EPIDEMIJE I DALJE HARAJU KOSOVSOM

Cesto se, ne samo na ovim prostorima, nego i mnogim medjunarodnim zdravstvenim simpozijumima konstatuje, da je Kosovo region koji po mnogo cemu, u ovom segmentu, zauzima prvo mesto u Evropi. Na zalost, u negativnom smislu. Region, gde se na jednom kvadratnom kilometru belezi najveca gustina stanovnistva, uz to neprikladni uslovi za zivot, bez uredno regulisanog vodovoda i kanalizacije, losa navika da se ne ide na redovne lekarske preglede i ne vakcinisu deca od raznih decijih bolesti, otvara vrata za mnoge viruse koje je razvijeni svet vec odavno bacio iz sebe. Ovakvo stanje se pocelo jos vise pogorsavati 1990 godine, posle burnih politickih dogadjaja na ovim prostorima. Uvodjenjem vanrednih mera i na Medicinskom fakultetu u Pristini, od strane srpskog rezima, u cijem sastavu delovale sve klinike i gotove sve zdravstvene institucije na Kosovu, stvorena je nova situacija koja se direktno izrazavala na opste zdravstveno stanje ovdasnje populacije. Pad zivotnog standarda takodje je bio jedan od osnovnih razloga, koji je uticao na sirenje razlicitih bolesti. To potvrdjuje i prodekan Medicinskog fakulteta koji deluje paralelno, dr. Jusuf Dedusaj: "Stopa uhranjenosti kosovske dece, starosti od 13 do 14 godina, odgovara stepenu uhranjenosti dece od sedam do osam godina u zemljama Evrope". On tvrdi da npr."samo 40 odsto stanovnistva na Kosovu koristi vodu higijenski ispravnu za pice, dok samo 30 odsto stanovnistva ima vodovod i kanalizaciju". Govoreci o zdravstvenom stanju, pogotovu albanskog, stanovnistva na Kosovu prof.dr. Alus Gasi savetnik za zdravstvena pitanja lidera kosovskih Albanaca dr. Ibrahima Rugove istice da je tokom ovih godina, od kada po bolnickim centrima ne i rade strucnjaci albanske nacionalnosti, zabelezeno vise od 100 epidemija. "Hospitalni mortalitet u pristinskim bolnicama je pet puta veci nego recimo u niskoj bolnici. Broj pedijatara, koji se bave predskolskom decom je 24 puta manji od ukupnog broja pedijatara u tzv. Jugoslaviji. Na jednog specialistu ginekologa dolazi cak 11.443 zena, dok se uz profesionalnu pomoc lekara, na Kosovu radja samo 27,18 odsto odojcadi" kaze dr. Alus Gasi

Kakvo je zaista zdravstveno stanje gradjana Kosova, mozda najbolje oslikava podatak da se upravo na ovom prostoru belezi najvisi stepen smrtnosti od tuberkuloze u Evropi. Broj bolesnika od ove bolesti je povecavan iz godine u godinu, kaze nam direktor Zavoda za zdravstvenu zastitu u Pristini, Komnen Tmusic i dodaje da je prema prijavama koje su pristigle iz zdravstvenih institucija, koje se bave problemom tuberkuloze na Kosovu, od 1991. godine do 1995. godine bilo oko 4 500 bolesnika, od kojih je 57 umrlo, dok je samo za osam meseci ove godine prijavljeno vise od 850 bolesnika, od kojih je preminulo cak sest lica. "Prema parametrima, broj bolesnih u ovoj godini, u poredjenju sa 1991. povecan je za dva puta", podvalaci dr. Tmusic.

I Liza Adams, iz americke humanitarne organizacije "Lekari bez granica" ,koja deluje u nekoliko kosovskih regiona koji se smatraju zaristima tuberkuloze kaze: " I posle dve godine rada, mi jos uvek imamo nove pacijente, ciji broj dostize cifru do 25 lica za mesec dana. Broj obolelih varira u zavisnosti od godisnjeg doba, pa tako npr. dok tokom letnjih dana registrujemo u proseku 15 novih pacijenata u mesecu, u zimskim mesecima, ova cifra dostize brojku od 35. Veoma lose je to sto ova bolest obuhvata veliki broj mladih". Prema gospodji Adams razloge treba traziti u "teskim uslovima zivota na tim prostorima, gde se najcesce javljaju ovakvi slucajevi".

