CARDAK NI NA NEBU NI NA ZEMLJI

Sandzacka svakodnevica

Kako sada stvari stoje sandzacki Muslimani ce glasati za Ugljanina, a vladajucoj koaliciji (SPS-JUL-ND) ostaje da se sa opozicijom bori za glasove Srba. U Novom Pazaru vise nema "etnicki cistih" kafica, a na korzo izlaze svi

AIM, Beograd, 23.10. 1996.

Uprkos cinjenici da je u poslednjih godinu dana pritisak vlasti u Srbiji na sandzacke Muslimane vidljivo popustio, strah i nepoverenje u ovim krajevima jos su i te kako izrazeni. Najbolji dokaz za to je jesenasnja vakcinacija dece protiv poliomielitisa (decje paralize). Naime, u okviru akcije Svetske zdravstvene organizacije i UNICEF, organizovana je akcija vakcinisanja dece do pet godina starosti u 15 opstina na Kosovu i jos 14 u Srbiji, mahom onih koje se granicce sa Kosovom. U Novom Pazaru zdravstveni radnici suocili su se sa neocekivanom preprekom - na zidovima dzamija (Muslimani su ovde izrazita vecina) osvanuli su plakati sa upozorenjem da nije rec o vakcinaciji, vec o pokusaju da se deca sterilisu. Istovremeno je stigla vest da obliznja "cisto srpska" Raska zbog stednje nije obuhvacena vakcinacijom. Medju novopazarskim Muslimanima zavladao je iracionalni strah i nista ga nije moglo odagnati. Usledilo je ubedjivanje, objasnjavanje da su akcijom obuhvacene cak i neke opstine u blizini Beograda. Uzalud, prepadnute majke uporno su ponavljale: "Kad nije opasno, zasto ih ne vakcinisu u Raskoj? Kakva je to vakcina samo za Muslimane?"

Jedan novopazarski lekar (po nacionalnosti, inace, Musliman), priseca se za AIM da tih dana nije imao mira: "Zove me jedno vece prijatelj, obrazovan, pametan i ozbiljan covek, da se raspita da li je tacno to sto se prica. Posto me nije bilo kod kuce, pitao je moju zenu o cemu se radi. Ona je odgovorila da ne zna, ali da cu ja sutra da odvedem svog najmladjeg sina na vakcinaciju. To ga je umirilo. Mada mi je dete imalo nekakvu kijavicu, morao sam sutra da ga vodim da primi vakcinu. Da nisam, niko mi ne bi poverovao."

Mnogi i nisu verovali nikome, pa je u novopazarskoj opstini vakcinisano tek nesto vise od polovine dece do pet godina, sto akciju po svetskim kriterijumima (mora biti vise od 95 odsto) cini neuspesnom, uprkos hvalisanju vlasti. Sagovornik AIM tesko krije da je zbog toga pomalo ljut na sugradjane i sunarodnike i veli da bi trebalo uciniti sve da se spreci "kosovizacija" Sandzaka.

Sandzak, ipak, nije Kosovo, a mnogi poznavaoci prilika tvrde da je ovde nemoguce primeniti "recept" totalnog nacionalnog podvajanja. Za vreme rata u Bosni, doduse, ovde je besneo policijski teror, vojska se razmestila po brdima oko Novog Pazara uperivsi tenkovske i topovske cevi na grad, a u sandzacke opstine koje se granice sa Bosnom upadale su (para)vojne jedinice Republike Srpske, palile muslimanske kuce u zabacenijim selima, premlacivale i maltretirale ljude. Bilo je i ubistava, a najduze se pamte otmice autobusa u selu Sjeverin, prepad na voz na liniji Beograd-Bar u stanici Strpci i otmice u Bukovici, u crnogorskom delu Sandzaka. Mada je predsednik Srbije Slobodan Milosevic odavno obecao porodicama otetih iz voza da ce "prevrnuti nebo i zemlju da ih nadje", njihova sudbina ni do danas nije poznata.

Takvo stanje moralo je da se odrazi i na medjunacionalne odnose u sandzackim carsijama, pa se Pazarci secaju da se u to vreme srpska omladina povukla sa korzoa i svela svoje izlaske na nekoliko "etnicki cistih" kafica i coskova. I tada je, srecom, bilo mesta gde se mladez (pogotovo rokerska) druzila bez obzira na imena. "Nijedna politicka stranka nema prava da sebi u zasluge pripise cinjenicu da su ovde izbegnuti medjunacionalni sukobi - za to treba zahvaliti samo tradicionalnoj medjunacionalnoj toleranciji, savesti i odgovornosti stanovnistva", kaze za AIM Zuhra Mumdzic, predsednik Opstinskog odbora Jugoslovenske ujedinjene levice (JUL) u Novom Pazaru.

