NEPISMENOST - POJAVA USLOVLJENA OD VISE FAKTORA

AIM-junior Pristina

Nepismenost na Kosovu i sada na kraju 20 veka, veoma je prisutna. Postoje mnogi uzroci koji su uslovili takvo stanje, ali uzroci koji su najvise stimulisali rast nepismenosti ili njeno neiskorenjivanje, posebno zadnjih godina, ekonomske su prirode i nedovoljne brige drustva. Dakle, ova pojava je najvise dosla do izrazaja tokom poslednjih sest godina, kada se u sistemu obrazovanja i vaspitanja na Kosovu uradilo veoma malo. Kao sto je poznato, kosovski Albanci, nakon gasenja autonomije i uvodjenjem prinudnih mera u obrazovnim institucijama (zbog neuvazavanja srpskih obrazovnih planova i programa) udaljeni su iz skola, i drzava Srbija ne samo sto vise nije investirala u otvaranje

skola sa nastavom na albaskom jeziku u mestima gde ih nije bilo, vec je postojecim ukinula financije. I pre toga, Kosovo je nasledilo veliki broj nepismenih, koji su takvi i ostali zbog toga sto u mnogim selima, posebno brdsko- planinskim i danas nema osnovnih skola, dok u velikom broju sela postoje samo cetvorogodisnje skole, a cesto zbog nemogucnosti putovanja, ucenici ne nastavljaju dalje skolovanje.

Za vreme bivse Jugoslavije, tadasnja vlast smatrajuci da je iskorenila nepismenost putem kurseva i posleratnim Vecernjim skolama, iako je osnovno obrazovanje po zakonu i dalje bilo obavezno.

Poslednjih godina, a posebno tokom 1991. godine, jedna omladinska organizacija, koja se tada zvala Omladinski parlament, a koja je kasnije prerasla u politicku partiju (Parlamentarna partija Kosova), posto je raspolagala podacima o postojanju velikog broja nepismenih na Kosovu, u to vreme je preduzela veliku akciju opismenjavanja na Kosovu, pod motom "Olovkom u Evropu". Inicijativom ove omladinske organizacije stvoreno je i Drustvo za eliminisanje nepismenosti "Sestre Ciriazi" ("Motrat Qiriazi"), koja je vodila veliku aktivnost. Prema podacima ovog Drustva, nepismenost posle Drugog svetskog rata belezila je osetan pad, a u razdoblju od 1971.\'81. nepismenost je belezila pad od 13 odsto. Promenom drusvenih i politickih okolnosti na Kosovu nakon demonstracija albanske omladine 1981.godine, aktivnosti Drustava koja su tada postojala za eliminisanje nepismenosti polako su posustajala, zbog raznih mogucih komplikacija, koje su se tada mogle pojaviti zbog okupljanja ljudi, na kursevima, jer su ona lako mogla inkriminisana kao "politicko delovanje sa antidrzavnom namerom". Tako, dok je

1. godine (godina pocetka politickih previranja), na Kosovu bilo 196 604 registrovanih nepismenih, prema podacima iz 1991. godine, broj nepismenih se povecao i dostigao cifru od 250 000. Zene i zenska omladina je populacija koja je najvise bila, a i sada je obuhvacena nepismenoscu i polupismenoscu i kao rezultat nasledjenih tradicija, i drugih okolnosti, kao sto je velika udaljenost skolskih objekata od mesta prebivalista. Kod ovog dela popilacije situacija je katastrofalna, kada se zna da zene cine 52 odsto ukupnog broja stanovnistva na Kosovu, dok u ukupnom broju od 250 hiljada nepismenih one cine 75 odsto.

Veliki uticaj na rast nepismenosti u ovom regionu imala su i politicka previranja poslednjih godina. Tako, samo u 1991.godini, zbog neprimenivanja obrazovnih planova i programa Srbije, od ukupno 34 500 albanskih ucenika, koji su zavrsili osnovnu skolu, u srednju skolu je uspelo da se upise samo njih 9 920. Naravno, ove izgubljene godine kasnije su kompenzirane, ali takva situacija je osetno uticala na kvalitet nastave, jer se u srednjim skolama stvorilo tzv. usko grlo.

