PUCNJI I KRV PO ULICAMA

Tirana Oct 4, 1996

AIM - junior Tirana

Ubistva vatrenim oruzjem postaju dogadjaji dana u Albaniji. Crna hronika, takoreci, besprekidno je bila prisutna tokom avgusta i septembra meseca, postavljajuci uznemiravajuci problem pred drusvom, ne samo problem bezbednosti zivota, vec i problem ilegalnog naoruzavanja u nepoznatim razmerama, za koji ni jedan kompetentan zvanican organ ne daje tacne cifre.

  1. septembra, u Manatiji, selu nadomak Ljeza, 70 -tak kilometara severozapadno od Tirane, desilo se jedno ubistvo i jedno tesko ranjavanje - zlocini koji izlaze van svakodnevnih okvira ubistava izmedju rivalskih grupa ili bandi, koje "konkurisu" za ovladavanje sferama crnih aktivnosti, kao sto su korupcija, ilegalan prevoz izbeglica, droge itd. U Manatiji, konflikt koji je zavrsio ubistvom, zapoceo je kao banalna i slucajna svadja, izmedju dvojice ljudi koji se nisu poznavali, mesatanina i slucajnog prolaznika, koji je sleteo s puta svojim kolima. Ismejavajuci tako nizasta jedan drugog, kao sto to obicno biva kod danasnje omladine, glasovi su se ubrzo povisili cak do zaklinjanja "ili ja ili ti". Do tog momenta sve je izgledalo uobicajeno, i nista se ne bi ni dogodilo da to dvoje mladih, slucajnih "poznanika", nije bilo naoruzano. Mestanin sa automatskom puskom "Tomson", a prolaznik pistoljem. Oruzje "ne zna da li je napunjeno", kada je okrenuto jedno prema drugom. Desilo se da je pistolj bio prazan. Drugi je povukao obarac automatske puste, lakocom profesionalnog ubice i mladic nasuprot njega, pao je smrtno ranjen. Nekoliko minuta kasnije, obavesten od svojih poznanika, na mesto dogadjaja, kao da ga je smrt pozvala, stize brat ranjenog, isto tako, naoruzan. Medjutim, ubica sa automatskom puskom ga pogadja jednim metkom u grlo i ostavlja ga na mestu mrtvog. Ranjenik je urgentno transportovan helikopterom u vojnu bolnicu u Tirani, gde se jos uvek nalazi u veoma teskom stanju. Ovaj dvostruki zlocin, zavio je u crno jednu porodicu toga kraja, koja ce citavog zivota imati kao danak ubistvo bez razloga, njihovog 30-snjeg i ranjavanje 26-snjeg sina. U isto vreme, ovaj zlocin o kojem su pisali mediji, u javnosti je pokrenuo mnoga pitanja, kao sto su: Koliko su naoruzani ljudi u Albaniji? Gde nabavljaju oruzje? Ko im dozvoljava da slobodno idu naoruzani? Kako je moguce da se sa takvom lakocom "prihvati" mogucnost ubijanja? Pitanja ovakve prirode su postavljena i ministru unutrasnjih poslova Haljitu Samati, na konferenciji za stampu, protekle nedelje. Tuzna koincidencija za novog ministra Samatu. Njegov mandat je zapoceo i nastavlja se sa progresivnim povecavanjem zlocina ubistva vatrenim oruzjem.

Na pitanja oko ovog fenomena, ministar Samata je odgovorio veoma uopsteno: "Tacno je da se broj ubistava povecao. U ovom periodu imali smo 24 ubistava vise nego protekle godine". Pravi je rebus za resenje, postaljen pred novinare, jer nikada, dakle ni prosle godine, nisu obznanjenje tacne brojke ubistava. Pitanje o posedovanju oruzja bez dozvole je dobilo sledeci odgovor: "Dosta smo oruzja prikupili, ali ima i dosta oruzja koja jos nismo!"

Albanija je 1992.godine usvojila Zakon o naoruzanju populacije, zakon koji je, kako se vidi posluzio da bi se razoruzali samo veterani Nacionalnooslobodilacke borbe, kojima je tokom prethodnog rezima bilo dozvoljeno da imaju licno naoruzanje. Medjutim, zakon od 1992.godine cini se da je samo povecao "apetit" ljudi za posedovanjem oruzja bez dozvole, a koje se kupuje u raznim evropskim zemljama i koje se bez problema unosi preko kontrolnih carinskih punktova u Albaniju. Nema sumnje da rad na crno, koji je prosiren u Albaniji i svugde gde rade Albanci, kao i dezorganizacija drzave u nekim njenim segmentima, predstavljaju zarista koja olaksavaju pojavu, u dramaticnim razmerama, ubistava vatrenim oruzjem u Albaniji.

Jakin MARENA AIM Tirana