NEURAVNOTEZENI MEDjUETNICKI ODNOSI

AIM-junior Skoplje

Pocetkom demokratskih procesa, vecina mladih je bilo misljenja da ce se sve vrlo brzo promeniti: da ce prela- zak iz jednog drustvenog sistema u drugi i prevazilazenje

svih medjuetnickih sporova ostvariti za tren oka. Medjutim, u praksi se nije dogodilo ono sto su oni zamisljali, jer osim zastava, takoreci nista se nije promenilo. Sa dosta zakasnjenja, posle citave te euforije i zrtvovanja, mladi su vrlo brzo shvatili da kada se politicke promene desavaju veoma brzo - noc te zatekne u komunizmu, a sutradan si vec u pluralizmu - oslobadjanje od komunisticke realnosti, ostvaruje se veoma sporo. Iako se danas govori o topleranciji i demokratiji, vise se vise se ide ka intoleranciji i anarhiji. Umesto da se svi medjuetnicki sporovi zapocnu resavati, oni se jos vise produbljuju.

Etnicke podele i konflikti sa ili bez njihove zelje uvukle su se i medju mladima, koji takoreci, uopste ne komuniciraju, iako zive u jednoj drzavi. Kao rezultat svih ovih podela, danas u multietnickoj i multikulturnoj Makedoniji imamo segregaciju izmezu mladih Makedonaca i Albanaca, dvostuki moral ili nedostatak identiteta.

Intolerancija i distaca mladih jedne nacionalnosti u odnosu na mlade druge nacionalnosti sada je vec uzdignut na nivo nepopravljivog koda. Kao rezultat ovakve vrste ekskomunikacije, danas imamo mesta, kafane, korzoe, organizacije, literarne grupe itd., stvorene iskljucivo za mlade jedne ili druge nacionalnosti. Veoma suretki slucajevi kada jedan mladi Makedonac udje u neku kafanu ili seta korzoom, gde se okupljaju Albanci i obrnuto. Danas se i ljubav izmedju mladih razlicitih nacionalnosti uzima kao bogohuljenje.

Na pitanje o tome da li se mogu prevazici ove medjuetnicke podele medju mladima (prema rezultatima mini ankete koja je uradjena sa mladima obe nacionalnosti u Tetovu), odgovori su kontradiktorni. Dok se kod jedne strane otvoreno izrazava bojazan od medjunacionalne intolerancije, kao nasledjeni refleks jos od vremena komunizma kada se kod mladih Makedonaca stvaralo ubedjenje da je nemoguc dijalog sa "divljim" i "nezasitim" Albancima, ili kod mladih Albanaca "da Slovenima ( dakle i Makedoncima) ne treba verovati", druga strana mladih ovakvu ekskomunikaciju vidi kao rezultat straha od javnosti koja njih moze anatemisati i proglasiti "prodatima". Ima misljenja da je uzrok nemogucnosti za medjusobnu komunikaciju mladih razlicitost zivotnih koncepata unutar albanske i makedonske porodice, dok neki drugi misle da je smetnja tome razlicita verska pripadnost.

Svaka posledica ima i svoj uzrok. Zato, da bi se predupredile posledice., obavezno treba onemoguciti uzroke ovakve neravnoteze medjuetnickih odnosa i medju mladima. Ako se ne onemoguci uzrocnik ovakve medjuetnicke intolerancije, sigurno ce i posledice biti teske kako za mlade jedne nacionalnosti, tako i za one druge, koji za razliku od njihovih prethodnika, koji su ziveli u nekom drugom drzavnom uredjenju,(a koji je bio usmeren ka tome da stimulise medjuetnicke podele), iako shvataju da je Makedoniji kao maloj multietnickoj i multikulturnoj drzavi, bez unutrasnje stabilnosti, nemoguce da se razvija i integrise u veliku evropsku porodicu, opet su liseni mogucnosti pronalazenja nekog oblika saradnje. Jer su alternativna misljenja marginalizovana.

Ona sada imaju limitiran prostor, gotovo u svakoj instituciji ili uopste nisu institucionalno obuhvacena. I uvak kada se pokusava stvoriti neka saradnja ili neka takva inicijativa, iniciranih od ovih alternativnih struja sa kosmopolitskim nazorima, desavaju se incidenti, koji nisu slucajni, i oni masmedijima sluze da jedan jednostavan slucaj pretvore u pravu aferu, kako bi postigli odredjene i namerne psiholoske i politicke efekte. To odmah izaziva mnoge reakcije i povecava medjuetnicku zetegnutost. Cak se u javnosti bolje prima, (na tome se cak i insistira) saradnja izmedju omladinskih organizacija Makedonije (bilo albanske ili makedonske) sa slicnim organizacijama u inostranstvu, nego nego neka njihova medjusobna saradnja. Tri omladinske organizacije, koje deluju u okviru albanskih politickih partija, kao i one makedonske, gotovo da nemaju nikakvu saradnju ili je u pitanju samo formalna saradnja. To dokazuje da su ove omladinske organizacije pre nego politicke snage, koje bi bile sposobne da nesto ucine u ovom aspektu, obicni politicki instrumenti partija u okviru kojih one deluju. Partije koje, cesto da bi prikrili svoje slabosti, same podsticu medjuetnicke podele i ne pokazuju nikavu politicku volju za moguce resenje ovih sporova. Na pitanje da li mogu ove omladinske organizacije uticati na prevazilazenje ovih barijera, oni po pravilu daju identicne odgovore, da su mladi ti koji treba da iniciraju takvu saradnju, jer na kraju krajeva, takva komunikacija je neminovnost, pa bilo to i u posrednim oblicima, ili kako se izrazio jedan od njih, i posredstvom INTERNETA. Medjutim, u praksi se desava suprotno, tj. verovanje ovih omladinskih organizacija, uopste se ne razlikuje od delovanja partija unutar kojih deluju. Ipak, ne moze se reci da mladi nisu spremni za medjusobnu saradnju, utoliko pre kada oni sada vise ne veruju parolama, vec zele, da zive zivot, gledajuci Makedoniju kao arenu, gde ce se voditi kulturna natjecanja izmedju nacionalnosti koje tu zive, za razliku od aktuelne politike koja cini suprotno: umesto da stimulise ove zahteve mladih, ona ih odbija i proglasava ih bezvrednim.

Prikrivena disidencija mladih, koji zamisljaju Makedoniju kao drzavu ravnopravnih nacionalnosti u svim drustvenim sferama je potrebna i kada imamo u vidu verbalne deklaracije aktuelnih politicara koje su pune poziva za medjuetnicku toleranciju.

Salajdih SALIHU AIM Skoplje