IMA LI UDARCA BEZ STARCA?

Potresi u koaliciji "Zajedno"

AIM, Beograd, 11.10.1996.

Samo nekoliko sati posto je objavljeno da se bivsi guverner Narodne banke dr Dragoslav Avramovic zbog "naglo pogorsanog zdravstvenog stanja" povlaci sa mesta lidera koalicije "Zajedno", po Beogradu su geometrijskom progresijom pocele da se umnozavaju spekulacije o tome zasto "zaista" "deda Avram" izlazi iz necega u sta je samo koji dan ranije, kako se cinilo, usao sa prilicno entuzijazma. Objasnjenje o "naglo pogorsanom zdravstvenom stanju" zazvucalo je nekako suvise "breznjevljevski" i malo ko je jos iste veceri bio spreman da uvazi cinjenicu kako je Avramovic, ipak, 78-godisnjak koji dva puta nedeljno odlazi na dijalizu, i uz to pati od povisenog pritiska.

Nekome ko je, poput bivseg guvernera, srpskoj opoziciji, prikopcanoj vec poduze na aparate za reanimaciju, omogucio da tako brzo skoci na noge i sama pocne da veruje u svoju izbornu pobedu, jednostavno se poricalo pravo na pogorsano zdravstveno stanje. Vec sutradan ovim spekulacijama i raznim teorijama zavere vise se nije video kraj. Vecina ovih spekulacija polazila je inace, od pretpostavke da se na Avramovica podjednako pritiskalo i spolja i iznutra ne bi li odustao od svega. Unutrasnji pritisci pripisivani su vladajucoj partiji koja je, navodno, uplasena za ishod izbora, zestoko pritisnula deda Avrama i pripretila mu brutalnom predizbornom kampanjom. (Istine radi, petnaestak minuta pre nego sto je saopstena vest o Avramovicevom povlacanju, Radio Beograd je na svom programu imao komentar u kome je jedan od iskusnijih poslenika srpskog "pljuni pa zalepi novinarstva" otkrivao "Avramove prljavstine" jos iz decackog doba). Spoljni pritisci povezivani su uglavnom sa cinjenicom da su se za Avramovica poslednjih dana interesovale i neke strane diplomate u Beogradu. Tim povodom morale su da se demantima oglase pojedine strane ambasade ciji su ambasadori (u "dobro obavestenim beogradskim krugovima") bili oznaceni kao neka vrsta egzekutora medjunarodne zajednice koja je Avramovicu navodno porucila kako ovo nije pravi momenat da se ugrozava njihov favorit - predsednik Srbije Slobodan Milosevic.

U vecini opozicionih partija, clanica koalicije "Zajedno", cvrsto su ubedjeni kako je Zapad procenio da je stvar sa Avramovicem "otisla predaleko" i da je Milosevic za njih definitivno pogodniji za saradnju od raznorodne opozicije za koju se ne zna sta bi cinila posle eventualne pobede. Vest o tome da koalicija cetiri opozicione partije pod imenom "Zajedno" ostaje bez lidera koji joj je nedavno posudio svoje ime i oslobodio je (bar za trenutak) nesnosne hipoteke o druzini "bez ikakvog koncepta i pobednickog mentaliteta", docekana je u redovima vladajucih socijalista kao znak da se ponovo ulazi u mirnu i rutinsku predizbornu kampanju. A to, znaci, da ce se propagandni malj drzavnih medija ubuduce usmeravati samo na stare i dobro poznate mete - opozicione lidere, dok ce Avramovicu biti dozvoljeno da se na miru leci i, kako je sam izjavio, od kuce posmatra predstojece izbore.

Povlacenje Avramovica pomoci ce svakako da se sasvim drugi plan potisnu sve ucestalija (i ujedno sve neprijatnija) trvenja izmedju koalicionih partnera u levoj koaliciji. U mnogim sredinama na naime, espesovci ne razumeju zasto im je potreban JUL i zasto je neophodno deliti vlast i novac sa ovom politickom organizacijom. Objasnjenje da je u promociju JUL-a ulozeno toliko mnogo i da bi njegov eventualni fijasko na izborima bio prava bruka, ne deluje previse ubedljivo na lokalnom nivou. O haosu koji je dr Dragoslav Avramovic ostavio za sobom izlazeci iz predizborne kampanje, mozda ponajbolje govori i utisak o preko noci promenjenim ulogama na srpskoj politickoj sceni.

