REFLEKSIJE OKO PRICE O USPEHU

Privredna situacija u Sloveniji

Mesec dana pred slovenacke parlamentarne izbore mnogo se prica i o privrednim uspesima mlade slovenacke drzave. Jos pre nekoliko meseci je premier dr.Janez Drnovsek nazvao dobre rezultate "prica o uspehu". Od tada pa nadalje razne politicke partije se spore oko toga koliko je u stvari to stvarno prica o uspehu i koliko ne, dok se se strane delegacije politicara i privrednika dive i cude tome kako je Slovenija uspela za tako kratko vreme postici tako dobre rezultate.

Kako je sve pocelo

Sve skupa je pocejo jos u bivsoj Jugoslaviji gde su Slovenci sve vise i vise dolazili do saznanja kako ih federacija sest republika sputava u njihovom privrednom razvoju. Tesko je reci kada se pocelo sa takvim razmisljanjima ali njihovi koreni sigurno sezu o period takozvanog Kavcicevog liberalizma u Sloveniji. To su bile sedamdesete godine kada je tadasnji predsednik slovenacke vlade, kojoj su tada rekli Izvrsni savet Socialisticke republike Slovenije, Stane Kavcic poceo promovisati za ona vremena bogohulne ideje o tome kako bi se trebali Slovenci baviti pre svega bankarstvom, trgovinom i uslugoma kao i terciarnim delatnostima. Tadasnja partijska linija pod rukovodstvom Franca Popita i uz podrsku Edvarda Kardelja je Kavcica odmah smaknula sa politicke scene i njegove ideje su potonule u sumraku.

Ali Slovenci su bili tada jos uvek nezadovoljni. Inflacija se razbuktala i u periodu od 1987 do 1989.godine je dostigla vise od 200 postotni porast. Devizne rezerve su nestajale, dok su vecinu izvoza postigle u glavnom pojedine uspesne firme, medju kojima ih je bilo najvise iz Slovenije. Slovenacki izvoznici su se tada bunili kaki im vecinu para uzmu nerazvijene jugoslovenske republike. Ali postoji i druga strana istine. Mnogi slovenacki izvoznici ziveli su prilicno lagodno jer su dobijali citav niz izvoznih stimulacija. Uz to su bile nerazvijene jugoslovenske republike "cudesna zemlja" za slovenacke trgovce (kao i za slovenacka preduzeca) jer su tamosnji kupci pokupovali sve slovenacke proizvode, iako su ti bili prilicno skupi. Posle toga je preuzeo saveznu vladu hrvatski privrednik i ekonomista Ante Markovic koji je razjasnio tamne oblake na jugoslovenskoj privrednoj sceni, ali to je bilo kasno, pred sam razpad Jugoslavije. Tada je Slovenija vec uveliko razmisljala o privrednoj, pa i o politickoj nezavisnosti i samostalnosti. Ali Slovenci su potegli prve odlucne mere tek kada je Miloseviceva vlast u Srbiji upala u monetarni sistem Narodne banke Jugoslavije i kada je poceo Zavod za izradu novcanica iz Topcidera proizvoditi hrpe bezvrednih para (dinara) i to od zore do mraka.

Pro et contra

Osamostaljivanje na monetarnom polju je pocelo najpre time da je Banka Slovenije u oktobru 1991 izdala novcane bonove, a kasnije novu slovenacku valutu - tolar. Naravno, tolar na pocetku jos nije bilo priznat kao medjunarodna valuta i do vanjske konvertibilnosti tolara bilo je jos daleko. I sama stopa inflacije je bila u delimicno (pre svega ekonomsko) samostalnoj Sloveniji u 1991.godini jos vrlo visoka - 247 posto.Vec u 1992.godini pala je na 92,2 posto, godinu dana kasnije na 22,9 posto i godine 1994 na 18,4 posto. Prosla, 1995.godina znaci sa jednobrojcanom stopom inflacije, dobrih devet posto vec prvi ozbilniji pokusaj priblizavanja monetarnom stanju u Evropskoj Uniji, sto pogotovo vazi za ovu godinu, kada se ocekuje inflacija jos niza od 9 odsto.

Pre spomenutih promena u Sloveniji kao i u citavoj Jugoslaviji imali smo plansko.trzisni privredni sistem. Njegova karakteristika bila je u tome da je vladala ogromna provalija izmedju zakonske regulative o tome kako bi treba da funkcionise taj sistem i izmedju realnog funksionisanja tog sistema. Oba dve alternitave ekonomskom uredjenju su naime konsistentne bez obzira na to da je jedna od njih (centralno-planska) nedemokratska i neefikasna. A tadasnje slovenacko odnosno jugoslovensko uredjenje bilo je nekonsistentno i cista utopija.

Sadasnji slovenacki premier dr.Janez Drnovsek i njegova stranka Liberalna demokratija Slovenije izabrali su kao glavni cilj novonastale drzave privrednu uspesnost Slovenije. Dok mu je to u jednom delu i uspelo, treba biti realan i videti i drugu stranu istine. Da se radi stvarno o "prici o uspehu" kada je u periodu od 25.juna 1991 (dan kada je Slovenija proglasila samostalnost) pa do 5.novembra 1993 vise od 400 pravnih lica (a sada i je duplo toliko) proglasilo u Sluzbenom listu Republike Slovenije svoj konkurs, postupak prisilnog poravnavanja ili likvidaciju? I dali je stvarno uspeh, kada vidimo da je bilo u Sloveniji 1988.godine samo 21.341 nezaposlenih, l990.godine vec 44.227, godinu dana kasnije 75.079, a 1993.godine najvise - 129.056 nezaposlenih? Godine 1994 se ta brojka smanjila za dve hiljade ljudi, dok se prosle i ove godine stopa nezaposlenosti krece oko 14 posto. Ili tacnije, u maju ove godine u Sloveniji je bilo prijavljenih 118.321 nezaposlenih, a u istom periodu belezimo 585.538 zaposlenih drzavljana Slovenije.

Uspesnost jedne privrede meri se prema bruto drustvenom proizvodu po stanovniku. Taj je ovog leta u Sloveniji iznosio 9.352 americka dolara. Devizne rezerve iznosile su 3.356 milijona dolara, izvoz 670.261 milijona dolara, a uvoz 853.352 milijona dolara. Iz toga sledi da je pokrivenost uvoza izvozom samo 78,5 posto, pri cemu iznosi slovenacki spoljnji dug 2.975 milijona dolara.

Uprkos svim tim teskocama Slovenija dobiva znacajne komplimente o privrednim uspesima sa strane raznih stranih privrednika i politicara i u Evropi sve vise vazi kao jedna najstabilnijih ( u svim pogledima) zemalja u tranziciji. Sve u svemu slovenacka privreda je mnogo toga resila, mnoge stvari i nije i utvrdjujuci granicu izmedju pobednika i gubitnika, osetili bi osvezavajuci miris kapitalizma, koji ipak ponekad ostavlja i veoma gorak ukus. Milan Povirk, Aim