Ipak, ako se ostave na stranu politici faktori, postoji citav niz drugih, koji su uticali da Kosovo zauzme prvo mesto u Evropi po broju nepismenih. Medju osnovnim razlozima je i nedovoljno razvijena skolska mreza i kao posledica ove cinjenice, mnogi ucenici, a posebno devojcice, nemaju normalnih uslova za pohadjanje daljeg skolovanja. "Nisam imala mogucnosti da putujem do najblizeg sela,koje se nalazi na pet kilometara od moje kuce, dok je u mojem selu postojala samo cetvorogodisnja skola i posle zavrsenih cetiri razreda, bila sam primorana da prekinem dalje skolovanje", kaze 14-godisnja devojka, Sadete Haziri, iz jednog sela nadomak Peci. Dok deca, izvesnog Merdzana Ismailjija jedva da mogu pohadjati skolu, iako zive u Pristini, jer nemaju osnovnih materijalnih uslova sto i sam potvrdjuje: " Nemam para da nih pristojno obucem, niti da im kupim knjige. Mozda ce biti primorani da prekinu skolovanje, jer se desava da ih cak i druga deca ismejavaju". Dakle, teska ekonomska situacija, koju prozivljavaju mnoge albanske porodice na Kosovu, sigurno da je ostavila i da ce ostaviti teske posledice na rast nepismenosti i ubuduce.

Drugi faktor, veoma bolan, koji utice da deca ne pohadjaju skolu je i krvna osveta, kao fenomen koji je jos na Kosovu prisutan. Mnoga deca iz albanskih porodica, koje su zatvorene zbog krvne osvete, ne mogu da nastave skolovanje. Mozda je najupecatljiviji primer slucaj 12-toro dece iz pododice Avdulji, iz sela Loskobare, opstina Urosevac. Ovo 12-toro dece, vec vise od godinu dana ne sme da ide u skolu, jer njihove porodice, posle ubistva suseda, zastvorene su u kuci i od porodice ubijenog nisu dobili "besu", cak ni za decu skolskog uzrasta. Glava ove porodice kaze da od svih zala, koja su imali zbog ovog slucaja, najteze dozivljavaju nemogucnost da deca idu u skolu. Zatvaranje dece, kaze on, je u suiprotnosti i sa albanskom tradicijom i kanonom. Prema podacima albanskog Drustva za eliminisanje nepismenosti, samo zbog ovakvih razloga, vise od 400 albanske dece ostalo je bez skolovanja, a tako je stvoren jos jedan preduslov za povecanje nepismenih na Kosovu. Jedna druga pojava, koja je dosla do izrazaja poslednjih godina i koja je dosta uticala na prekid skolovanja, posebno kod zenske populacije, je i posebno izrazeni huliganizam, kao rezultat opste anarhije u drustvu. Primeri i zlostavljanja i pretnji devojkama u srednjim skolama, od strane huligana, u zadnje vreme je cesta pojava i to se desava i u cak najzaostalijim sredinama. Primera radi, kazuku nam neki ucenici srednje skole u Malisevu (najzaostalija opstina na Kosovu), mnoge devojke su prekinule skolovanje, kako bi na taj nacin izbegle ovakve neprijatnosti.

Dok se u ostalim zemljama Evrope nepismenost moze lokalizovati na usamljene slucajeve, koji cine fenomen za sebe, ona istovremeno na Kosovu predstvalja zabrinjavajucu pojavu. Utoliko pre sto je u njenom iskorenjivanju danas, aktivno radi samo jedno udruzenje, "Sestre Ciriazi", a s druge strane nedostaju i sveobuhvatni institucionalni mehanizmi.

Rrahman PACARIZI AIM Pristina