Neposredno posto je bivsi guverner saopstio da ce voditi opozicionu koaliciju "Zajedno", iz vrhova SPS pocele su da stizu otvorene sumnje o Avramovicu kao "necijem eksponentu", ubacenom svojevremeno u redove vladajuce partije. Retroaktivno su tumacene neke njegove odluke donosene neposredno pre nego sto je smenjen sa mesta guvernera (oklevanje da udje u neke poslove sa Kinom), i tvrdilo da je po necijem nalogu ("a sada se vidi cijem"), namerno vukao navodno pogresne poteze. Odmah sutradan posto je Avramovic saopstio da napusta koaliciju "Zajedno", socijalisti su ucutali, a pitanje "ciji je zapravo Avram covek", stiglo je iz nekih opozicionih krugova. Pojedini istaknutiji opozicioni funkcioneri posumnjali su da je rec o coveku koga su socijalisti zapravo poturili opoziciji kako bi je kasnije "lakse rasturili".

O odlasku Avramovica, koji je, ne tako davno vazio za ekonomskog cudotvorca, i koji je najavio politcko cudo, spremajuci se da sa udruzenom opozicijom pobedi Milosevica, verovatno ce se jos dugo ispredati raznorazne pretpostavke. Tezi o spoljnim i unutrasnjim pritiscima na bivseg guvernera vec je suprotstavljena i ona po kojoj se tako dobro situiran covek sa visokom americkom penzijom i prilcno jakim (i uz to povredjenim) egom, ne bi bas tako lako povio i povukao, bez obzira na sva ubedjivanja da je u njegovim godinama "politika opasna po zivot". Kao razlog za nagli skok Avramovicevog "pritiska" pominju se navodno i neke neodmerene (uglavnom nacionalisticke) izjave pojedinih opozicionih lidera i nastavak njihovih svadja, uprkos obecanja da ce se ubuduce koncentrisati iskljucivo na izbore. I ova tvrdnja mogla bi se, medjutim, relativno lako pobijati cinjenicom da je bivsi guverner, radeci na ujedinjavanju opozicije, imao sasvim dovoljno vremena da se uveri sa kim ima posla i da naknadna razocaranost, ili cak i "zgadjenost" (kako se ponegde pominje), ponasanjem opozicionih lidera ne zvuci preterano uverljivo.

Odbijajuci nedavno jedan intervju, Avramovic se pozalio kako mora prethodno da zavrsi mnogo poslova sa "svojim primadonama" iz opozicije. Istovremeno, u svakoj prilici je uporno ponavljao kako se stanje u zemlji ne moze promeniti ukoliko koalicija "Zajedno" (i to zajedno sa svim svojim "primadonama"), ne pobedi na predstojecim izborima.

Avramoviceva odluka da napusti koaliciju opozicionih partija dosla je, inace, prekasno da bi se odavno zakljucene izborne liste mogle izmeniti. Vojislav Kostunica koji je sa svojom Demokratskom strankom Srbije usao u ovu koaliciju samo zbog Avramovica, sada ne moze natrag jer bi to znacilo odustajanje od izbora, ili tacnije receno, politicko samoubistvo. Draskovic koji se najzesce protivio ulasku Kostunice u koaliciju, takodje, ne moze nazad. Avramovic koji je u svom "oprostajnom pismu" pozeleo udruzenoj opoziciji puno uspeha na izborima 3. novembra i koji im je ujedno predlozio da potraze novog lidera, verovatno i sam zna da je tako nesto nemoguce. Iako bi u novonastaloj situaciji on zeleo da povuce svoje ime koje je, kako se ispostavilo, pozajmio opoziciji na samo nekoliko dana, pozajmica ce morati izgleda da vazi neuporedivo duze. Na dan izbora na izbornim listama najverovatnije ce zato stajati - "Radnicko-seljacko-demokratska koalicija 'Zajedno' - Dragoslav Avramovic".

Bivsi guverner Narodne banke odlucio je da ostavi opoziciju u trenutku kada su se u javnosti pojavila prve relevantnije sondaze javnog mnenja prema kojima su sanse koalicije "Zajedno" da ugrozi neprikosnovene socijaliste i njihovu koaliciju sa JUL-om i Novom demokratijom, izgledale prilicno realne. Od Avramovica se ocekivalo da svojom pojavom i autoritetom ubedi mnoge od onih koji su odavno odlucili da ne ucestvuju na izborima da, ipak, pokusaju jos jednom i glasaju za promene. U koaliciji "Zajedno" su ujedno smatrali da je deda Avramova harizma dovoljna snazna da se suprotstavi opadajucoj harizmi Slobodana Milosevica.

