SAMI PROTIV SVIH

Radikali u izbornoj trci

AIM, Beograd, 18.10. 1996.

Savezni, crnogorski, vojvodjanski i lokalni izbori koji se treceg novembra odrzavaju u Saveznoj Republici Jugoslaviji razlikovace se od prethodnih po znacajnom "ukrupnjavanju" politicke scene u Srbiji i Crnoj Gori. Umesto velikog broja disperziranih opozicionih stranaka (ovaj put iskljucujemo famozne "kombi-partije"), parlamentarne opozicione snage su se okupile u velikim koalicionim blokovima "Zajedno" (u Srbiji) i "Narodna sloga" (u Crnoj Gori). Stanje s lokalnim izborima je nesto slozenije - koalicije nisu tako cvrste, pa ce doci do apsurda da su neke stranke u isto vreme i koalicioni partneri i ostri suparnici - ali na saveznom i crnogorskom nivou glavnina politicke scene je polarizovana na vladajuci blok (u Srbiji SPS, JUL, Nova Demokratija, u Crnoj Gori DPS i male "srpske partije") i demokratsku opoziciju.

Svi analiticari politicke scene usredsredili su svoju paznju na predstojeci izborni okrsaj ovih politickih blokova. Ipak, pored "prve Srbije", one na vlasti i uz vlast, i "druge Srbije", one koja - bar na recima - pokusava da izadje iz antievropske matrice dosadasnje vladajuce ideologije, postoji i ne bas zanemariva treca snaga - Srpska radikalna stranka dr Vojislava Seselja, politicka organizacija koja je vrludala u svojim odnosima sa rezimom Slobodana Milosevica, ali je bila veoma dosledna u svojoj totalnoj odbojnosti prema strankama politickog centra, narocito prema onima koje su se dosledno zalagale protiv etnonacionalizma i za racionalan pristup pitanjima "nacionalnog interesa". Sada, pred novembarske izbore, u bitno izmenjenim (geo)politickim odnosima u regionu, veoma je neizvesno koliko je "treca Srbija", do sada stabilno biracko telo dr Vojislava Seselja, i dalje voljna da podrzava radikalsku politiku "Sami protiv svih ostalih u Srbiji - sami protiv celog sveta - do ostvarenja Velike Srbije".

Celnici radikala vrlo samouvereno izjavljuju kako su Slobodan Milosevic i vladajuca stranka njihov jedini ozbiljan suparnik, dok je koalicija "Zajedno" prenaduvani balon koji ce puci na izborima. Na predizbornom mitingu u Nisu Vojislav Seselj je to izrazio u svom stilu: "Bacicu novcic: ako bude glava pobedice socijalisti, ako bude pismo radikali, a ako novcic ostane u vazduhu, pobedice koalicija 'Zajedno'!" Novcic nije ostao u vazduhu, ali ostaje otvoreno pitanje da li ce Seselj uspeti tako duhovito da se poigrava politickim zakonima kao sto to cini sa zakonima fizike.

Naime, zlatno doba radikala u Srbiji nepovratno je proslo sa splasnjavanjem ratnih tenzija i nacionalisticke propagande, kao i s tim povezanim raskidom divljeg politickog braka radikala i socijalista. U vreme njihove politicke ljubavi, radikali su imali privilegovan tretman u mocnim drzavnim medijima i vrlo dobre veze u drzavnim organima, ukljucujuci i njima narocito interesantne organe represije. To je Seselju davalo varljivi utisak da je mocan i dobro obavesten, te da je tako i blizu preuzimanja vlasti. Ipak, cim je Milosevic ozbiljno odlucio da prekine ovaj trogodisnji politicki flert, srpski radikali su se brzo nasli odseceni cak i od prividne bliskosti sa stvarnim centrima moci, a mnogi od njihovih aktivista na terenu zavrsili su i bukvalno s one strane zakona.

Nema sumnje da Vojislav Seselj i njegovi saradnici zude da se osvete socijalistima zbog politicke nevere i "nacionalnog izdajstva", ali Seselj je dobro naucio lekciju da nikada ne potcenjuje Miloseviceve sanse u bilo kojem politickom odmeravanju; zato on o socijalistima govori kao o protivnicima, ali, ipak, s uvazavanjem. Za ostatak opozicije, pak, Seselj ima samo reci prezira i tvrdi da ce ih radikali zbrisati sa politicke mape Srbije. To podseca na pevanje coveka koji nocu hoda sam kroz gustu sumu: treba samog sebe okuraziti da se ne bi primetili strah i strepnja. Radikali, naime, ovaj put igraju va banque: izborni sistem je tako prekrojen da apsolutno favorizuje stranku ili koalicionu listu koja dobije najvise glasova, daje relativno dobre pozicije drugoplasiranoj koaliciji, ali gotovo brise sve ostale izborne takmace. Zato su razlozi vece netrpeljivosti radikala prema koaliciji "Zajedno" od one koju izrazavaju prema socijalistima koliko "idejni" toliko i pragmaticni. Jedina sansa Seseljeve stranke da zadrzi sadasnje pozicije je da nekako izbori drugo mesto na izborima. Verovatnoca da se to zaista dogodi veoma je mala, cak i nakon Avramovicevog bizarnog odustajanja od politickog angazmana.

Duh vremena radi protiv radikala. Oni koji nisu glasali za SRS ni u vreme najzesce nacionalisticke euforije tesko ce se bas sada okrenuti gubitnickoj strani. Bilo bi to ravno politicko-psiholoskom fenomenu koji se u Srbiji posprdno naziva "odlazak u cetnike l944.". Znacajan deo birackog tela koje je pocetkom devedesetih iskazivalo pojacanu osetljivost za "nasu bracu preko Drine" sada se, pritisnut besparicom, besposlicom i besperpektivnoscu, okrenuo pitanjima ekonomskog opstanka sveze prizemljenog "nebeskog naroda". A tu je cak i jedan Kontic (savezni premijer) jaci od radikalskih bradonja sa ukrstenim redenicima. O lukavom "deda Avramu" da i ne govorimo.

(AIM) Teofil Pancic