STIGAO ZAKON, CEKA SE ZEMLJA

Denacionalizacija u RS

Banjaluka, 24.oktobra (AIM)

Vijest da je Narodna skupstina Republike Srpske, 12. septembra ove godine izglasala Zakon o vracanju oduzetog zemljista i nepokretne imovine onima kojima je ta imovina oduzeta nakon Drugog svetskog rata, nije ostala bez odjeka u Semberiji. S razlogom, jer je u ovom delu bivse Jugoslavije i republike Bosne i Hercegovine bio najveci broj onih kojima je oduzeta zemlja i druga imovina pre pedesetak godina.

Da li je istorijska nepravda prethodnog rezima otklonjena tek jednim zakonskim aktom i koliko ce vremena jos trebati da ovaj zakon bude sproveden u praksi, pokusali smo saznati u razgovoru sa semberskim seljacima i predstavnicima vlasti koji su zaduzeni za njegovo provodjenje.

Nemanja Ristic, zemljoradnik iz Donje Bukovice kod Bijeljine, bio je i najuporniji u formulisanju seljackih zahteva za vracanjem oduzete zemlje. Jos 1990.godine stao je na celo Inicijativnog odbora koji je formulisao zahtjeve za vracanje zemlje koja je oduzimana poslije rata po nekoliko osnova. Danas o tome prica: "Odrzali smo miting u Beogradu, na kome su se okupili osteceni seljaci iz svih krajeva bivse Jugoslavije. Uputili smo tadasnjoj saveznoj vladi ultimatum kojim smo zahtevali regulisanje ovog pitanja. Vlada Srbije je nas ultimatum prihvatila i obavezala se da imovinu vrati svojim gradjanima. Mi, seljaci iz Bosne i Hercegovine samim tim smo bili upuceni na drugu adresu, na nasu Skupstinu. Nakon visestranackih izbora u BiH 1990. uputili su zahtev novoj Vladi da rijesi ovaj problem. Isli smo pred Skupstinu i trazili sazivanje vanredne sednice. Nismo znali da se tamo rjesavaju druge stvari. Nazalost, rat je prekinuo sve nase aktivnosti. I, evo, tek posle sest godina, pred septembarske izbore docekasmo i to da Skupstina RS usvoji ovaj zakon".

U Zakonu stoji da se vraca zemljiste oduzeto po Zakonu o poljoprivrednom zemljisnom fondu, Zakonu o makasimumu obradivog zemljista domacinstava u brdskim i planinskim krajevima, Zakonu o agrarnoj reformi i kolonizaciji i Zakonu o eksproprijaciji, kao i zemljiste oduzeto po propisima o konfiskaciji zbog neizvrsavanja obaveza iz obaveznog otkupa i propisima o arondaciji ako ranijem vlasniku nije kao naknada dato drugo odgovarajuce zemljiste.

Nemanja Ristic, covek koji je istrajno i strpljivo radio na realizaciji seljackih zahteva ocekuje da mu se vrati 200 dunuma zemlje. Do sada je usao u posed povrsine od 8 dunuma i predstoji mu trnovit put do konacnog obestecenja.

Miladin Vukovic ocekuje da mu se vrati cak oko 175 dunuma. Jos je nepovjerljiv u realizaciju donesenog Zakona. Prica: "Mom ocu je ondasnja vlast ostavila samo 18 dunuma na devetoro clanova porodice. Zbog neispunjenja plana otkupa osudjen je na tri godine zatvora. Odlezao je godinu i po dana. Izvrsio je samoubistvo vjesanjem. Nije mogao podnijeti toliku nepravdu. Bila su to teska vremena". Miladinu je nakon izbora u septembru vraceno negdje oko 35 dunuma oduzete zemlje. Nada se da ce dobiti i ostalo.

