NFORMATIVNI REZERVAT

Medijska scena Vojvodine

AIM, Beograd, 4.10. 1996.

Pokrajinska vlast i dan-danas drze gradjane Vojvodine pod posebno strogim informativnim rezimom

Poslednjeg petka u septembru na vojvodjanskom trzistu stampe,a i sire, pojavio se novi politicki nedeljnik - "Nedeljni Dnevnik". Ovaj list je izdanje novosadske novinske kuce "Dnevnik", regionalnog (vojvodjanskog) informativnog mastodonta preostalog iz komunistickih vremena. Kuca "Dnevnik" je zamisljena kao stozer informisanja (uz RTV Novi Sad) na srpskom jeziku u Vojvodini. U vreme "autonomaske" vlasti "Dnevnik", "Forum" i RTV Novi Sad imali su istu funkciju kakvu su imali i glavni drzavni listovi, radio i televizija u republickim centrima SFRJ.

Nakon "jogurt revolucije" u oktobru l988. i svodjenja autonomije Vojvodine na nivo puke forme, usledila je sveopsta centralizacija Srbije, koja nije mimoisla ni medije. Tako su i novosadski mediji postali tek ekspoziture beogradskog centra, u kojem su se donosile sve vazne odluke. Nije bila retkost da se i urednici salju direktno iz Beograda da zavedu red u nedovoljno poslusnim redakcijama. Za vreme rata, novosadski drzavni mediji su prednjacili u sirenju netrpeljivosti, nacionalnih predrasuda i ratne propagande. Pokusavajuci da budu "veci katolici od Pape", urednici novosadskih medija objavljivali su sadrzaje koji su bili isuvise radikalni cak i za ne bas gadljive sefove beogradskih drzavnih kuca.

Pokrajinska vlast i kadrovi iz Vojvodine na republickim i saveznim funkcijama i dan-danas drze gradjane Vojvodine pod posebno strogim informativnim rezimom: ako je u celoj Srbiji nepozeljno i gotovo neostvarivo osnivanje elektronskih medija sa informativnim i politickim sadrzajima, u Vojvodini je tesko osnovati cak i apoliticnu televiziju. Tako u Novom Sadu ne postoji ni jedna privatna televizija i svega cetiri radio stanice izvan sistema RTS, dok u Nisu, gradu iste velicine, deluje desetak TV stanica i gotovo dvostruko vise radio programa. Tako su Vojvodjani uglavnom zavisni od informacija koje stizu iz Beograda, naravno onog rezimskog.

U godinama izmedju "jogurt revolucije" i pocetka rata vojvodjanski mediji su brizno "ocisceni" od novinara koji su se suprotstavljali podsticanju nacionalisticke histerije ili, jednostavno, nisu pristajali na izneveravanje elementarnih zanatskih i etickih normi. Zato je novinarski svet bio primoran na samostalno cehovsko organizovanje. Tako je nastalo Nezavisno drustvo novinara Vojvodine, prva masovnija profesionalna organizacija te vrste u Srbiji. Ovo udruzenje je ubrzo pokrenulo dvonedeljnik (kasnije postao nedeljnik) "Nezavisni - vojvodjanski gradjanski list", u kojem saradjuju mahom novinari koji su bili najuglednija pera u "Dnevniku" i RTV NS. List uspeva da opstane i redovno izlazi, ali se bori s ogromnim materijalnim teskocama i nemogucnoscu bilo kakvog reklamiranja svog sadrzaja u drugim vojvodjanskim medijima. Lokalna vlast je shvatila da direktni napadi na novine i novinare i klasicna represija donose samo besplatnu reklamu onima koje zele da uniste; zato se sa "Nezavisnim" primenjuje taktika ignorisanja i tihog onemogucavanja lista da izadje iz "rezervata". Razume se, vlast nije duzna da se brine o necijem marketingu ili distribuciji, ali je duzna da obezbedi jednake trzisne uslove za sve.

