GODINU DANA KASNIJE

Skopje Oct 4, 1996

AIM, Skopje, 04.10.1996

Godinu dana nakon atentata na Predsednika Makedonije Kire Gligorova kao da se potvrdjuju reci tadasnjeg ministra unutrasnjih, sada spoljnih poslova Ljubomira Frckovskog da nakon ovog dogadjaja u Makedoniji nije nista isto kao i pre toga. Igrom slucaja, Liberalna partija i njen lider Stojan Nadov, donedavno i sami ucesnici u vladajucoj strukturi (kao deo nestale izborne koalicije Savez za Makedoniju, i kao predsednik makedonskog parlamenta u dva mandata), samo koji dan pre neslavne godisnjice neuspelog atentata na predsednika Makedonije Kire Gligorova izasli su sa zahtevom da se konacno objavi dokle je stigla istraga o atentatu, a lider liberala je demantirao da je dao izjavu beogradskom "Dnevnom Telegrafu" u kojoj je navodno tvrdio da vladajuci Socijaldemokratski savez se boji zahvaliti se na uslugama ministru Frckovskom, jer se boji da on ne progovori o atentatu! Demanti, zapravo i nije bio demanti, jer je Andov izjavio da nije dao izjavu novinama, ali da su u spornom clanku interpretirani stavovi njegove partije, iza kojih ona i danas stoji!

Na svojem prvom pojavljivanju u javnosti mnogo dana nakon atentata, tadasnji ministar unutrasnjih poslova Ljubomir Frckovski govorio o pretspostavkama da iza atentata stoje oni koji su zeleli "kontroliranu nestabilnost" Makedonije da bi u takvim uslovima mogli nesmetano obaviti "mutne" privredne poslove. U tom kontekstu, makedonski mediji, neki veoma bliski MUP-u, govorili su o upletenosti jedne multinacionalne kompanije iz Bugarske, ciji se pretstavnik u Makedoniji kasnije samoubio u Bugarskoj, pod cudnim okolnostima. Sam predsednik Gligorov je u nekoliko intervjua datim stranim medijima izjavio, da mada ima indicija, nema dovoljno dokaza da se bilo ko optuzi da je inspirirao ili organizirao atentat. Aktualni ministar unutrasnjih poslova Tomislav Cokrevski u ekskluzivnom intervjuu dnevniku "Nova Makedonija", datom povodom godisnjice atentata, tvrdi da ima novih momenata, ali da nema dokaza oko toga cije delo je atentat. Cokrevski se u intervjuu zapravo drzi teze da policiju treba ostaviti da radi svoj posao, da mnogi, pogotovo mediji, objavljivanjem onog sto su, cesto i curenjem informacija iz njegovog ministarstva, vise stetili istrazi. U istim novinama medjutim javni tuzioc Makedonije smatra da "su mogle preduzeti i kvalitetnije istrazne radnje", dok profesor skopskog Pravnog fakulteta i ekspert za krivicno pravo d-r Vlado Kambovski decidno tvrdi da "odgovornost nije profunkcionirala". "Atentat na predsednika pretstavlja kolektivnu traumu, zato jer je delimicno uspjesan - bilo je ljudskih zrtvi, predsednik je duze vremena bio udaljen od svoje funkcije, bile su prouzrokovane konsekvence na politickom, ekonomskom i na medjunarodnom planu, konacno, pojedini delovi sistema ne funkcioniraju kako treba, a pojedina odgovorna lica nisu ponela odgovornost".

U poslednjem broju skopski nedeljnik "Fokus" objavljuje hroniku jednog pomalo zaboravljenog atentata, pod naslovom "Koje strane sluzbe rade u taboru MUP-a?". Autorica napisa, inace zaposlena u Radio Skopju, pre par meseci, uoci praznika makedonske policije, objavila je komentar u kojem je analizirala "stanje istrage" i usput, ocito, provalila dobro cuvane informacije o istrazi, sto je resornom ministru Cokrevskom bio povod da na proslavi objavi rat novinarima koji "rovare"!. Cokrevski je tom svojom "prigodnom" izjavom sam sebe politicki "pokopao", iako pre njegove "praznicne" izjave novinarima nisu bili retki ljudi iz SDSM-a koji su bas njega promovirali za naslednika Gligorova na ceonoj drzavnoj funkciji.

