MIRNODOPSKA NEOTPORNOST

Intervju: Dr Bogdan Stojakovic, psihijatar

AIM, Banjaluka,3.10.1996.

Rat je zavrsen, kraj mukama se ne nazire. Kraj rata nije oznacio prestanak rata u ljudima, koji bjesni mozda jos jacom zestinom. Traume izazvane ratom ne prestaju potpisivanjem mirovnog sporazuma. Slovo koje politicari velicaju, mnogima ne pomaze.

Njihov problem spada u domen drzavne tajne, ali je vise nego ocit. Vrstu problema i nacin pomoci obican novinar ne moze znati, ali jedan od ohih koji to znaju sigurno je dr Bogdan Stojakovic, nacelnik psihijatrijske klinike, u Banjaluci.

AIM -Gospodine Stojakovicu, za psihosomatske poremecaje povratnika iz rata u javnosti se vrlo cesto upotrebljava izraz "vijetnamski sindrom".Mozete li nam razjasniti znacenje tog izraza?

Stojakovic - Sam izraz "vijetnamski sindrom" nije tacan. Daleko prikladniji izraz bio bi "postvijetnamski sindrom". Taj izraz oznacava psihosomatske poremecaje nastale kod americkih vojnika nakon povratka iz vijetnamskog rata. Poremecaji su posledica neprihvatanja vojnika po povratku kucama. Ti vojnici su ocekivali da ce biti docekani kao heroji, a docekale su ih demonstracije protiv rata, izbegavanje okoline, teskoce na poslu i u sopstvenim kucama. To je kod velikog broja tih vojnika izazvalo takozvana reaktivna stanja, koja se ispoljavaju uglavnom kroz osecaj nepripadanja, depresivnosti, agresivnosti i slicno. Dodatni uticaj je imala i nebriga drzave koja je sve cinila da se taj rat sto pre zaboravi i u neku ruku se stidila tog rata i tih vojnika.

AIM - Koliko se ta pojava odnosi na vojnike Vojske Republike Srpske (VRS)?

Stojakovic: Ne moze se kod nas govoriti o tom "vijetnamskom sindromu" kao takvom. Cinjenica je da su americki vojnici u Vijetnamu vodili jedan nepravedan rat, dok su za razliku od njih nasi vojnici isli, ili su bar tako osecali da idu, u rat za odbranu svojih porodica, kuca i svoje otadzbine.

AIM - Bez obzira na tu cinjenicu broj tih psihosomatskih obolenja je naglo porastao.Moze li se znati koliko?

Stojakovic:Tacne podatke ne bih vam mogao dati, jer spadaju u domen vojne tajne ali je neosporno da je broj povecan. Mogu vam dati samo jedan podatak, a to je da je broj reaktivnih stanja prosle godine u odnosu na predratnu '89-tu, povecan za pet puta.

AIM - Mozete li nam navesti osnovne uzroke takvog stanja?

Stojakovic:Svaki rat, a narocito ovaj, izaziva mnogo stresnih situacija. Kod mnogih, a narocito labilnijih osoba, stvara neku vrstu neotpornosti na "normalan zivot".U odredjenim momentima mogu se osetiti neprihvacenim sto direktno vodi ka poremecajima o kojim smo pricali. To je narocito izrazeno kod dece i izbeglica.

AIM - Kakve su mogucnosti pomoci tim ljudima?

Stojakovic: To zavisi od stadijuma poremecaja. Medjutim, najveci broj ovih pojava moze se prevenisati ako se u samom zacetku prema onom ko se obrati za pomoc pokaze malo dobre volje ili bar neku

rec utehe. To se narocito odnosi na povratnike. U najvecem broju slucajeva dovoljno im je i najobicnije, hvala. To bi tim skromnim ljudima dalo osecaj da nije uzalud ta njihova borba.

Nazalost vecina ih nije dobila ni taj minimum.

AIM - Drzava zanemaruje brigu o tim ljudima...

