STAZAMA MAZOVJECKOG

Elizabet Ren u SRJ

Predsednik Srbije Slobodan Milosevic odlucio je da zamrzne odnose sa Elizabet Ren posle njene nedavne posete Kosovu

AIM, Beograd, 11.10. 1996.

Prvog vikenda u oktobru, specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija Elizabet Ren posetila je Kosovo, nakon cega je trebalo da se u Beogradu sretne sa Slobodanom Milosevicem. Do susreta, medjutim, nije doslo, jer je Milosevic u ponedeljak odbio da je primi.

Ren je u bivsu Jugoslaviju (pre Kosova obisla je Bosnu, a nakon toga Istocnu Slavoniju) doputovala kako bi poslednji put sagledala situaciju na terenu pre nego sto sredinom novembra podnese izvestaj Savetu bezbednosti UN o stanju ljudskih prava u regionu. Konkretno, svrha njene posete Kosovu bila je da se osvedoci kako funkcionise sporazum o skolovanju albanske dece, koji je Milosevic pre mesec dana potpisao sa albanskim liderom Ibrahimom Rugovom. Kako sam taj sporazum, prema gotovo jednodusnoj oceni posmatraca, predstavlja cin prevashodno simbolickog, a manje sustinskog znacaja, ocekivalo se da ce i poseta gospodje Ren biti manje-vise protokolarnog karaktera. Medjutim, nakon razgovora sa predstavnicima albanskih i srpskih paralelnih vlasti na Kosovu, Ren je u nedelju, 6. oktobra, u pristinskom hotelu "Grand" odrzala konferenciju za stampu tokom koje je rekla nesto sto je ozbiljno naljutilo predsednika Srbije i nagnalo ga da otkaze susret, zakazan za ponedeljak u dva popodne.

Na pomenutoj konferenciji za stampu, Ren je izrazila zabrinutost zbog povecanja represije srpskih drzavnih organa nad Albancima u pokrajini, a pogotovo zbog slucajeva hapsenja albanskih nastavnika pred ocima njihovih ucenika. "Cak i ako su (nastavnici) zaista zbog necega krivi, takve stvari se ne smeju ciniti pred decom, jer ih to zastrasuje", rekla je Ren. Prema agencijskim izvestajima, ona se takodje zalozila da se diplomatski pritisci na Srbiju odrze sve dok se albansko pitanje na Kosovu ne resi, i trazila da se u Pristini osim postojeceg americkog, otvore i informativni centri Ujedinjenih nacija i Evropske unije, rekavsi da je Kosovo pre evropsko nego americko pitanje, jer su, kako je rekla, SAD "geografski suvise udaljene". Osim toga, povoljno se izrazila o predlogu Ibrahima Rugove da se Kosovo u narednih deset godina stavi pod medjunarodnu upravu.

Sta je od svega toga najvise naljutilo Milosevica jos nije sasvim izvesno, jer se dan kasnije i sama Ren ogradila od nekih formulacija, rekavsi da su njene reci "pogresno prevedene" ili stavljene u "pogresan novinarski kontekst". Srpska ministarka za ljudska prava Margit Savovic, kojoj je zapala neprijatna duznost da umesto Milosevica primi Ren, izrazila je izaslanici UN, prema saopstenju beogradske vlade, cudjenje i zabrinutost povodom izjave da medjunarodna zajednica treba da nastavi sa pritiscima i uslovljavanjima prema SRJ sve dok se ne resi pitanje ljudskih prava Albanaca na Kosovu i Metohiji. Ipak, ima razloga da se veruje da je beogradskim vlastima i vise od toga zasmetalo zalaganje za otvaranje novih informativnih centara i stavljanju Kosova pod medjunarodni protektorat. Manje od mesec dana pre saveznih i lokalnih izbora u SRJ, cak i nagovestaj nekog ustupka Albancima mogao bi Milosevica kostati malobrojnih, ali krajnje dragocenih glasova preostalih kosovskih Srba. Naime, zbog albanskog bojkota izbora, ti glasovi donose disproporcionalno veliki broj sedista u saveznom parlamentu (oko 12 posto), sto je upravo ona margina koja Socijalistickoj partiji Srbije omogucava da bez mnogo nervoze ceka novembar.

