenog pravnog dekora, kao sto su osnovana sumnja i slicni izrazi, nego je jednostavno receno da su oni uhapseni "zbog teroristickih akcija izvrsenih u periodu od 1993. do 1996. godine, na podrucjima opstina Glogovac, Vucitrn, Kosovska Mitrovica". Takodje je navedeno da su kod uhapsenih, pored ostalog, pronadjeni materijalni dokazi (treba da utvrdi sud), odnosno izvesna kolicina oruzja i ono upotrebljeno za izvrsenje zlocina.

Ovo je drugi slucaj da se Albanci hapse direktno pod optuzbom da su se bavili teroristickom aktivnoscu. U drugoj polovini 1994.godine, izvesni Ganimet Podvorica iz Dumosa kod Podujeva, bio je uhapsen zbog toga sto je sa grupom pomagaca maja 1993.godine ubio dvojicu i ranio vise policajaca u Glogovcu. Srpski zvanicni mediji, pa i neki autoriteti nisu stedeli reci u optuzivanju i unapred su proglasili krivim coveka, koji je posle jednogodisnje istrage i sudjenja oslobodjen optuzbe, zbog nedostatka dokaza. Sada se, pored ostalog, za glogovicko ubistvo i ranjavanje policajaca, u medijima i u zvanicnim organima, veoma tvrdo insistira na krivici grupe uhapsene i osumnjicene krajem septembra. Takodje se saznaje da grupa osumnjicenih broji 15 clanova i da su svi iz Srbice (12) i iz Vucitrna. Medjutim, samo trojica njih je u rukama policije, dok se ostali nalaze u bekstvu.

I oko toga se zasnivaju prilicno rasirene sumnje kod albanske strane u opravdanost otvaranja istrage zbog "terorizma" protiv ove grupe. Bekstvo velikog broja ljudi, koje policija nedeljama pokusava da uhapsi, za kosovske uslove je neverovatno. U trenutku objavljivanja akta za otvaranje istrage, samo dvojica (prvi i drugi na listi osumnjicenih) bili su u rukama policije, a nekoliko dana posle, uhapsen je, u svojoj kuci, jos jedan sa liste. Jedan srpski nedeljnik tih dana je objavio da su pristinske policijske sluzbe "ljute" na one u Beogradu, jer su navodno preuranjenim saopstenjem o hapsenju dvojice, sprecili hapsenje jos najmanje dve-tri teroristicke grupe. Medjutim, prva dvojica sa liste bila su pre objave njihovog hapsenja, najmanje dve nedelje iza resetaka. Albanski izvori su pre toga izvestili da su oni sredinom septembra "kidnapovani od strane nepoznatih maskiranih lica i da clanovi njihovih porodica ne znaju gde se nalaze". Posle prvog kontakta sa njima, advokat Bajram Keljmendi, potvrdio je ono sto je vec bilo poznato javnosti, tj., da su njegovi klijenti izvrsioci krivicnih dela (ubistvo i ranjavanje Albanaca vatrenim oruzjem), zbog cega su izbegavali svaku mogucnost suocavanja sa policijom. U zvanicnom aktu za otvaranje istrage, medjutim, nema ni reci o tim krivicnim delima. Toga nema ni u pravnim zapisnicima istrage. Ali, iz tih papira se, obelodanjuje advokat Keljmendi, vidi da su od osumnjicenih vec "izvucena neka priznanja" o navodno izvrsenim teroristickim akcijama. Ipak, u celoj konstrukciji mnogo sta i dalje ostaje nejasno, sumnjivo i kontradiktorno. Kontradikcije postoje i oko toga da li je prvooptuzeni bio na obuci, ili da li je uopste bio u Albaniji. Advokat Keljmendi je ponovio neke ranije objavljene pretpostavke o teskom fizickom zlostavljanju osumnjicenih.