Lider Demokratske stranke Zoran Djindjic tvrdio je nedavno kako je Milosevicevom politikom u poslednjih sest godina politicko liderstvo u Srbiji kompromitovano i kontaminirano. "Opozicija mora da ima svog lidera koji nije iz politickih stranaka i to je jedini nacin da se opoziciona koalicija profilise", tvrdio je Djindjic, dok su ostali iz udruzene opozicije uzvikivali kako "bez starca nema udarca" i pri tom pokazivali na Avramovica. Posle njegovog iznenadnog napustanja koalicije "Zajedno", postavlja se, naravno, pitanje -ima li uopste udarca bez staraca? Mnogima se cini da je bez Avramovica udruzena opozicija nesto nalik na "Hamleta, ali bez Hamleta".

Nekadasnji jugoslovenski ambasador u SAD, danas jedan od celnika Evropskog pokreta Srbije, Zivorad Kovacevic, smatra da ce i bez bivseg guvernera koalicija "Zajedno" opstati, ali prilicno oslabljena tako da ce na izborima izostati ocekivano suprotstavljanje dva jaka koaliciona bloka. Ima, naravno, i sasvim suprotnih misljenja poput onog vojvodjanskog politicara Nenada Canka koji tvrdi da je bivsi guverner samo jos jedan Milosevicev "isluzeni kadrovski otpad" i da predsednik Srbije moze mirno da spava dok opozicija bude za svoje predvodnike postavljala reciklirane espesovske kadrove.

Najbliza istini je, cini se, ipak, tvrdnja da se, sa "starcem" ili bez njega, ovoga puta Milosevcevom rezimu mogao naneti samo psiholski udarac i nista vise. Na predstojecim izborima za savezni parlanment bira se, naime, 138 poslanika za Vece gradjana (108 iz Srbije i 30 iz Crne Gore). Cak i da osvoji ubedljivu vecinu, opozicija najverovatnije ne bi bila posle izbora u stanju da formira vladu, jer je za tako nesto neophodna i saglasnost Veca republika u kome ce do narednih republickih izbora u Srbiji (naredne godine) dominirati socijalisti. Zato je i najveci moguci domet udruzene opozicije na ovim izborima moglo da bude "pretvaranje SRJ u jedan veliki Zagreb", odnosno situacija u kojoj bi opozicija mogla da ima vecinu u saveznom parlamentu, a Milosevic poput Tudjmana u Zagrebu, mogucnost da tu vecinu paralise i drzi u pat situaciji. Cak i takva pat-pozicija znacila bi pre svega veliki psiholoski dobitak za opoziciju, a za tako nesto pomoc Dragoslava Avramovica bila bi dragocena. Bez njegove pomoci izgledi na izborni uspeh opozicije se objektivno smanjuju i svode na mogucnost da se na lokalnom nivou osvoji vlast u nekoliko vecih gradova.

Bezeci od koalicije "Zajedno", zvanicno zbog povisenog pritiska, dr Avramovic je ujedno ucinio i jednu korisnu stvar. Naterao je lidere opozicije da pod hitno prestanu da dizu pritisak medju sobom i pokusaju da izvuku ono sto je jos moguce. Sutradan po Avramovicevom napustanju koalicije, Draskovic, Djindjic, Kostunica i Vesna Pesic, po prvi put su zajedno krenuli po Srbiji. U Leskovcu i Vranju docekalo ih je po nekoliko hiljada ljudi. Na oba skupa lider SPO je tvrdio da ce deda Avram uskoro ozdraviti. Obecao je jos da ce posle pobede opozicije Avramovicu prestati da skace pritisak jer ce biti postavljen za predsednika vlade ili guvernera Narodne banke. Novonastaloj situaciji prilagodjava se i izborni slogan koalicije koji ce ubuduce izgleda glasiti "Za inat - zajedno". Cinici tvrde da je s obzirom na stalna trvenja medju celnicima koalicije prikladniji slogan (radi uverljivosti) mozda bio "Zajedno, majke nam".

Uostalom, sta god da smisle ili urade, opozicioni lideri, ostavljeni od svog najjaceg aduta Dragoslava Avramovica, ne mogu zapravo nista da izgube. Sve ono sto ih ocekuje im je manje-vise poznato. I ove godine izbori padaju "na prazan stomak" i dzepove vecine stanovnistva, jedino sto je danas umesto onoga "Srbija se saginjati nece", odgovor na tu situaciju srocen kroz "lepo, lepse, levo" jugoslovenskih levicara koji vise nece da budu nacionalisti. I ovoga puta uoci izbora vlast trosi citave kamenolome kamena-temeljaca koji odmah po tom zarastaju u korov. Razlika je jedino u tome sto taj posao danas ravnopravno dele SPS i JUL.

Opozicionim liderima poznato je veoma dobro i kako izgledaju prve noci i jutra posle izbora u kojima smo navikli da ih vidimo razocarne, blede i potistene. Do sada su, doduse, na izbore izlazili mahom odvojeno, a gubili zajedno.

(AIM) Nenad Lj. Stefanovic