NOC DUGIH PENDREKA

Sve Miloseviceve policije

Najavljeno je veliko spremanje u bezbednosnoj strukturi Srbije i SRJ

AIM, Beograd, 25. 10. 1996.

Kada funkcioneri vladajuce stranke u Srbiji govore o borbi protiv kriminala, zavodjenju reda i potrebi za vecom licnom sigurnoscu gradjana, to se obicno dozivljava kao redjanje otrcanih fraza. Medjutim, kada se o tim pitanjima oglasi Radmilo Bogdanovic, bivsi Milosevicev ministar policije, onda to obicno znaci da su na pomolu krupne promene. A Bogdanovic je u utorak,

1. oktobra, najavio nista manje nego opstu reorganizaciju policije, i to pre svega onog njenog dela koji se zvanicno naziva Resor drzavne bezbednosti, javnosti poznat kao Udba.

"Predstoje nam usvajanje Zakona o sluzbi za zastitu ustavnog poretka, cime ce se ukinuti Udba, Zakona o krivicnom postupku i Krivicnog zakona", rekao je Bogdanovic u izjavi za "Dnevni telegraf", i dodao da "u SRJ mora konacno da se zavede red i da se garantuju ekonomska sloboda, imovinsko pravo i licna sigurnost gradjana." Potrebu za "uvodjenjem reda" obrazlozio je cinjenicom da je poslednjih godina "ogroman broj gradjana profitirao i okruzio se telohraniteljima, sto izaziva nelagodu kod ostalog stanovnistva".

Tezinu Bogdanovicevim recima daje opste uverenje da je ovaj verni Milosevicev saradnik, koji je pod pritiskom javnosti otisao u penziju nakon martovskih nemira 1991, i posle penzionisanja ostao de facto prvi covek srpske policije. Sam Bogdanovic nikada nije to poricao: "Jednom u Sluzbi - uvek u sluzbi" govorio je ponekad, vajkajuci se novinarima da ce do kraja zivota ostati policijac. Zoran Sokolovic, koji je Bogdanovicev formalni naslednik, oduvek je vazio za obican paravan iza koga se stalno ocrtavala mocna Bogdanoviceva senka. Ni list u kome se Bogdanovic oglasio nije bez znacaja: glavni urednik "Dnevnog telegrafa" je bivsi analiticar savezne Udbe. Kada se svemu tome doda podatak da je Bogdanovic, i vise nego Jovica Stanisic, poslednjih godina redovno posecivao Republiku Srpsku, a narocito uoci vaznih politickih odluka paljanskog vrha, ne treba se cuditi sto je ova izjava u pojedinim srbijanskim strukturama odjeknula kao mali zemljotres, narocito stoga sto je potvrdila glasine o velikom spremanju koje jos od pre Dejtona kruze u krugovima bliskim pomenutoj Sluzbi.

Naravno, "ukidanje" je verovatno prejaka rec: kljucni kadrovi nemaju razloga za strah, a pedeset godina sakupljani podaci o gradjanima i dalje ce ostati van domasaja javnosti. Ipak, ne radi se tek o pukoj promeni imena Sluzbe, vec o ozbiljnoj reorganizaciji - nova Sluzba, odnosno SZUP, bice po svemu sudeci "dignuta" na svaezni nivo i kao takva odgovorna Skupstini, odnosno njenom Odboru za bezbednost, kojim vec cetiri godine predsedava upravo Bogdanovic. Takodje, ne treba iskljuciti mogucnost formiranja jednog koordinacionog tela (bivsa SFRJ je to imala), koje bi uskladjivalo rad svih postojecih bezbednosnih struktura. Sam Bogdanovic je, u intervjuu za "Politiku ekspres" (25. oktobar) to ovako opisao: "Mi sad imamo vise sluzbi bezbednosti. Imamo sluzbe drzavne bezbednosti, bezbednosti Vojske Jugoslavije, sluzbu bezbednosti Ministarstva inostranih poslova i tako dalje. Ovaj zakon ce verovatno u celini da posmatra sve to." Ima indicija da ce istovremeno javni deo policijskog posla biti prepusten JUL-u, odnosno njihovom kandidatu za sefa policije Marku Nicovicu.

