TRKA BEZ FAVORITA

AIM, Skopje, 29.10.1996

*Glavna bitka za osvajanje lokalne vlasti u makedonski politicki tabor ocekuje se medju Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) na jednoj strani i svih ostalih na drugoj strani, ali bar zasad sanse su izjednacene.*

Tacno mesec dana pre pocetka dugo ocekivanih lokalnih izbora u Makedoniji, 18 oktobra, i sluzbeno je oznacena predizborna kampanja. Ono - i sluzbeno - zbog cinjenice sto je vladajuci SDSM zapoceo kampanju jos pre ovog datuma, iako vecina partija i nekoliko dana nakon pocetka kampanje jos nisu krenule u pravi "boj". Na samom sluzbenom pocetku kao najambiciozniji su se pokazali liberali Stojana Andova. Naime, ova partija je bukvalno "okupirala" skoro sve raspolozive prostore predvidjene za plakatiranje, posebno u glavnom gradu Skopju, gde se i ocekuje glavni okrsaj za osvajanje lokalne - opstinske, odnosno gradske vlasti. Ovakvo razbacivanje skupim obojenim plakatima nije neko veliko iznenadjenje ako se zna da ova partija slovi kao "direktorska" partija, odnosno partija velikih poduzetnika.

Lokalni izbori, drugi po redu u pluralnom ambientu, kasne citave dve godine od predvidjenog roka, a osnovni razlog lezi u zakasnjenju pri donosenju sistemskih zakona koji se odnose na tzv. "cetvrtu vlast". Najveca novina sto se tice procedure izbora jeste to sto se bira gradonacalnik, i to po mnozinskom principu, dok se opstinski odnosno poslanici biraju po proporcionalnom principu. Kako se i moglo ocekivati glavna izborna bitka ce se voditi za funkciju prvog coveka u jedinicama lokalne samouprave. Na osnovu novog zakona za teritorijalnu podelu Makedonije ona je podeljena na 123 opstina plus grad Skopje, sto znaci da ce izborna bitka biti prilicno rasprostranjena, ali i neujednacena. Kao ilustracija ovoj tvrdnji moze posluziti podatak da neke opstine broje manje od 500 stanovnika dok najvece broje preko 100.000 stanovnika. Valja istaci i cinjenicu da od ukupnog broja opstina 26 njih su sa apsolutnom albanskom vecinom, sto na osnovu proverene prakse znaci da ce se glavna bitka voditi medju albanskim politickim partijama, dok je preko 80 opstina glavni cilj makedonskog politickog korpusa.

Ovaj, uslovno receno, makedonski deo lokalnih izbora zbog niza okolnosti koji prate makedonsku politicku scenu nakon posljednjih parlamentarnih izbora, ocekuje se da bude izuzetno zanimljiv. Ovo pre svega zbog cinjenice sto na parlamentarnim izborima iz 1994 godine nisu dokraja rascisceni racuni izmedju, uslovno receno, levog i, takodje uslovno imenovanog, desnog bloka makedonskog politickog korpusa. Lokalni izbori su dugo ocekivana sansa za VMRO-DPMNE, kao najvece opozicione partije, i Demokratske partije Petra Goseva, koji su bojkotovali drugi krug parlamentarnih izbora (ujedno i predsednicke izbore), da dokazu svoje tvrdnje da je "narod uz njih". Ova prilika je tim znacajnija sto akltualna vlast SDSM-a i njenih daleko manjih (po broju poslanika u parlamentu) koalicionih partnera nije uvazila njihovu akciju sakupljanja 150.000 potpisa za raspisivanje referenduma na kome bi se gradjani izjasnili za predvremene parlamentarne izbore. Takozvanoj "vanparlamentarnoj opoziciji" od marta ove godine se prikljucila i mocna (pre svega u ekonomskom smislu) Liberalna partija Stojana Andova koja se nakon "post-atentatske" rekonstrukcije vlade nasla u opoziciji. Liberali su ne manje zestoko od njenih dojucerasnjih protivnika izazvali svoje dojucerasnje saveznike, socijaldemokrate na izborni obracun da bi se videlo ko je "najlegitimniji" pretstavnik narodne volje.