Dr. Tmusic, medjutim, razloge vidi pre svega u politickoj situaciji na Kosovu, ali, smatra on, i "sire u regionu". Njegov kolega Nebojsa Janevski, iz beogradskog bolnickog centra iznosi misljenje da "glavnu krivicu za sirenje ove bolesti u albanskoj populaciji snose, kako se on izrazio, albanski politikanti, koji su stvaranjem paralelnog sistema zdravstva, izlaskom iz drzavnog sistema i nevakcinacijom, zrtvovali deo svoje populacije".

Na Kosovu postoje i druge bolesti, za koje se tvrdi da su, kako je nedavno izjavio poznati albanski pedijatar prof. dr. Izedin Osmani "bolesti socialne prirode". U ovu grupu, pored tuborkuloze spada i abdominalni tifus, hemoralgicne groznice, enterokolitisi, beli kasalj, male boginje, ali i druge reklo bi se banalne bolesti, kao npr. skabies. Prema statisticnim podacima, samo prosle godine na Kosovu je od hemoralgicnih groznica umrlo 14 lica.

Sve u svemu ne treba ipak zapostaviti cinjenicu da je na ogroman broj kosovskog stanovnistva, veoma mali broj lekara. Po podacima Zavoda za zdravstvenu zastitu u Pristini, odnosno registovanom stanju decembra prosle godine stanje je ovakvo: 1 134 stanovnika na jednog doktora medicine, 6 442 stanovnika na jednog doktora stomatologije, 37 964 stanovnika na jednog farmaceuta, 940 na jednog zdravstvenog radnika sa visokom strucnom spremom, 343 na jednog radnika sa visokom ili srednjom strucnom spremom, odnosno 251 stanovnika na jednog zdravstvenog radnika uopste. Novonastale prilike su nametnule takvu situaciju da se broj lekara u 1995. godini, u odnosu na 1990 godinu povecao za svega 4 lekara, odnosno od 1 871. na 1 875. Posebno je nepovoljan pokazatelj da je broj lekara u

1. godini opao na 1 596, dakle za 275 u odnosu na 1990 godinu, dok je ukupan broj zdravstvenih radnika u 1995. bio manji za 85 radnika od ukupnog broja u 1990 godini. Prema podacima stanje nije povoljno ni u drugim vidovima zdravstvene zastite. Tako npr. broj stanovnika na jednog lekara hitne pomoci dostize cifru od 24 721, a po opstinama se razlikuje Tako, u Podujevu je cak 49 390 stanovnika dolazi na jednog lekara. "Prema svim empirijskim saznanjima 2,8 postelje na hiljadu stanovnika ni iz daleka ne mogu da zadovolje potrebe populacije od preko 2 miliona, istice se u izvestaju Zavoda za Zdravstvenu Zastitu u Pristini, na cijem su celu zdravstveni radnici albanske nacionalnosti.

Poseban problem na Kosovu, tokom ovih mutnih godina, bila je imunizacija populacije putem vakcinisanja. Posle 1990 godine stopa vakcinisanja dece je naglo opala, prvenstveno zbog politickih razloga. To je dovelo do ponovnog pojavljivanja nekih bolesti za koje se mislilo da su iskorenjene. Posle vise godina, ponovo se pojavio poliomielit (decja paraliza), a uz nju su i druge bolesti harale Kosovom. Samo 50 odsto ukupnog broja novorodjene dece npr. se vakcinisalo BSG vakcinom (protiv tuberkuloze), dok se sam proces vakcinacije najcesce vodio kampanjski i nikad nije obuhvatio svu decu. Pomocnik direktora Zavoda za zdravstvenu zastitu Milan Parlic misli da su razlozi polimorfni. Pored politickih razloga on ubraja i "veliki natalitet, radjanje van institucija, neprijavljivanje dece, migracija stanovnistva iz sela u grad, ali i emigracije van zemlje...". S tim u vezi dr. Sami Rexhepi pedijatar u jednoj od najsiromasnijih delova grada Pristine tvrdi da su "prilikom vakcinacije dece protiv poliomielita saznali da 24,6 odsto dece ne postoje ni u kakvom registru, znaci da se oni ne racunaju medju zivima", zakljucio je dr.Rexhepi. Sve u svemu ovu kampanju oko vakcinacije protiv decije paralize, iza koje stoji UNICEF, ali su na ovim prostorima svoj doprinos dali lekari i albanske i srpske nacionalnosti, a neprocenjivu pomoc humanitarna organizacija "Majka Tereza", protekla je uspesnije nego sto se ocekivalo. Lekarske ekipe u punktovima na celoj teritoriji Kosova, uspele su da vakcinisu skoro 90 odsto decaka i devojcica. Tako je i kosovsko odlicnim odazivom dalo svoj doprinos akciji Svetstke zdravstve organizacije u iskorenjivanju poliomielita do 2000 godine.

Besim ABAZI AIM Pristina