BOJKOT SAVEZNIH IZBORA
Medvedje, Bujanovac, Presevo
Gradjani albanske nacionalnosti Istocng Kosova, kako oblast triju opsina, Presevo, Medvedje i Bujanovac, nazivaju kosovski Albanci ili Juzne Srbije, kako istice srpski, cvrsti su u odluci da bojkotuju izbore, koje raspisuje srpski politicki vrh za saveznu skupstnu.
Gradjani Preseva vrlo su ljubazni i gostoprimljivi i iz razloga sto je, kako su vise puta istakli, malo onih koji dolaze i raspituju da li imaju problema, kako zive. Politicki aktivna lica za nas imaju malo "dublju" pricu. Zale se na pojacanu represiju srpskih vlasti, koja je propracena ugrozavanjem elementarnih ljudskih prava u svim oblastima zivota.
"U sferi obrazovanja to je bilo uvek prisutno", kaze pretsednik Partije za Demokratsko delovanje, koja okuplja Albance sa ovih podrucja, Riza Halimi, koji obavlja i funkciju predsednika Skupstine opstine Presevo. "Albancima je oduvek negirano pravo na ravnopravne uslove skolovanja, ali i u sferi skolskih tekstova i programa, koji su "cisceni" od svih sadrzaja iz nacionalne kulture i istorije. U poslednje vreme, postavlja se pitanje i fizickog integriteta nasih gradjana. Antizakonskim sredstvima sprecava se slobodno kretanje gradjana i delovanjem policije i vojske suzava se zivotni prostor u ovim etnickim albanskim krajevima. Istovremeno, suzava se prostor za politicko delovanje Albanaca na ovim prostorima, jer je nemoguce ostaviravanje prava koja su garantovana ustavom i zakonima", objasnjava Haljimi.
S druge strane, predsednik Demokratske albanske Partije, Zecir Fazljiu istice da je situacija na ovim podrucjima takva da se samo u nijansama razlikuje od situacije na Kosovu. U Presevu je mozda situacija nesto bolja zahvaljujci cinjenici da ovde Albanci imaju lokalnu vlast, objasnjava on.
Medjutim, Tahir Dalipi poslanik u Skupstini Srbije ima svoje glediste. "Smatram da ucestvovanjem u politickom zivotu Srbije nismo uspeli da poboljsamo situciju Albanaca ovog prostora, ne zbog nedostatka naseg zalaganja, nego zbog cinjenice da je lokalna vlast blokirana Ustavom i zakonima Srbije"
"Problemi na ovim prostorima su razliciti", istice Rami Zulfiu, predsednik Parlamentarne Partije u Presevu "Sto se tice onih politickih, nastavlja on, treba reci da osim u Presevu, gde Albanci drze lokalnu vlast, u drugim opstinama oni nisu zastupljeni. Na ekonomskom planu, zna se, ovo podrucje je uvek bilo ekstremno nerazvijeno", zakljucuje Zulfiu.
Ovo su ukratko glavni razlozi zbog kojih Albanci iz Preseva, Bujanovca i Medvedje nece ni ovog puta ucestvovati na saveznim izborima. Opste je misljenje da bi se samom cinom izlaska na izbore, indirektno priznala "politicka ekzistencija" Jugoslavije. "Politicki tokovi daju nam pravo da naslutimo da mozda i zivot ove Jugoslavije nece biti dug. Postoje mogucnosti da ona postane Srbija i da se Crna Gora otcepi, jer tamo postoje takve tendencije" dodaje Zecir Fazliu.
Tahir Dalipi, polazeci od sopstvenog iskustva istice: "Posmatrajuci diskusije poslanika u parlamentu i njihove stavove koji nikad nisu uvazavani, prakticno obrazlaze, ne samo nasu vec i odluku kosovskih Albanca da ne ucestvuju na izborima u Jugoslaviji i Srbiji".
Ovakav svoj stav izneli su i na nedavno odrzanoj Konferenciji za stampu u Beogradu. Kod njih se sada samo postavlja pitanje i ucestvovati ili ne na izborima za lokalnu vlast, koji ce se odrzati paralelno sa saveznim izborima. Albanski politicki subjekti jos uvek nemaju jasan stav o tim izborima. Kazu da treba da se obezbede mnogi uslovi da bi oni uzeli ucesce u njima, a od najznacajnijih, Riza Halimi podvlaci, "prestanak represije, ali i poboljsanje polozaja albanskih savetnika u opstinama Bujanovac i Presevo i uvodjenje principa vecine umesto dosadasnjeg proporcionalnog principa". Iz Parlamentarne Partije porucuju da ce, i ukoliko budu izlasli na izbore "zahtevati vece kompetencije lokalne samouprave", jer isticu oni, lokalna samouprava je reducirana do te mere da je skoro postala beznacajna. "Nama je bilo tesko i u proslosti da ubedimo ljude da ucestvuju na izborima, zato treba da se nadje resenje za sve nase probleme, kako bismo motivisali ljude da izadju na izbore,naravno u duhu Referenduma iz 1992. godine, podseca Riza Haljimi, kada su se Albanci zalagali za politicku teritorijalnu autonomiju, sa pravom na pripajanje Kosovu. Mi svo vreme, u okviru institucija sistema, pokusavamo da resavamo sva nasa elementarna individualna i kolektivna prava koja bi u samom finalu imala jedno politicko samoupravljanje. Medjutim, ako u aktuelnim tokovima, u postdejtomskim tokovima ne vlada logika stvaranja gradjanske drzave i realizacije svih kolektivnih i individualnih prava, na osnovu referenduma Albanci nemaju drugi izbor, osim da resenje vide u okviru integracije sa Kosovom"...
Besim ABAZI AIM Pristina