Ubistvo inspektora MUP-a Pristina, Milosa Nikolica, pre nedelju dana, izazvalo je veliku nervozu kod srpskog stanovnistva, ali i u redovima policijskih i civilnih vlasti, ne samo u Podujevu. Malobrojno srpsko stanovnistvo pocelo je da preti samoorganizovanjem, odlaskom u Beograd... i zatrazilo dolazak najvisih srpskih rukovodilaca u Podujevo... Situacija je pocela da lici na ono sto je vec vidjeno na Kosovu, pre desetak godina.

U Podujevo su dosli ministar srpske policije Zoran Sokolovic i visoki drzavni i partijski funkcioner (SPS) Nikola Sainovic. Kao nekada, "predstavnici" naroda su, pored ostalog zatrazili izgradnju vojne kasarne i dolazak specijalnih jedinica policije. Beogradski celnici su u atmosferi nervoze obecali svaku zastitu, iako vojske i policije ima na pretek na svakom cosku na Kosovu, pa i u Podujevu. Sainovic je obecao odgovor pravnom silom, a Sokolovic delovanjem bez milosti. Ovaj drugi takodje je rekao:" Budite sigurni, usli smo im u trag i vrlo brzo, pored ove trojice koji su vec u zatvoru i oni ce biti uhapseni. Vas zahtev da dodje specijalna jedinica je opravdan".

Kosovski SPS politicari napravili su od toga proteklih dana politicki refren u borbi za glasove i obavestili da je samo pitanje trenutka kada ce teroristi biti uhavceni. Albanski izvori su izvestili da je posle ubistva inspektora Nikolica, u Podujevu bilo uhapseno najmanje 30 Albanaca od kojih su neki bili surovo fizicki zlostavljani. U jednoj drugoj izjavi Fehmi Agani je izrazio bojazan da bi poslednje represivne akcije policije, ne samo u Podujevu, mogle oznaciti uvod u novu fazu zaostravanja na Kosovu.

Nervoza srpskih policijskih i civilnih vlasti, koja je kulminirala u Podujevu, vidljiva je vec vise nedelja, a posebno posle ubistva srpskog policijskog inspektora Cazima Bajgore. Na njegovom pogrebu, otkrivanje terorista policijske staresine su intonirale kao privatan problem policije, kao stvar osvete. Nekoliko dana pre saopstenja o hvatanju trojice iz Srbice i Vucitrna, na predizbornim skupovima zahtevano je neodlozno hapsenje terorista. Lokalno rukovodstvo SPS-a za Kosovo Polje zatrazilo je: "Drzavni organi vec jednom moraju da otkriju teroriste".

Bez obzira na ostrascene reakcije i na jednoj i na drugoj strani, "kosovski terorizam" i hapsenja zbog toga i dalje ostaju mutni i nerazjasnjeni. Izvesno je jedino da je sve to rezultat jedne nenormalne situacije, koja cas jace, a cas slabije kljuca ispod varljivo pacificirane povrsine. Ali, ako nema opipljivih i uverljivih pokazatelja za analize i razumevanje barem nekih momenata najnovijeg razvoja situacije, zanimljive indicije mogu biti izjave ili pretpostavke politicara zaduzenih za odredjene aspekte. Savezni ministar unutrasnjih poslova Vukasin Jokanovic, izjavio je pre nekoliko nedelja da na Kosovu mozda ne postoji jedna organizacija niti tzv. Armija za oslobodjenje Kosova, nego vise samostalnih grupa, koje izvode teroristicke akcije nezavisno jadna od druge. Kada je bila izrecena, ova izjava nije izgledala kao najava buducih hapsenja i akcija. Ona je dosla posle ocene, koja je vrlo brzo bila povucena, bivseg sefa sprske policije Radmila Bogdanovica, da iza terorizma stoje DSK i Ibrahim Rugova. Sa Jokanovicevom izjavom korespondira u izvesnom smislu i izjava specijalnog izaslanika OUN za ljudska prava Elizabet Ren. Ona je nedavno u Pristini izjavila da nema dokaza da na Kosovu postoji organizovani terorizam ili organizacija koja to podstice niti su njoj pruzeni na uvid dokazi da su Albanci izvrsioci teroristickih akcija na Kosovu.

Feim REXHEPI AIM Pristina