VELIKO INTERESOVANJE ZA SAVREMENU SVETSKU KNJIZEVNOST I POPULARNE ZANROVE

AIM-junior Pristina

Sta citaju mladi Kosova

Razgradnjom institucionalnog zivota, knjizevnost na Kosovu je dozivela duboku krizu, koja se dugo manifestovala u totalnom zastoju izdavackih delatnosti i ostalih pratecih knjizevnih delatnosti, a sto je za posledicu imalo pad interesovanja za citanjem. Ova konstatacija posebno vazi za mladi narastaj, koji je svoje prvo knjizevno obrazovanje trebalo da stice upravo u vreme kada je doslo do deinstitucionalizacije kulturnog, a posebno knjizevnog zivota na ovim prostorima.

Kakvo je interesovanje mladih za knjizevnost, moze se videti na primeru jedne prodajne izlozbe knjiga odrzane pre nekog vremena u Pristini, kada je za mesec dana prodato samo 120 knjiga, dok je sudeci po naslovu, prodato najvise njih 30. Ovo postaje jos tragicnije, kada se imaju u vidu neke cinjenice. Na primer, na ovoj izlozbi, svojim izdanjima se predstavilo i nekoliko ozbiljnih izdavaca, kao npr. "Rilindja", koja je nacionalni izdavac, i nekoliko privatnih od kojih dva dosta ozbiljna, a koji su poslednjih godina pokrili izdavacki prostor, "Dukadjini" iz Peci i "Buzuku" iz Pristine, kao i veliki broj biblioteka i raznih izdavackih kuca, koje uzivaju izvestan renome iz proslosti, kao sto su "Fjalja", "Jeta e Re" itd. S druge strane, tako malo interesovanje citalaca za knjigu je tragicno, kada se zna da u Pristini, glavnom gradu Kosova, funkcionise Univerzitet sa 13 hiljada studenata Albanaca, u okviru kojeg radi i fakultet filologije, gde se svake godine, u proseku upise oko 130 studenata samo na odseku albanske knjizevnosti. Dakle, postojali su svi preduslovi da to bude uspesna izlozba, ali, na zalost, nedostojalo je interesovanja citaoca za knjigu.

Ako je interesovanje citalaca tako malo, svakako se postavlja pitanje - koji su razlozi? Da li su razlozi knjizevne ili vanknjizevne prirode? Na osnovu nekoliko razgovora sa mladima iz Pristine, moze se zakljuciti da postoje i jedni i drugi razlozi.

Vlasnici nekoliko knjizara kazu da mladi veoma malo citaju poeziju. Oni stalno traze prozna dela i preferiraju knige sa kratkim pripovetkama, a dosta su trazeni i "laki zanrovi", kao sto su ljubavni romani, krimici itd., koji se veoma malo objavljuju kod nas. Iz ovoga se vidi da je kulturni prostor na Kosovu pretrpan paradoksima. Dok je za albansku poeziju stvaranu na Kosovu, koja je dostigla zadovoljavajuci nivo, palo interesovanje, s druge strane, povecano je zanimanje za prozu, posebno kratku pricu, koja poslednjih godina nije dovoljno kultivisana u albanskoj knjizevnosti stvaranoj na Kosovu. Razloge za tako nesto treba traziti u prekidu kontinuiteta institucionalnog zivota kulture na Kosovu. Tako, na ovim prostorima, vec duze vreme ne funkcionise kako treba knjizevna kritika, koja bi trebala da orijentise citaoca, ali i smerove razvoja stvaralastva pisaca na Kosovu, kojih nije mali broj.

Medjutim, postoji i vanknjizevni cinioci, koji su uticali na pad zainteresovanosti mladih za knjigu. Medju najznacajnijima je i nemogucnost prodora novije dela koja se stvaraju u Albaniji, a koja bi mogla, koliko toliko, da upotpune stvorenu postojecu prazninu. Drugi faktor je materijalne prirode, koja pogadja obe strane u komunikaciji - citaoca i stvaraoca. Cena izdavanja knjiga za ekonomske uslove, vecine albanskih pisaca na Kosovu je veoma visoka,tj. oni sami moraju da snose troskove izdavanja, jer izdavacke kuce na Kosovu jos nisu postigle da se konsoliduju, kako bi potpuno na sebe preuzele izdavanje knjiga. U nekoliko cenatara za kompjutersku obradu i nekoliko stamparija, oko finalne cene objavljivanja jedne knjige, kazu da npr. za objavljivanje knjige od sto stranica sa tirazom od 1 000 primeraka, u proseku kosta 1 300 nemackih maraka. Takodje, i kupovna moc konzumenata knjige je pala na minimum i malo onih, koji zele da citaju knjige, imaju mogucnosti da njih i kupe.