Posto se socijaldemokrati, zahvaljujuci njihovoj kontroli nad svim demokratskim instrumentima, odbili ove napade, lokalni izbori su identifikovani kao mogucnost indirektnog "sredjivanja racuna". Pitanje koje se sada postavlja u javnosti jeste sledece: hoce li socijaldemokrati, ukoliko izgube na lokalnim izborima, raspisati i predvremene parlamentarne izbore? Kao moralni cin. Naravno, ovaj odgovor treba sacekati do kraja sledeceg meseca, dok je za sada prioritetnije pitanje biraca: ko ce pobediti na izborima?

Po izjavama sluzbenih lica, za najvazniju, gradonacalnicku funkciju u 124 opstina i gradu Skopju, takmice se oko 1.000 kandidata, kako partijskih tako i nezavisnih, dok je broj onih za polozaj opstinskih poslanika daleko veci. Razumljivo, najveci interes politickih partija odnosi se na osvajanje Skopja koje je posebna jedinica lokalne samouprave, u kome je skoncetrisana trecina celokupnog stanovnistva Makedonije.Za mesto gradonacalnika Skopja svoje snage ce odmeriti 18 kandidata, dok ce se za gradski savet takmiciti 22 partije. Bitka za Skoplje ce biti posebno zanimljiva i zbog cinjenice sto je u proteklih sest godina vlast u njemu pripadala opozicionoj VMRO-DPMNE (koja je ovu vlast delila sa liberalima koji su sa druge strane doskoro bili u koaliciju sa socijaldemokratima na parlamentarnom nivou). Zanimljivo je i to da se vanparlamentarna opozicija (VMRO-DPMNE i DP) odlucila da nastupi zajednicki dok su pregovori sa dojucerasnim "vlastodrscima", ili kasno "osvescenim" liberalima, propali. Glavna bitka se ocekuje izmedju SDSM-a (t.e. levih) i udruzene opozicije VMRO-DPMNE i DP (kombinacija desnih i centra), i Liberalne partije. Slican odnos snaga ocekuje se u bitci za Skopje, ali i u bitci za osvajanje ostalih opstina, stim sto je u nekim opstinama moguce odstupanje od glavne linije podele snaga. Iako je vladajuce SDSM prva nastupila sa predizbornim sloganima, kao sto je onaj o stvaranju novih radnih mesta (koji se moze oceniti kao vrlo taktican uzimajuci u obzir cinjenicu da je nezaposlenost dostigla citavih 30%), ipak se cini da su njene ambicije prevelike. Ovo tim vise sto se i njen verni partner u senci, Socijalisticka partija, na neki nacin dostancirala od nje i odlucila je nastupiti samostalno. Ovo se moze protumaciti i kao izraz straha ove partije da se ne nadje na udaru udruzene opozicije, pre svega koalicije VMRO-DPMNE i DP, i ekonomski mocne LP. Samouverenost SDSM-a bez sumnje je pridoneo i nedavni "prebeg" dvoje poslanika iz LP u SDSM, koji sada ima tacno 51 posto od ukupnog broja poslanika u makedonskom parlamentu (61 od ukupnih 120 poslanika). Medjutim, sa druge strane, opsta socijalna erozija izrazena preko velike nezaposlenosti, i tradicionalna vernost prema partiji VMRO-DPMNE koja uveliko gaji romanticna osecanja medju sirokim makedonskim masama, koristeci pritom sindrom "albanske opasnosti" kao glavni adut u politickoj platformi, pa bili to i samo lokalni izbori, namece utisak da se ne moze govoriti o nekom posebnom favoritu. Pogotovo sto su se VMR-ovcima pridruzili demokrati i indirektno liberali, koji su spomenutom romanticnom duhu obukli gradjansko odelo koje moze biti vrlo primamljivo za glasace, posebno za deo glasackog tela koji nije zadovoljan "nacionalnom" i jos vise ekonomskom politikom SDSM-a. Pise: IBRAHIM MEHMETI