SPORAZUM RUGOVA-MILOSEVIC POD PRIZMOM ALBANSKIH STUDENATA

AIM- junior Pristina

Navrsava se sest godina od kada su albanski djaci i studenti bili primorani da urade ono sto fakticki ne poznaje evropska istorija. Nastavljaju da pohadjaju nastavu po privatnim objektima i nazalost da pretvaraju kuce u skole.

I dok studentu u razvijenom svetu imaju mogucnosti da biraju uslove studija, koriste savremene kabinete, a da se ne prica o tome kada su oni zamenili drvenu tablu i kredu za kompjuter, studenti i ucenici Kosova se raduju tek nekim signalima, koji ozivljavaju njihove nade da ce valjda uskoro imati osnovni uslov za normalno ucenje - stolicu i klupu u skolske i univerzitetske objekte.

Nadu je probudio akt potpisivanja dokumenta izmedju dva pretsednika Ibrahima Rugove i Slobodana Milosevica o normalizovanju stanja u obrazovanju na albanskom jeziku, ciji ce ritam i nacin primene odrediti kasnije posebna mesovita Komisija, kojim ce se tempom i pod kakvim uslovima albanski djaci i studenti vratili u svoje objekte.

Posto primena i rezultati sporazuma kasne, inicijator ovog sporazuma, i posto je realizacija ovog sporazuma mnogo komplikovanija nego sto se na prvi pogled mislilo, katolicka organizacija Sant Edjidio je najavila, da ce ostati jos uvek u kontaktu sa predstanicima obeju strana. U takvoj situaciji, anketa sprovedena medju studentima albanske nacionalnosti, uglavnom su u skladu sa razmisljanjima koja slede.

A.Z. - student Pravnog fakulteta kaze: " Nestrpljivo smo ocekivali jedan takav sporazum i nadali smo se da ce povratak u objekte uticati na kvalitativno poboljsanje ucenja, iako imam u vidu da mnoge postignute sporazume, cak i uz posredstvo medjunarodnih organizacija srpska strana nije realizovala u praksi. Skeptican sam da ce se i ovaj sporazzum sprovesti. Nalazimo se u stanju iscekivanja, koje lici na moru, dok oni koji se bave formalnostima ne zure previse. Mi i dalje nastavljamo sa starim oblicima ucenja", kaze ovaj sudent.

Valjbona Dragidella, njegova koleginica potisivanje sporazuma smatra uspehom mirnog puta, koji je izabrao albanski narod na Kosovu i nada se da ce se on ubrzo realizovati. "Nasim srpskim kolegama treba da bude jasno da nema smisla da amfiteatri i kapaciteti za stotine studenata stoje prazni ili da ih koriste dva-tri ili 20-tak srpskih studenata, dok albanski studenti drze nastavu po mracnim podrumima privatnih kuca", porucuje Dragidella. Mnogi studenti postavljaju pitanje o tome kakve promene ce u obrazovnom procesu doneti povratak nakon sest godina u skolske objekte. Proterivanje albanskih studenata iz skolskih objekata je propraceno nizom drugih teskoca, pocevsi od zatvaranja biblioteka, koje su omogucavale snabdevanje studenata potrebnom literaturom, ukidanje odredjenih stipendija i kredita, kao i nemogucnost vrsenja prakticnog dela nastave u odredjenim institucijama. Povratak u skole najavljuje poboljsanje nivoa ucenja u kvalitativnom smislu. Anketirani se bez izuzetaka nadaju da ce doci do pozitivnih promena, kako u normalizaciji nastave, tako i njenom kvalitetu.

Valentina Berisa, student medicine smatra:"Normalizacija nastave ce dovesti do velikih promena. Na nekim fakultetima ova normalizacija mora da predvidi i realizaciju prakticnog rada, koji je neophodan i veoma vazan. Npr. normalizacija nastave na Medicinskom fakultetu, ciji sam ja student, ne moze se nazvati uspesnim ako nas prakticni rad ne budemo ostvarivali po raznim klinikama Medicinskog fakulteta".

Alinda Desku, buduci pravnik dodaje: "Nedostatak osnovnih uslova za ucenje, moze da poznaje samo onaj koji je bio ucesnik u atmosferi skolstva na Kosovu tokom poslednjih sest godina. Ucenike i studente osim sto drzi nada da ce i oni jednoga dana imati iste uslove kao i njihove kolege u ostalim zemljama, isto tako su svesni da su najopterecenija alka u lancu istorije albanskog obrazovanja, iako se ova alka prekine, lanac ce pasti na zemlju".

I posle ovakvih izjava, veliki je broj studenata koji postavlja pitanje da li se posle svega moze verovati.

Cinjenica da je Sporazum potpisan samo dva meseca pre izbora u Srbiji, kao i neodredjivanje rokova primene, cini da dobar broj anketiranih izrazava nepoverenje u njegovo sprovodjenje. Jedna od anketiranih, Donika Aliu, student filoloskog fakulteta kaze: "Ja sam zrtva masovnih trovanja, koja su se desavala na Kosovu. Posle dvogodisnjeg lecenja na jednoj klinicu u Becu (Austrija), vratila sam se i zapocela studije u sada vec poznatim uslovima. Licno mislim da posle svega sto se desavalo na Kosovu, a posebno posle proterivanja albanskih studenata i djaka iz skola i trovanja sa teskim posledicama, koji je ovaj deo populacije doziveo - mi ne mozemo njima tako lako verovati"...

Ali, veci je broj onih anketiranih koji izrazavaju ubedjenje da ce se bezuslovni povratak u skolske objekte ipak ubrzo realiozovati i to smatraju prvim korakom ka normalizaciji zivota na Kosovu.

Besa TOVRLANI AIM Pristina