DRUGI SVETSKI RAT JOS TRAJE

Rut Vedzvud, clan Saveta za inostrane poslove SAD

AIM, Beograd, 30. 9.1996.

Rut Vedzvud je clan Saveta za inostrane poslove SAD i profesor na univerzitetu u Jelu gde predaje medjunarodno javno pravo. Nedavno je posetila Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Gospodja Vedzvud redovno pise o balkanskim prilikama za ugledni americki list "Kriscn Sajens Monitor". Sa Rut Vedzvud razgovarali smo o njenom vidjenju gradjanskog rata u nekadasnjoj Jugoslaviji, ali i o ulozi Ujedinjenih nacija danas, i novom odnosu snaga na svetskoj sceni.

AIM: Kako je doslo do toga da se bavite problematikom Balkana i raspadom Jugoslavije?

• Mi smo na Jelu od pocetka rata pratili dogadjaje. Bilo je zanimljivo posmatrati koliko ce oni uticati na preoblikovanje medjunarodnog javnog prava. Podstakli su nas ti dogadjaji na razmisljanje i o tome sta danas u takvom svetu treba da rade Ujedinjene nacije, sta se od te organizacije ocekuje i da li u aktivnost treba ukljuciti i vojne intervencije.

AIM: Kako ocenjujete ulogu Ujedinjenih nacija u balkanskom sukobu?

• Sve sto se dogadjalo bilo je veoma razocaravajuce za ljude koji rade za Ujedinjene nacije. Rat u bivsoj Jugoslaviji izbio je u veoma nepovoljnom trenutku, u situaciji kad je uloga UN kao cuvara mira pocela da prevazilazi mogucnosti i snage te organizacije. Trebalo je simultano delovati u Kambodzi, Somaliji, nekadasnjoj Jugoslaviji. Broj mirovnih trupa multiplicirao se. Uz to Jugoslavija je isprovocirala dilemu - kako da se ne napusti tradicionalni etos UN u ocuvanju mira, koji je podrazumevao odsustvo nasilja i istovremeno savlada situacija na terenu. Debata je vodjena od 91. do 95. o tome da li da se upotrebi jaka oruzana sila ili da se, kao sto je i obicno cinjeno na terenu, drze samo minimalne mirovne trupe. Kao sto znate, odluceno je da se pruza samo humanitarna pomoc i da se UN ne mesaju u situaciju na terenu. To je zaista bila velika kriza savesti za UN. Nije bilo lako znati da je tvoj mandat ogranicen samo na podelu humanitrane pomoci, dok se surova ubijanja dogadjaju bukvalno pred tvojim ocima.

AIM: Da li mislite da se Dejtonskim sporazumom ta kriza pocela razresavati?

• Moram da kazem da Dejtonski mirovni plan deluje ohrabrujuce, gotovo katarzicno i da je on u mojoj zemlji docekan sa velikim olaksanjem.

AIM: Zanimljivo bi bilo da prokomentarisete aktivnosti SAD u resavanju krize u Bosni i Hercegovini i generalno na Balkanu. Ovde se cesto moze cuti misljenje kako se vasa zemlja previse uplice, a ljudi se ponekad pitaju sta Amerikanci zapravo zele.

• Mislim da se nesto slicno desavalo, naravno na drugi nacin, i kod nas. Trebalo je nasim ljudima objasniti da je kod vas bilo iuzuzetno mnogo humanitarnih problema, i da svako treba, ako moze da se ukljuci u tu pomoc. S druge strane, strateski gledano, ono sto se kod vas dogadjalo, predstavljalo je potencijalnu opasnost za NATO ili za sire evropske integracije, dovodeci Rusiju i Nemacku na suprotne pozicije, ali i neke druge susedne zemlje, kao sto su Nemacka, Francuska i Engleska. Rat u nekadasnjoj Jugoslaviji je postao nas problem samim tim sto je to bio problem NATO-a, ili problem Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Nas se ticu zbivanja na evropskom kontinentu, mada uvek u nasem Kongresu ima i izolacionista koje nije briga za NATO i koji smatraju da je ta struktura sasvim nepotrebna i impotentna. Ipak, vecina je strahovala da bi rat u Jugoslaviji doveo do duboke erozije americkog prisustva na evropskom kontinentu. Uz to, moram da pomenem i da je stabilnost u centralnoj Evropi veoma vazna za odnose Amerike i Rusije. Mozemo zahvaliti bogu sto je razvod u Cehoslovackoj bio sporazuman. Ja verujem da je ovo objasnjenje nesto sto i gradjani Srbije moci da prihvate, jer, konacno, i oni su gradjani sveta i nemaju razloga da pristanu na izolaciju u kojoj bi ostali ne samo bez Amerikanaca, vec i bez Francuza, Engleza i drugih.

AIM: Kako ste kao pripadnik generacije koja je bila mlada u vreme rata u Vijetnamu doziveli ovu oluju koja je prosla Balkanom?

• Cela moja generacija je prosla kroz vijetnamski rat, taj rat je unistio celu nasu mladost. U dobi od 17. do 22. godine, samo smo o tom ratu razmisljali. Iznenadjujuce je da smo u svom zivotu imali prilike da se jos jednom susretnemo sa slicnom situacijom, sa tako strasnim nasiljem, kao da u covekovom zivotu jedan takav rat nije dovoljan. Za mene je bilo sokantno da svet, sasvim civilizovan, u jednoj kultivisanoj zemlji, upada u nasilje. Vec je razaranje Vukovara opteretilo ljudsku savest, savest covecanstva, cak iako u tom trenutku mi nismo u potpunosti mogli da registrujemo sta se dogodilo. Ali je zato Sarajevo postalo simbol velike patnje, a skidanje opsade sa tog grada bila je prica koja je pracena sa saucescem. U zemlji koja je prezivela krizu sa taocima kao sto je to SAD, opsada bas nije prijatan prizor.

