MEDIJI U MULTINACIONALNOJ MAKEDONIJI

AIM, Skopje, 30.09.1996

Uloga medija u multinacionalnim drustvima, jeste tema koja uveliko se raspravlja na seminarima i simpoziumima koji se u poslednje vreme odrzavaju skoro svaki vikend u Makedoniji. I dok novinari raspravljaju o svojoj ulozi i kako da se oslobode od dnevnopolitickih igara koje namece ovdasnji politicki ambijent, politicki establisment vec odavno je "prerasporedio" svoju moc i tacno se zna kome koji informativni "atar" pripada. Vladajuca SDSM je uspesno stavila pod svoje dve monopolske informative kuce -RTVM i "Nova Makedoniju" - smenom svih neposlusnih i "nepodobnih" direktora i urednika. I cak se ne krije teznja da se na lokalnim izborima, bar sto se tice informisanja, nista ne prepusti slucajnosti. Dok su mediumi na makedonskom jeziku pod potpunom kontrolomk SDSM-a ani na albanskom jeziku kontrolira vladajuci partner PDP, trenutno najuticajnija partija Albanaca Makedonije.

Ako je objektivna informiranost javnosti jedno od osnovnih obelezja demokratskog drustva, onda se stanje u Makedoniji kad je rec o medijima i profesionalnom novinartstvu jos tu gde se nalazi i sama demokracija - u embrionalnom stanju. A da je informisanje u multinacionalnim zemljama kakva jeste Makedonija od velikog znacaja potvrdjuje sve ono sto se desilo i sto se dogadja na balkanskom prostoru gde su novinari rame uz rame sa onim koji cak i istini daju nacionalni beleg. Ali o tome u Makedoniji malo ko brine. Sto je najcudno, cini se da i same pripadnike sedme sile ne zabrinjava cinjenica da je ovdasnji inforamtivni prostor vec odavno podeljen ne samo na "politickoj" vec i na "nacionalnoj" osnovi. Cini se da je ovdasnje novinarstvo nemocno da se oslobodi od kontrole politickih i nacionalnih mocnmika najvise zato sto im odgovara da spavaju u "krevet novinarstva" a sanjaju "politicki i nacionalni pokrivac". Dakle zato sto se ne mogu osloboditi dojuserasnje uloge "drustveno- politickog" radnika koji postoji da obavlja tacno zadatu ulogu a ne da brani profesiju.

U Makedoniji se uglavnom zna ko "poseduje pravo" da saopsti istinu i ko nju svodi u ulogu "sluge" koja je u sluzbi dnevnopolitickih igara. "Nova Makedonija" i Makedonska Radio Televizija jos su dve najdominantne informativne kuce koje drze monopol u ovu oblast. U sklopu NIP "Nova Makedonije" izlaze tri dnevna lista ("Nova Makedonija" i "Vecer" na makedosnkom jeziku i "Flaka e vlazerimit" na albanskom jeziku), jedan nedeljni politicki magazin ("Puls") i vise drugih nedeljnika koji pokrivaju razne zanrove. Mali tiraz skoro svih izdanja ove kuce nije rezultat samo malog jezicnog podrucja vec i cinejnice da su citaoci vec odavno siti kontrolisanog informisanja. Da su izdanja ove kuce glasnogovornici vlastodrzaca najbolje potvrdjuju posljedni dogadjaji u dnevnom listu "Nova Makedonija" a koji se svode na tome da je direktor smenio sve "neposlusne" urednike. Ove smene su usledile nakon rekonstrukcije makedonske vlasti, sto znaci da se trazila i "rekonstrukcija" neposlusnih novinara. Posebno onih koji su u posljedno vreme iznosili kriticke stavove prema vlastima.. Sve je ovo moguce zato sto su ovdasnji novinari u sadasnjim uslovima razapeti izmedju zelje profesionalno da obave svoj posao i nemogucnosti da to urade u novinama koje su apslutno pod kontrolom vlastodrzaca.

Dnevni list "Dnevnik" koji je poceo izlaziti pre par meseci jos traga po svojim citaocima. A sami citaoci tragaju po istini dali je "Dnevnik" zaista onakav kakav se prikazuje - nezavisan

• ili onakav kakav ga prikazuju neki ovdasnji krugovi - dnevni list koji treba da "glumi" opozicionog.