Da bi se uvideo znacaj najavljenih promena, treba se setiti da je policijski aparat od samog pocetka predstavljao najvazniji od tri glavna stuba Miloseviceve vlasti (ostala dva su mediji i privreda). Osim ocuvanja reda i mira, te obavestajnog i kontraobavestajnog rada (sto cine sve takve sluzbe u svetu) Miloseviceva "Sluzba" je imala bar jos tri dodatne funkcije: suzbijanje otpora vladajucem rezimu kroz neprestani nadzor i infiltraciju u redove opozicije; rukovodjenje paravojnim i dobrovoljackim grupama za "prljave radnje" u Hrvatskoj i Bosni; i najzad, policijskim kanalima su, za vreme trajanja "nepravednih i nezasluzenih sankcija", obilato tekli svercovana nafta, cigarete i novac za pranje.

Sve ove poslove, pripadnici Sluzbe su tokom devetogodisnje Miloseviceve vladavine obavljali uspesno i savesno, i za to bili nagradjivani pocastima, polozajima i udelom u deobi profita. Sve se to desavalo bez ikakve institucionalne kontrole, sto je verovatno jedinstven slucaj u svetu. Vremenom su se razliciti kriminalni, finansijski i politicki interesi prepleli do te mere, da se stvorilo klupko koje je dobilo sve odlike jedne mafije u nastajanju, a korupcija je, sireci se iz centra tog klupka, pocela da ugrozava samu srz Miloseviceve vlasti. Svi su njome zahvaceni: od ulicnog pozornika, koji reketira sitne kriminalce iz svog rejona, do ministra u vladi koji svercuje naftu i novac zakopava u njivi. Sada kad je rat zavrsen, a sankcije su manje-vise skinute, potrebno je uvesti nova pravila igre, odnosno, kako Bogdanovic rece, "da se zavede red u SRJ". Ili je nece biti.

Rec je o ambicioznom projektu. Ljudi koji su navikli da izvlace profit iz postojeceg sistema akumulirali su znacajnu moc, a teskocu predstavlja i to sto su gotovo svi do sada stekli uporiste s one strane Drine. Sem toga, rec je o ljudima koji bi, zahvaljujuci onome sto znaju, mogli da znatno iskomplikuju zivot mnogima iz vrha vlasti. Bilo bi veoma nezgodno, na primer, ako bi do javnosti iznenada poceli da cure price o tome sta je Franko Simatovic - Frenki, visoki funkcioner DB i blizak Stanisicev saradnik, radio u Kninu 1991. predstavljajuci se kao "novinar iz Beograda"; ko je doveo u zemlju Kapetana Dragana i Djovanija Di Stefana, i u kom cilju; otkud pojedinim automobilima iz Arkanovog voznog parka sluzbene tablice MUP Srbije; i ko zna sta jos.

Da se uveliko ozbiljno radi na tome da se oboleli delovi odseku, pre svega kroz eliminaciju sitnih riba, ukazuje naglo otkrovenje u vezi sa otmicom u Strpcima, sracunato da predstavi taj dogadjaj kao samostalnu akciju grupe bandita; hapsenje Dragoslava Bokana, vodje "Belih orlova", po osnovi cetiri godine stare razbojnicke pljacke; neka nedavna ubistva ljudi vezanih za paravojne strukture takodje se dovode u vezu s predstojecom cistkom, kao i imenovanja pojedinih istaknutih pripadnika Sluzbe na diplomatske polozaje u inostranstvu.

Ipak, ne treba se zanositi da ce se sa "uvodjenjem reda" otici predaleko, ili se nadati da cemo dobiti posteniju, profesionalniju i cistiju policiju. Postoji i osnovana sumnja da je prevashodni cilj najavljene reforme priprema terena za ocekivani Milosevicev "skok" na savezni nivo. Milosevic je svojevremeno, ucvrscujuci svoju vlast, demontirao ili jako oslabio savezne sluzbe bezbednosti i stavio ih pod kapu republickog MUP. Sada je u situaciju da se vraca po sopstvenim tragovima i takoreci "od blata" rekonstruise sistem koji je devet godina rasturao. Tako se i u sektoru bezbednosti potvrdjuje trend "napred u proslost", koji dominira svim oblastima srpske politike. Idemo dalje.

(AIM) Dejan Anastasijevic