"Fokus", ekzkluzivno, tvrdi da u stabu zaduzenom za istargu o atentatu na Gligorova radi penzionirani sluzbenik CIA-e, zatim da ministarstvo unutrasnjih poslova nije sprovelo odluku vlade o raspisivanju nagrade od 500 hiljada maraka o informacijama koje bi pomogle rasvetljavanju atentata, da neko iz MUP-a odugovlaci objavljivanje foto-robota zene koja je dovezla automobil bombu i parkirala ga na ulici, koja se nekad zvala "Marsal Tito" a sad se zove "Makedonija", u samom centru Skopja, ispred hotela "Bristol"... Ni intervju ministra unutrasnjih poslova Cokrevskog "Novoj Makedoniji", kao ni clanak u "Fokusu" ne otkrivaju pozadinu atentata na Gligorova, kojeg je makedonski predsednik, gotovo cudom, preziveo. I najverovatnije je, da istraga nece nikad dodji do onih koji su atentat inspirisali, narucili i izvrsili - famozna tri nivoa koje je pomenuo Ljubomir Frckovski u svojstvu ministra unutrasnjih poslova u prvom istupanju pred makedonsku javnost nakon atentata na Gligorova.

Ali FRckovski je bio u pravu - nakon atentata Makedonija nije ona ista-ranija, pre atentata. Gligorov pre atentata je bio vodeca makedonska politicka figura, za koju se pretpostavljalo da strateski donosi sve bitne odluke. Uostalom, na zadnjim parlamentarnim izborima, njegov vapaj "Ne ostavljajte me samog" prakticno doneo pobedu kaoliciji Saveza za Makedoniju, koju su sacinjavali SDSM, liberali i Socijalisticka partija. Mada od samog pocetka je bilo jasno da tu nesto ne stima, da ovaj izborni brak nece funkcionirati. Premijer Crvenkovski, u vise navrata u to vreme, je jasno stavio do znanja da mu koalicioni partneri- liberali, "idu na zivce". Gligorov, pre atentata je po svaku cenu odrzavao koaliciju i tu premijer nije imao manevarskog prostora, jer Gligorov kao Gligorov ipak je bio najkreditibilniji drzavni funkcioner.

Moze se cak tvrditi da atentat na Gligorova zapravo je pocetak raspada vladajuce koalicije, koja je ocito bila vestacka, na neki nacin "pusta zelja Gligorova", ali u isto vreme i pocetak zalaska politicke karijere predsednika Gligorova, a po nekim pesimistickim procenama i pocetak neceg jos opasnijeg - raspada same makedonske drzave! U danima nakon atentata tadasnji predsednik parlamenta i lider liberala Andov posredstvom saopstenja obznanio je da dok je predsednik otsutan on obavlja predsednicku funkciju, onako kako Ustav Makedonije odredjuje. Ljudi iz okoline premijera njegov ulazak u predsednicki kabinet u vreme kada se sigurno nije znala sudbina tesko ranjenog Gligorova, smatrali su sigurnim znakom ambicija Andova da sebe promovira i u eventualnog naslednika Gligorova. To je bio samo povod da se unutar Saveza za Makedoniju vecim intenzitetom nastave ranije nesuglasice. Liberali su bili uzdrzani prilikom glasanja o vladi u kojoj su imali cetiri ministra, a i veoma su kriticki bili raspolozeni u odnosu na ministra Frckovskog i u prethodnom mandatu. Na kraju, sve je rezultiralo rekonstrukcijom vlade iz koje je premijer Crvenkovski izbacio liberale, a ovi su objavili da ce ubuduce biti opozicija u parlamentu. Naravno i Stojan Nadov je morao napustiti mesto predsednika parlamenta. Iako je gotovo dramaticno u dva maha posredstvom TV predsednik Gligorov sugerisao rasciscavanje nesporazuma pregovorima, Socijaldemokratski savez je stao iza namere svog predsednika i premijera pa je do rekonstrukcije doslo iako je bilo jasno da ona nije po volji Gligorova. Rekonstrukcija vlade je tako oznacila i pocetak "sklanjanja" Gligorova na marginama politicke scene. U mesecima koji su sledili on je sveden na protokolarnu ulogu "kraljice Elizabete". S druge strane, nekoliko njegovih emocionalno nekontroliranih javnih istupa pojacali su glasine o njegovoj (ne)sposobnosti za obavljanje predsednicke funkcije. Kako god bilo, jasno je da godinu dana nakon atentata polozaj Gligorova nije onaj isti kao i pre toga. Sama pak rekonstrukcija vlade promenila je i odnose unutar koalicije na vlasti. Odlaskom liberala osnazile su i pozicije vladinih partnera SDSM - albanske Partije za demokratski prosperitet i socijalista. Delikatnost ucesce PDP-a u koaliciji posebno je dolazilo u vidu dogadjajima oko tetovskog univerziteta, kojeg vlada smatra nelegalnim, a kojeg ova partija, kao i ostale albanske partije u Makedoniji priznaje i podrzava. PDP je par puta jasno stavilo do znanja da ukoliko se stave na raspravu i usvoje dokumenti poput poslovnika o radu parlamenta i zakon o visokom obrazovanju, koji po ocenama ove partije ne tretiraju adekvatno albanski jezik, oni odlaze iz koalicije, a mozda i iz institucija sistema. Socijalisti pak dolaskom Ljubisava Ivanova na njihovo celo pokazali SDSM-u da ne pristaju na podredjenu ulogu koja im je ranije data. Naime Ivanov, nije bio bas po volji SDSM-u koji bi na njegovo mesto hteo videti nekog "kooperativnijeg" u odnosu na njih. Ovako, socijalisti su par puta u parlamentu i u javnim istupima izrazili neslaganje sa vladom u kojoj ucestvuju. Nedavno je Ivanov u Prilepu govoreci pred simpatizerima njegove partije zestoko kritikovao vladu izjavivsi da je "premijer dobar, a vlada katastrofalna" je u njoj sede uglavnom profesori koji nemaju iskustvo u praksi, neki od ministara su vise angazirani oko svojih privatnih firmi. Neki u tome vide naznake za isti razvoj stvari kao i sa liberalima.