Imajuci to u vidu, ne treba se cuditi sto je poslednjih dana represija na Kosovu povecana. Hapsenje trojice Albanaca osumnjicenih za seriju napada na srpske cuvare poretka na Kosovu, te proces protiv predsednika Partije za nacionalno jedinstvo Kosova, univerzitetskog profesora Uksina Hotija zbog relativno bezazlenog prekrsaja (posedovanja clanskih karata "ilegalnog" fudbalskog kluba), imaju za cilj da uvere srpski zivalj da je vladajuca partija jos uvek u stanju da kontrolise situaciju. U takvim okolnostima, izjave Elizabet Ren o tako krupnom pitanju kakvo je stavljanje jednog dela Srbije pod medjunarodnu upravu, dozivljene su kao stavljanje soli na ranu.

Drzavni mediji u Srbiji ucinili su, stoga, sve da poseta gospodje Ren dobije minimalni publicitet. Ne samo da su propustili da objave i jednu rec sa pristinske konferencije za stampu, nego su precutali i otkazivanje susreta sa Milosevicem, pa cak i saopstenje Sekretarijata za informisanje o "cudjenju i nezadovoljstvu" Margit Savovic. Dakle, sto se srpskog javnog mnjenja tice, nista se nije dogodilo.

Takav medijski tretman ukazuje da se Milosevic jos uvek nije odlucio da sasvim raskrsti sa Ren, i da joj je dodelio zuti, ali jos uvek ne i crveni karton. U suprotnom, drzavna propagandna masinerija vec bi se dala na posao, i novinski stupci i televizijski komentari bili bi puni izvestaja o "antisrpskom delovanju" izaslanice UN za ljudska prava, te o njenoj verovatnoj pripadnosti masonskim, vatikanskim, i ko zna kakvim globalnim zaverenickim krugovima. Nasla bi se, ukratko, u centru kampanje kakva je bila lansirana protiv njenog prethodnika Tadeusa Mazovjeckog, koji je posle ofanzive na Srebrenicu dao ostavku u znak protesta zbog inertnosti medjunarodne zajednice po pitanju elemenetarnog ljudskog prava na zivot. Jos mnogo pre ostavke, medjutim, Mazovjeckom je de facto bio onemogucen rad na teritoriji SRJ usled otvoreno neprijateljskog stava ovdasnjih vlasti.

Ono sto omogucava srpskom predsedniku ovakav stepen arogancije jeste ocigledno nesaglasje unutar medjunarodne zajednice u vezi sa tim sta bi na Kosovu konkretno trebalo uciniti da bi se tamnosnja situacija resila. Milosevic je uvek majstorski umeo da eksploatise neslogu u protivnickim redovima, a Ren mu je, svojim opaskama o udaljenosti Amerike, i sama obezbedila materijal za eventualne buduce trikove sa kosovskim spilom.

Ostaje da se vidi sta ce Elizabet Ren napisati u svom izvestaju Savetu bezbednosti, te da li ce taj izvestaj biti povod nekom konkretnom potezu SB. Ono sto je sigurno jeste da nikave drasticne poteze na Kosovu ne treba ocekivati pre nego sto Milosevic, kroz novembarske i prolecne (republicke) izbore ne konsoliduje svoju vlast u Srbiji i SRJ. Tada ce, na obe strane, biti vise manevarskog prostora za ozbiljne dogovore. Da li ce u novoj podeli karata za stolom jos uvek biti mesta za Elizabet Ren, nije ni najmanje izvesno.

(AIM) Dejan Anastasijevic