Najgore je, ipak, proslo - rat u Bosni je okoncan, pa je i pritisak u Sandzaku popustio. Vojska je povucena, tenkovi sklonjeni s brda, a mnogobrojni pohapseni Muslimani, osudjeni na visegodisnje kazne zatvora u sumnjivim procesima ("terorizam", "ugrozavanje teritorijalnog integriteta zemlje") pusteni su na slobodu, bilo da je rec o amnestiji (Crna Gora) ili o cinjenici da su vise sudske instance "oborile" prvostepene presude (Srbija). Nedavno se, posle trogodisnjeg boravka u Turskoj i u Zapadnoj Evropi, u Sandzak vratio i kontroverzni lider Muslimanskog nacionalnog vijeca Sandzaka Sulejman Ugljanin za kojim je bila raspisana poternica. Vlasti su tako pokazale dobru volju, a Ugljanin je drasticno ublazio svoju nacionalisticku retoriku. Njegovi politicki oponenti tvrde da su ga vlasti pustile da se vrati kako bi lakse ostvarile svoju nameru da kontrolisu sandzacke Muslimane - lakse je Ugljanina "drzati na oku" u Novom Pazaru, nego u Ankari ili u Svajcarskoj.

Za vreme Ugljaninovog odsustva, kormilo Stranke demokratske akcije (SDA) preuzeo je odmereni Rasim Ljajic, koji se razisao sa Ugljaninom. Ugljaninove pristalice reagovale su osnivanjem niza istoimenih stranaka, pa trenutno u Sandzaku deluju cak cetiri SDA. Na savezne i lokalne izbore 3. novembra izaci ce, medjutim, samo Ugljaninova Lista za Sandzak u ciji su sastav usle SDA Jugoslavije, SDA Sandzaka, Prava SDA, Liberalno-bosnjacka organizacija (LBO) i, samo na lokalnim izborima, Reformsko-demokratska stranka Sandzaka (RDSS). Cetvrta, tacnije prva stranka sa imenom SDA koju vodi Rasim Ljajic, u koaliciji sa nekim manjim partijama formirala je konkurentsku listu, ali je ova stranka u poslednjem trenutku (rok je bio petak, 18. oktobar) odlucila da ipak ne ide na izbore. "Nismo hteli da budemo optuzeni da razbijamo glasacko telo sandzackih Bosnjaka", objasnjava za AIM Rasim Ljajic.

Na izbore u izbornim jedinicama 19 (Uzice) i 21 (Kraljevo), vesto skrojenim tako da u obe Muslimani budu u manjini, izaci ce, dakle, samo jedna muslimanska nacionalna lista sa dobrim sansama da osvoji dva (realna procena), odnosno cetiri (Ugljaninova ocekivanja) poslanicka mesta u saveznom parlamentu. Taktika JUL da iznenadjujuce ostrim kritikama sopstvenih koalicionih partnera (SPS) zbog nacionalizma i zloupotreba vlasti, pokusa da privuce "umerene" Muslimane tako je propala. Malo je Muslimana koji ce se upecati na ovu udicu, pogotovo posle odluke reformista (koji okupljaju znacajan deo muslimanske liberalno-demokratske inteligencije), da u poslednjem trenutku pristupe Ugljaninovoj koaliciji. Osim toga, i pristalice odmerenog Ljajica, kada vec ne mogu da glasaju za svoju stranku, svakako ce radije glasati za Ugljanina nego za JUL.

Tako vladajucem bloku ostaje da se bori za glasove sandzackih Srba. Na isto biracko telo, medjutim, racuna i koalicija "Zajedno", kao i Srpska radikalna stranka (SRS) koja je doskora bila izrazito popularna kod Srba koji zive u vecinski muslimanskom okruzenju. "Da se Seselj nije razisao sa Milosevicem, 70 odsto Srba glasalo bi za radikale", tvrdi jedan upuceni Pazarac i procenjuje da ce, ovako, Srbi verovatno mahom podrzati vladajucu koaliciju zbog sopstvene frustracije i percepcije moci. Glasace, jednostavno receno, za onoga ko kontrolise tenkove i topove koji bi trebalo da ih zastite od komsiluka ako situacija opet "krene po zlu".

Stanje se, srecom, polako normalizuje. Dokazi za to vidljivi su na svakom koraku. Ono sto je najvaznije - u Novom Pazaru vise nema "etnicki cistih" kafica, a na korzo izlaze svi.

(AIM) Uros Komlenovic