Stojakovic: Ne bih to komentarisao.Cinjenica je da nije pokazala preveliku brigu. Drustvo je to koje tim ljudima treba da pruzi podrsku, da osete toplinu i pripadanje. Da to cini, sigurno je da bi broj reaktivnih stanja bio daleko manji. Nije svejedno vratiti se iz rata i umesto koliko toliko normalnog zivota naici na nezaposlenost, nereseno stambeno pitanje, a na drugoj strani videti neke ljude, ekstremno bogate, a koji nisu ni ucesnici rata.

AIM - Dr Stojakovicu, u ovom postratnom periodu, evidentan je porast broja samoubistava.

Stojakovic: Kao covek i lekar ne mogu opravdati taj cin. To je jednostavno bezanje od problema linijom manjeg otpora, mada su uzroci samoubistatva dosta individualni. Ipak, najugrozenije grupe su izbeglice i vojnici.

AIM - Zasto je to tako ?

Stojakovic: Izbeglice imaju jak osecaj tudjine i nepripadanja. Osecaju da im je celi zivot promasen. Vojnici iz razloga koje smo vec naveli.

AIM - Samoubistvo. Cin hrabrosti ili kukavicluka ?

Stojakovic: Za mene kao psihijatra to sigurno nije cin hrabrosti, Narocito ako se recimo ubije majka dvoje dece, po meni to je cisti kukavicluk.

AIM - Postoji li nacin da se pomogne tim ljudima ?

Stojakovic: U ovom slucaju preveencija je takodje moguca. Trebalo bi posebno obratiti paznju na navedene grupe, ali je to vrlo tesko u ovim uslovima.

AIM - Kakve su trenutno mogucnosti Vase klinike ?

Stojakovic: Uzevsi u obzir opste stanje, dobre. Strucnosti i paznje ne fali, ali i sami mozete videti da smo locirani u barakama kojima je gradjevinska dozvola izasla pre petnaest godina. Ocito je da zdravstvo uopste, a narocito psihijatrija jos nisu dosli na red za pomoc.

AIM - U ovom ratu bilo je mnogo uzasa. Klanja Klanja su, svakako, najstrasnija stvar. Kakav mora biti covek koji zakolje drugog coveka.

Stojakovic: Rat u nekim ljudima budi ono najgore i najnize. Jedan stabilan, ali pre svega stabilan covek, nikad nece zaklati drugog coveka. U praksi baratamo izrazima psihopatija i sociopatija ili poremecaju licnosti. Ima ljudi koji su poremeceni kao licnosti, a nisu dusevni bolesnici u uzem smislu. Jedan broj asocijalnih tipova ce klati, ubijati, i to ce za njega biti normalno. To su obicno osobe koje imaju neceg sadistickog u sebi, ito duboko sadistickog. On se ne moze podvesti pod onu, da tako kazem, kategoriju obicnog dusevnog bolesnika. Moram naglasiti da imamo vise vrsta poremecaja.Moze neko biti devijantan, ima neke svoje sheme, ali nije bolestan u uzem smislu. Njemu je mozda tesko da obuzda neke svoje porive, ali kad mora moze.

AIM - Ali ako se neko pre rata, uzoran clan drustva u ratu pokaze kao koljac, da li je on ikada bio normalan ?

Stojakovic: Ako je, uslovno receno, i bio normalan posle toga sigurno nece biti. Moguce je, medjutim, da covek nizeg intelekt pod svakodnevnim uticajem medija ucini te grozne stvari. Bez obzira na sve to, ta osoba mora biti psihicki labilna, a zna se da su oni sa nizim intelektom sugestibiliniji odnosno daju se lakse nagovoriti.

AIM - Kakve su posledice ?

Stojakovic: Vec sam rekao, i ako je bio normalan, nakon toga sigurno nikad vise nece biti normalan.

AIM - Silovanja su jedna od strasnih posledica rata. O tome se vec dosta govorilo, ali sta je sa velikim brojem silovanja u postratnom periodu ?

Stojakovic: Rat pored ostalih nedaca donosi i pad osecanja moralnih vrednosti. Mi tacno mozemo ustrojiti sta koliko vredi. Medjutim u ratu, gde zivot nista ne znaci i gde covek vidi nekoliko mrtvih svaki dan, njemu silovanje ne znaci nista, ne znaci povredu te osobe.

(AIM) Igor Gajic x x