AIM: Sta vas je najvise zacudilo u ovom ratu?

• Bilo je to ponasanje intelektualaca. Ono sto ja sebi najteze mogu da objasnim je zasto intelektualci u centralnoj Evropi, generalno, snazno podrzavaju nacionalizam, dok recimo u Zapadnoj Evropi, ili Americi, intelektualci se upravo ponose time sto su spremni da drze kriticku distancu prema nacionalistickoj politici. Tako je, setimo se, opozicija vijetnamskom ratu stigla najpre od studenata na fakultetima. Kad je izvrsena invazija na Kambodzu, vecina casova na Harvardu gde sam ja studirala bila je suspendovana tokom cele skolske godine, profesori nisu hteli da predaju filozofiju, oni su se tako suprotstavljali ratu. Ono sto me cudi u centralnoj Evropi je postojanje bliskosti, kohabitacije izmedju drzave i intelektualaca. Naravno, i tu postoje izuzeci. Ostaje otvoreno pitanje, kako posle svega sto se desilo, ti, nazvala bih ih, ipak paraintelektualcima, profesorima, misliocima, piscima, gledaju na sebe i svoju ulogu u ovom ratu. Cini se da je i danas sa njima tesko komunicirati i suprotstavljati se tom pomodno-herojskom stilu. Ne znam kako se moglo desiti da perspektiva koja se otvorila Mastrihtom sa njihove strane nije prihvacena. Raduje me, ipak, da se sad to pomalo menja. Evo, taj sastanak akademika iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske u Sarajevu - to je ohrabrujuce, pogotovo kad se zna kako u bosanskoj federaciji stvari stoje lose.

AIM: Kako objasnjavate da se takav rat uopste mogao desiti?

• Svet je i danas opterecen neresivim konfliktima koji vuku poreklo iz Drugog svetskog rata. Pa, eto, videli smo kako se raspala Titova Jugoslavija, kada su se ponovo sukobili cetnici i ustase i kako je taj sukob bio tragican, sada kada nije bilo partizana da ga razrese. Ne cudi sto mnogi ljudi govore da je to ovde, kod vas, zapravo bio nastavak Drugog svetskog rata. Prisustvovali smo trenutku kada se Srbi svete ustasama i to posle pedeset godina zajednickog zivota. I situacija koju sada imamo u svetu je neobicna utoliko sto je zavrsen hladni rat a jos nije sasvim zavrsen Drugi svetski rat. Mi imamo situaciju u kojoj Japan, koji je po velicini donacija za UN treci u svetu, nije clan Saveta bezbednosti, a to nije ni Nemacka, cija kontribucija iznosi oko devet odsto, dok je, recimo, ucesce Britanije svega oko sest odsto, a clan je Saveta. Zaista se postavlja pitanje, kome je dostupno da dela u tom telu UN. Ocigledno je da, kad je rec o Japanu i Nemackoj, njih jos prate neki recidivi proslosti.

AIM: Da li vam se, posle svega, cini da ce narodi koji su se u ovom ratu sukobili moci ponovo da zive zajedno?

• Razumljivo je da sad to neverovatno izgleda, ali i u SAD koje su multietnicka zajednica, crnci i belci zive zajedno i pored tenzija koje su uvek prisutne i pored istorije koja te odnose opterecuje. A etnickih tenzija je bilo i bice u svim krajevima sveta. Nedavno sam posetila Poljsku gde jos nije doslo do kritickog preispitivanja progona Jevreja u Drugom svetskom ratu. Tek danas poljski intelektualci, poljska vlada, pocinju da razmisljaju o istrebljenju Jevreja kome su doprineli i sami Poljaci. Setimo se da je u Nemackoj period samoispitivanja trajao pedeset godina. Svi smo svesni da je Nemacka kroz taj proces prolazila dugo i bolno. Naravno da mi je to sve bilo pred ocima tokom posete Vukovaru. Pitala sam koliko je Srba doslo da vidi sta se tamo desilo. Odgovorili su mi - samo nekolicina.

AIM: Kako vidite buducnost ovog podrucja, narocito Bosne?

• Pojedinci u Zapadnoj Evropi, a ponekad i u SAD, kazu da je etnicko ciscenje cinjenica sa kojom moramo ziveti i da se podela Bosne desila, pa bilo da je bog blagoslovio, ili prokleo, te da ne treba terati te ljude da ponovo zive zajedno. Drugi, koji su prozeti snaznim etosom internacionalizma, suprotnog su misljenja. Proces multietnicke integracije toliko je intenzivan u SAD i zahvata sve sfere drustva. Videli smo kako su se proteklih decenija kod nas integrisali Azijati i Jeverji. Naravno da je situacija u Bosni i Hercegovini prozeta nizom paradoksa. Ali, mislim da dolazi vreme kada ce i Ujedinjene nacije promeniti svoju misiju. Vidimo da se rat isuvise cesto koristi kao sredstvo za etnicku zastitu, sto je posledica vremena kad se Treci svet oslobadjao od kolonizatora i kad je oruzana borba bila jedini nacin da se to postigne. Upotreba rata u civilnim sukobima vise ne moze da bude dozvoljeno sredstvo. Takvi sukobi trebalo bi da se resavaju preko medijatora i arbitara. Mozda sam ja idealista, ali verujem da ce na kraju to ipak biti moguce.

(AIM) Alma Midzic Sostaric

xxx xxx xxx