U Novom Sadu deluje i dvonedeljnik "Svet", komercijalni list koji se uglavnom bavi politikom i estradom (i estradnom politikom) i koji prilicno uspesno primenjuje formulu sa kojom su u Hrvatskoj "Globus" i "Nacional" postigli spektakularne tiraze. "Svet" kreira ekipa mladjih novinara koji su se formirali u studentskom listu "Indeks". To univerzitetsko glasilo je l99l. uzurpirala grupa radikalnih nacionalista pod pokroviteljstvom rezima, a buduci novinari "Sveta" su se okrenuli pravljenju lista za siroko trziste. "Indeks" je zatim objavio par sramnih brojeva koji su svojevrsna antologija fasizma za pocetnike, i zatim je ugasen ili hiberniran do nekih boljih vremena. Jedini vojvodjanski dnevni list na srpskom jeziku "Dnevnik" prezivljava teske dane: mnogi najbolji novinari su ili oterani ili su sami napustili ovu redakciju, tiraz je daleko ispod realnog za list koji nema nikakvu lokalnu konkurenciju, ugled lista - iako njegovi celnici tvrde suprotno - odavno je prokockan. Danas je "Dnevnik" bezlicni, lose uredjivani propagandni plakat vladajuce stranke, u poredjenju s kojim i uvek za vlast pouzdana "Politika" zaista izgleda kao nezavisno i pluralisticko glasilo.

Kuca "Dnevnik" je sada usla u vrlo ambiciozan, zahtevan i skup projekat pravljenja politickog nedeljnika newsmagazinskog profila. Na nevelikom srpskom trzistu vec deluju ugledni nedeljnici "Vreme" i NIN i visokotirazni "Nedeljni Telegraf", a tu je i "Nezavisni" kao direktna regionalna konkurencija. To, naravno, ne znaci da ne moze biti mesta pod suncem za jos jedan nedeljni list. Problem je u tome sto je "Nedeljni Dnevnik", ako je suditi po prvim brojevima, napravljen po na vlas istom receptu kao i maticno, dnevno izdanje kuce. To znaci da je hronicno anemican, dosadan i ustogljen, otvoren samo za misljenja vlasti i njoj bliskih novinara, i potpuno lisen sadrzaja koji predstavljaju domet istrazivackog ili analitickog novinarstva. A bez toga nema nedeljnika koji moze da stekne ugled ili tiraz, ili

• sto je uvek najteze - i jedno i drugo. Kuca "Dnevnik" je pre cetiri godine ugasila dvonedeljnik "Stav" koji se odlikovao visokim profesionalnim kvalitetom i beskompromisnom politickom nezavisnoscu. Ovaj projekat - koji je kuci prakticno bio poklonjen od strane ugasenog Saveza socijlisticke omladine Vojvodine - bio je ocigledno "negativan uzor" za kreatore novog nedeljnika: kao da su se trudili da izbegnu bilo kakav trag onoga sto novine cini zanimljivim i vrednim citanja.

Rat, u kojem je Vojvodina geografski bila "prva linija napada", a politicki veoma delikatno podrucje, zavrsen je prilicno neslavno za svoje pokretace. Ratne fanfare u medijima su se izduvale, glasovite zurnalisticke patriote opsteg smera su po direktivi promenile retoriku ili, cak, posao. Vojvodjanski drzavni mediji su ostavljeni u jadnom stanju, a infrastruktura nezavisnih medija, narocito elektronskih, je u povoju. U ime "jedinstva drzave", RTV Novi Sad, kuca koja je sedamdesetih i osamdesetih imala zapazenu informativnu, zabavnu, dokumentarnu i kulturnu produkciju svedena je na obicno dopisnistvo RTS centrale. U oblikovanje buduce medijske scene Vojvodine, one koja ce biti dostojna ekonomski i kulturno najrazvijenijeg kraja Srbije, morace da se krene gotovo od nule. Sve sto je bilo moguce unistiti i srusiti, vec je prethodnih godina obavljeno. Ostalo je samo da se "sruse" rusioci. Da li su uslovi za to sazreli, videcemo vec na novembarskim izborima.

(AIM) Teofil Pancic