Da su semberski seljaci nestrpljivi i prilicno nepovjerljivi u mogucnost realizacije onoga sto je u nedavno donesenim zakonima i zacrtano, potvrdjuju i rijeci Jove Arsenovica, zemljoradnika iz Batkovica, jednog od najvecih bijeljinskih sela. "Cekali smo 50 godina na ovo. Prodje rat, opet, kazu cekaj. Sad kazu da treba neke komisije da formiraju. Sve se to moglo zavrsiti i bez komisija. Imam sve potrebne papire o tome da je otac gruntovno vlasnik parcele od 80 dunuma koja je sada u posjedu Poljoprivrednog dobra "Semberija". Uzorao sam tu zemlju. Oni su doveli miliciju i zasijajali cijelu parcelu. Sta ja sada da radim? Da ponovo teram inat sa drzavom?" - pita se Arsenovic.

Semberci su svjesni da posao vracanja zemlje nece biti jednostavan i lak i da svi nece moci biti pravicno obesteceni. A da ce trebati jos dosta vremena za pripremu uslova u kojima bi se pomenuti zakoni primenili potvrdjuje i direktor Republicke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove, Jovo Miskin: "To je tehnicki izuzetno slozen i komplikovan posao. Tacno je da cemo morati formirati komisije po opstinama koje ce zapoceti "snimanje" stvarne situacije na terenu. Propisacemo i jedno Uputstvo kojim cemo regulisati mehanizme i postupak vracanja oduzete imovine. Tamo gde se zna sta je cije bice lakse zavrsiti posao, a tamo gdje je zemlja i imovina prelazila iz ruke u ruku, bice mnogo teze".

Svoje primedbe na Zakon o vracanju oduzetog zemljista i nepokretne imovine iznose i sami seljaci. "Kako da preci vlasnik od nas bude, recimo, covek koji je tri puta dobivao zemlju i tri puta je prodavao", kaze Nemanja Ristic. Ristic zna da zakon otvara i problem pravne rehabilitacije osudjenih lica pa ne propusta da i to prokomentarise: "Mi zelimo da se za politicke osudjenike tacno precizira vrsta odgovornosti i da im se vrati konfiskovana imovina. Ratne zlikovce ovim ne amnestiramo od bilo kakve odgovornosti, ali posteni ljudi ne treba da ispastaju".

Znaju semberski seljaci da je mnogo zemljiste promijenilo i vise vlasnika i svoju prvobitnu namjenu i da ce biti veoma tesko ispraviti sve "krive Drine". "Mi znamo da ne treba rusiti kucu koja je mozda puno vrednija od zemljista na kome je izgradjena. Mi samo trazimo nadoknadu u zemljistu priblizno istog kvaliteta u mjestu gde nam ono po zakonu pripada", kaze Arsenovic.

Ministar za poljoprivredu u Vladi RS Djojo Arsenovic, inace i sam Semberac, ovako komentarise nedavno usvojeni Zakon: "To je jedan human gest, ali je isto tako jedan krupan posao i zadatak koji zahtijeva temeljitu pripremnu. Na tome ce raditi Republicka uprava za geodetske poslove. Nakon detaljnih priprema najmanji ce problem biti podela te imovine."

Predsednik Vlade RS Gojko Klickovic je nedavno Bijeljini izjavio da mu je poznato da ovdasnjim seljacima treba vratiti od 1500 - 2000 hektara ranije oduzetog poljoprivrednog zemljista. "To zemljiste ce biti vraceno seljacima i mi cemo na sve moguce nacine pokusati da ispravimo ovu nepravdu", rekao je tom prilikom Klickovic.

Hoce li novousvojeni zakonski akti ispraviti istorijske nepravde i izdrzati probu vremena znacemo vrlo brzo, mozda vec u narednim mesecima.Price o seljackim radnim zadrugama i kolhozima, o prinudnom otkupu i o gladnim godinama ponovo ce ozivjeti u upravnim i sudskim postupcima. Zemlja ce u preteznom dijelu biti vracena prije ili kasnije, ali ostaje pitanje da li ce imati ko da je obradjuje. Ovu vrstu zabrinutosti nisu skrivali ni Semberci u cije ce se posjede vratiti oduzeta zemlja predaka.

(AIM) Ljubo Ljubojevic

x y