POSLE DOGOVORA A UOCI PREGOVORA

Dogovor koji su potpisali gospoda Slobodan Milosevic i Ibrahim Rugova, o povratku albanske dece u skole, bio je po obicaju nametnuto ovim krajevima, a pozdravljen sapilografskom podrskom i recnikom odomacenim u prilikama, kada se samo nagovesteno slavi kao zavrseno, iako jos nije ni zapoceto, zbog cega se iz ovog dogovora izvlace i podvlace samo oni njegovi delovi, koji mogu nesto da znace, ali nisu i glavni u njemu: njegov civilizacijski znacaj i humanitarni karakter. Skrivalica je, kao i uvek, ona politicka:da li taj dogovor znaci povratak albanske dece samo u skolske klupe ili je to njihovo ili uopste, ukljucivanje u politicki zivot Srbije, koji su do sada bojkotovali, tj. ignorisali kao sasvim neprimeren njihovim politickim namerama. Odgovor je, barem ovaj prvi, negativan: "Ne dolazi u obzir nikakvo integrisanje u obrazovni sistem Srbije" (rektor paralelnog univerziteta Kosova, Ejup Statovci), sto znaci - ili bi moglo biti, da ovaj dogovor resava, samo jedan problem, ali jos ne najavljuje pregovore o drugim i puno tezim pitanjima, prema kojima je ovaj skolski uglavnom tehnicki posao.

Najmanje se zna sta o toj maglini misli ili sta smera obican covek, jer je obavesten samo sa jedne strane - one koja je vlasnik informacije, a koje jedne natura, a druge zatura, kako joj i kada odgovara, ali oba postupka sa napomenom da je to sto ona kaze glas ovog naroda, koji se potvrdjuje plebiscitarnom podrskom ili jednodusnom aklamacijom. Zato je svako razmisljanje o javnom mnjenju na Kosovu, u ovom slucaju onom srpskom, postupak sa puno rizika

• jer ne mora da bude tacno, ali je zato verovatnije od onog zvanicnog, koje obicno nije potpuno ili je uveliko zamagljeno, zbog cega moze da znaci mnogo i nista.

Zato sto je godinama bio zavaravan pricom, da se na ovom prostoru nista nece menjati, zbog cega ce sve ostati kako je sada, srpski je narod zatecen ovim dogovorom, jer mu se, koliko do juce, ponavljalo jedno te isto: da albanski djaci mogu u skolu ali to oni nece, buduci da su izmanipulisani od politike, ciji motivi idu na njihovu stetu, kao sto jednako nisu od koristi za albanski narod, koji zbog bojkota u kome istrajava, ne koristi prava utvrdjenim po medjunarodnim standardima, a neka cak i preko njih (savezni ministar za ljudska prava i prava manjina Margit Savovic), mada je i politicki samo priucenom posmatracu ocito da ta prava nisu uredjena na nacin koji zadovoljava obe strane, a ni svet koji je najosetljiviji bas po tom pitanju. Zato je ovaj dogovor dobrodosao kao najava boljih dana, ali zbog svoje neocekivanosti skrece, ako vec nije skliznuo, u zbunjenost koja je na samo jedan korak od sapetosti, kao ucinku ovog prekonoc zaokreta politike, koja se koliko do jutros, tvrdoglavila sa svojim krutim ponasanjem i nesuvislim postupcima, zbog cega nije popustala ni tamo gde bi je ustupak malo ili cak nista kostao.

Zbog ove jos neocigledne, ali vec dugo prisutne slutnje, da se stvari resavaju mimo i iza, u ovo jos nesto srpskog naroda na Kosovu, uvlaci se prigusivana ali i neucutkana strepnja za svoje sutra, pri cemu ga dodatno zbunjuju one individue, koje su do juce pricale jedno, a sada savetuju drugo, sto je, primera radi, slucaj sa ovim sada politickim samitima sa starom ikonografijom, ali bez nekadasnjeg odobravanja. Zbog toga, slusa i cuti, ali u oba slucaja zagledava oko sebe, a ono malo sto govori, saopstava nemustiom jezikom i rasplinutim odogovorom. Zato sto mu mnogo pricaju, a malo kazu, ovaj je narod sapet u svojim postupcima, zbog cega nezna sta mu je ciniti:da se pokrene ili ostane. Redosled ce biti ovaj: prvi ce izmaci politicari, koji su vec ili ce lako sebe i svoje da udome po gradovima Srbije - o cemu nesto kazuje sve ucestalija prodaja stanova, u cemu kao i do sada prednjace lokalni funkcioneri. Potom ce krenuti novokomponovani rodoljubi i vernici, a s njima pod ruku, prekonoc obogaceni "businessman-i" (biznismeni). Zatim ce, ali sa nesto zastajkivanja, poci oni koji mogu da negde krenu (jer nesto imaju), sto znaci da ce ostati oni koji nista nemaju i zato nemaju gde ni da podju.

Stigli su, znaci dani kada se mora poloziti racun za godine stracene na jalove price, da srpski narod moze bez drugih, mimo sveta, cak protiv svih: Niko k'o mi! Zbog ove nepameti, srpski je narod sada usamljen kao nikada do sada, a ovaj na Kosovu razdvojen od albanskog, kako nikada do sada u svojoj istoriji nisu bili. Da se taj jendek bar u nekoliko poravna jaz, nece biti ni lako ni brzo: rane ce nekako zarasti, ali ce oziljci potrajati. U bilo kom slucaju, bice neprijatni, sto je gotovo sigurno sa ovim generacijama, koje su skolovane zna se kako: One su uveliko izgubljene za bezmalo svaku ponudu sazivota, u kome jedni drugima barem nece zagorcavati zivot. Za ovu naopaku politiku i njene nepametne postupke, racun ce, zna se, biti ispostavljen najmanje krivom, ali ne bez svake krivnje, ovom ovde srpskom narodu, jer je naivno ili drugacije - sve jedno, pristao da mu sudbinu kroje mesetari svakojake fele, umesto da je gledao svoja posla. Primer nije morao da trazi po belom svetu, jer ga je vec imao u komsiluku.

Milenko KARAN AIM Pristina