Kad je rec o stampi, jedino nedeljnik "Fokus" se moze pohvaliti nezavisnom uredjivackom politikom i objektivnom informisanju. Sto dokazuje i veliki tiraz za ovdasnje prilike: nad 10.000 prodatih primeraka. Nikola Mladenov, glavni i odgovorni urednik "Fokusa" (koji je i vlasnik ovog nedeljnika) kao iskusni novinar iskoristio je prazni prostor koji ostavljaju ovdasnji kontrolisani mediji i obradjuje one teme koje ne sme obradjivati "rezimska" stampa da ne bi nalutila one koji je odrzavaju u zivot finasirajuci je i pored malog tiraza. "Folus" je dokazao jos i to da "nekontrolirana" istina je prihvatliva za sve bez razlike na nacionalnu pripadnosta. Tvrdi se da je medju Albancima "Fokus" citanija nivina nego li "njihova" "Flaka e valzerimit" koju finansira i kontrolira vlast.

U poredjenju sa stampanom novinarstvu, elektronski mediji su u kvantitativnom smislu napravili pravi bum u Makedoniji. Vise od 100 privatnih radio stanica, oko 50 TV stanica, je rezultat prvih godina pluralizma u Makedoniji. Njihov impozantan broj nije mogao nimalo "ozlijediti" drzavni medijski dinosaurus nazvan Makedonska radio televizija. RTVM kao nacionalna informativna kuca u svojim programima ima i emisija na jezicima nacionalnosti koje zive u Makedoniji. U odnosu na "Nova Makedoniju" ova kuca je ucinila i kvantitativne i kvalitativne pomake napred i pored toga sto je sasvim vidljiv uticaj ovdasnjih politickih mocnika. Koliko je stetna partiska pripadnost vodecih ljudi u medijima najbolje su potvrdili ne tako davni dogadjajji u ovu informativnu kucu kada je smenjena direktorica RTVM Melpomeni Korneti samo zato sto je pripadala partiji koja se ispala iz vlasti - Liberalne partije. Na celo ove kuce sada je "podobni" Slobodan Trajkovski.

Od mnogobrojnih privatnih radio stanica, svojim kvalitetom se odvajaju od ostalih "Kanal-77" u Stipu, radio "Libertas"i radio "Toska" u Skoplju, radio "Super" u Ohridu, radio "Bleta" i "Fama" u Tetovu i par drugih. Za razliku od radio stanica ciji kvantitet rezultira i vecim kvalitetom, na prtsiju jedne ruke se mogu izbrojati privatne TV stanice koje su zbogatile informativni prostor. To su TV "Tera" u Bitolj, TV "Era" i TV "Sitel" u Skoplju,i TV "Art" u Tetovu. Nekada hvalena i uveliko finansiski pomagana od "Soros fondacije", TV "A1" odavno je glasnogovornik partije na vlasti - socijaldemokrata.

Ovakvo stanje u makedonskim medijima rezultira nemogucnoscu da se cuje glas opozicionih partija. Sto direktno utice i na jednostranu informiranost javnosti. Kad se ovome doda i nacionalna podeljenost "informatinog prostora" tada je sasvim osnovana tvrdnja nekih analiticara da se najcesce od ovdasnjih novinara ne trazi nista vise nego da "verno" sluzi svom taboru, politickom ili nacionalnom. U nacionalnom smislu najglasne su "istine" dvaju najbrojnija nacionalna kolektiviteta -Makedonaca i Albanaca. Tako da o jednom dogadjaju, kad je rec o necemu sto zadire u medjunacionalnim odnosima, uvek imate najmanje dve istine; jednu makedonsku jednu albansku. Cak i u medijima koji su pod istim krovom, kao sto su "Novma Makedonija" i MRTV. Ali i ova "bratska" deoba ne isklucuje tvrdnju da su ovdasnju mediji pod kontrolom vlasti jer dok medije na makedonskom jeziku kontrolise vladajuca socijaldemokratska partija, one na albanskom jeziku prepustene su u ruci koalicionog partnera u vladi, Partije za demokratski prosperitet. Sto dokazuje vec odavno dokazano nacelo da onima koji drze vlast u rukama nije tesko da se dogovore o deobi kontrole nad medijima. Kao i cinjenicu da veci broj novinara u Makedoniji imaju ulogu "drustvenog politickog radnika" koji isto kao do juce verno "sluze narodu i partiji" a manje svojoj profesiji. Pise: Ibrahim MEHMETI