Usvajanjem nove teritorijalne podele Makedonije, kojom su od 34 stvorene 123 opstine, i donosenjem zakona o lokalnim izborima, o glasackim spiskovima i glasackoj legitimaciji, cime je zaokruzena regulativa o izborima, raspisani su i lokalni izbori za 17 novembar. Shodno zakonu parlament je usvojio i pravila o ponasnju medija za vreme predizborne kampanje koja treba poceti 17 oktobra. U medjuvremenu zapocelo je i objavljivanje imena partiskih kandidata za gradonacalnike i clanove lokalnih saveta. Kako zasad stoje stvari najace opozicione partije Demokratska partija i VMRO-DPMNE zajedno sa manjom MAAA-Konzervativna partija dogovorili su se o zajefnickom nastupu, dok SDSM, socijalisti i PDP na izbore idu samostalno. Usvojena zakonska regulativa, uzimanje glavnih medija "pod svoje" od strane SDSM-a kao da nagovestava da oni zele po svakoj ceni osvojiti lokalnu vlast sto ce im omoguciti lagodnije vladanje. Paraleno s tim sve vise u javnosti izlaze detalji o "koskanju" i unutar rukovodstva SDSM. Govori se o ozbiljnom zahladjenju odnosa izmedju premijera Crvenkovskog i ministra spoljnih poslova Frckovskog. Ovaj drugi je nedavno, gotovo neinformirajuci premijera i neprihvativsi sugestiju predsednika Gligorova da to cini, formirao svoj diplomatski savet, koji je vec narednih dana "na noz" docekan od izdanja "Nove Makedonije". Navodno sledi uskoro jos jedna rekonstrukcija vlade iz koje ce izaci Frckovski i jos nekoliko ministra koji su slovili kao bliski premijeru ili su vec toliko iskopromitirani da se dalje ostajanje u vladi ne moze tolerirati. Ukoliko se to dogodi Crvenkovski ostaje pomalo sam u redovima svoje partije i sve vise bice zavisan od podrske predsednika parlamenta Tito Petkovskog koji kontrolira lokalna partiska rukovodstva i ima snazan uticaj u centralno rukovodstvo SDSM. On inace slovi kao politicar ranijeg kova, vise blizak Beogradu nego ostalim susedima. A u zadnje vreme, posebno nakon posete jugoslovenskog premijera Kontica Skopju, Makedonija kao da naputa proklamovanu politiku ekvidistance, pa sve vise okrece svom severnom susedu, sto stvara nelagodu u Albaniji i pogotovo u Bugarskoj. Iz nje je nedavno kroz izjavu jednog od vodja makedonske politicke emigracije u Kanadi stigla ponuda da se Makedonija podeli na dva kantona - albanski i bugarski, a da se nakon toga ovaj drugi spoji u jedinstvenu drzavu s Bugarskom.

Pise: ISO RUSI