U takvim uslovima, sta mogu citati studenti i mladi na Kosovu? Evo nekoliko odgovora, mladih iz Pristine:

Muhamet Gashi, (24) upravo diplomirao na filologiji: "Najvise citam albansku knjizevnost, medjutim ozbiljnih dela se veoma malo objavljuju. Pre nekoliko dana sam procitao novelu "Shkaba", od Ismailja Kadarea, i to u casopisu "MM", dok knjigu koju je izdato "Dugadjini" nisam mogao da kupim. Voleo bih da citam i knjige svetskih klasika, koji su kod nas, na zalost malo prevodjeni. Pre nekog vremena sam cuo da je u Albaniji objavljena potpuna verzija Vergirijive "Eneide", dok smo se mi dugo zavaravali jednim njenim nepotpunim izdanjem.

Gramoz Kelmendi, apsolvent na filologiji kaze da u zadnje vreme cita dela pisaca zabranjenih tokom komunistickog perioda. "Veoma je dobro da se objavljuju zabranjena dela ekskomunisciranih pisaca za vreme komunizma. Medjutim, njihova cena, za veliki deo studenata je nedostizna. Ipak, nije dobro sto se izdavacke kuce kod nas zaustavljaju samo na objavljivanju ovih dela. Nedostaje nam savremena knjizevnost koja se danas stvara u svetu", kaze Keljmendi.

Ylver Rexhepi, student medicine kaze da bi zeleo da cita romene za mlade, koji se na zalost kod nas veoma malo objavljuju. "Ja kao student medicine, veoma rado bih citao neki vikend roman, koliko da se relaksiram". U nedostatku ovog zanra, on kaze da je nastavio da cita i ponovo iscitava romane svetskih klasika i prevedenu knjizevnost. Podvlaci da je pre nekog vremena procitao roman "Crveno i crno" - Stendal, dok je u njegovoj sobi bila otvorena Tolstojeva "Ana Karenjina", koju cita, kako rece, u slobodno vreme.

Jedna sedamnaestogodisnja devojka iz Pristine, ucenica srednje skole, kaze da je pocela da cita vikend romane i na srpskom jeziku, medjutim, kada je u prilici, te romane cita i na engleskom, jer na albanskom, nema takvih romana.

U stvari, vikend romani i laksa literatura vec su poceli da se objavljuju i na albanskom jeziku, medjutim, njihov broj je veoma mali da bi zadobvoljio prohteve ovog dela citalaca. S druge strane, veliki broj mladih, cak i onih koji su zainteresovani za ovaj zanr, ne znaju da je i na Kosovu objavljeno takvih romana. Krivicu za ovakvu neinformisanost snosi knjizevna kritika, koja se ne bavi ovakvim delima, jer, kriticari ovde tako nesto smatraju nedostojnim.

Mladima na Kosovu je vec duze vreme suzen i prostor objavljivanja njihovih radova. U poslednje vreme na Kosovu je pocelo da se objavljuje nekoliko specijalizovanih teorijsko -knjizevnih casopisa, koji se bave raznim problematikama iz oblasti umetnosti i stvaralastrva uopste, kao sto su "MM", "Tribuna" i "Thetri", ciji izlazak predstavlja zracak nade, koji ce mozda podstaci zainteresovanost mladih za citanje. Aktivnost na ovom planu, preuzelo je i Drustvo knjizevnika Kosova, koje je jedno od retkih institucija na ovim prostorima, da je i u ovim uslovima na Kosovu uspela da odrzi kontinuitet delovanja, kroz knjizevne veceri, promocije raznih izdanja, izdavacke delatnosti itd.

Do pre nekoliko godina, mladi koji su zelelo da citaju mogli su da koriste nekoliko biblioteka na Kosovu. Medjutim, uzurpacijom biblioteka od strane srpskog rezima, Albancima su reducirane mogucnosti njihovog koriscenja. Tako, mladi u Pristini mogu da koriste samo biblioteku koja se nalazi u Omladinskom centru "Boro i ramiz", dok se za koriscenje fondova Narodne i Univerzitetske biblioteke Kosova, traze indeksi srpskog Univerziteta u Pristini.

Svakako, namece se zakljucak da mladi Kosova ne citaju dovoljno i da su vise zainteresovani za prozu, a posebno za tzv. zanrovsku literaturu, ali i za svetsku knjizevnost, za cije je objavljivanje ucinjeno vrlo malo u ovih poslednjih sest godina. Tako se slobodno moze reci da ce mladi Kosova, jos zadugo snositi posledice deinstitucionalizacije kulturnog zivota, koja je prouzrokovala prekid kontinuiteta u objavljivanju knjige, i albanskoj knjizevnosti na Kosovu bice potrebno dosta vremena da uhvati korak sa vremenom i savremenom knjizevnoscu, koja se danas stvara u svetu.

Rrahman PACARIZI AIM Pristina