KRCMLJENJE TITOVE ZAOSTAVSTINE

U iscekivanju deobnog bilansa

AIM, Beograd, 29. 9.1996.

Predsednik SRJ Zoran Lilic uskoro ce se - kako je potvrdio Vasilije Belobrkovic, generalni sekretar predsednika SRJ - preseliti u bivsu Titovu rezidenciju u Uzickoj 15. Pojam "rezidencija" u ovom slucaju podrazumeva ne samo samu vilu od skoro 3.000 kvadratnih metara (Lilic ce, kako se saznaje, sa porodicom stanovati na spratu, dok ce u prizmelju obavljati svoje drzavnicke aktivnosti), vec i takozvanu "lovacku kucu" od 310 kvadrata (luksuzna brvnara koju je SR Slovenija poklonila Titu za

1. rodjendan, puna lovackih trofeja i skupocenog oruzja) i "biljarnicu" (prizemna zgrada u kojoj je bila Titova foto-laboratorija, radionica sa cuvenim strugom i bilijar sala, ukupno 280 kvadrata).

Kao nekad Tito, od napornih drzavnih briga moci ce Lilic da se relaksira setnjom po izuzetnom parku, sa 3.000 stabala, 560 kvadratnih metara cvetnih povrsina i tridesetak skulptura najpoznatijih vajara iz bivse Jugoslavije. Kako je vec objavljeno, izmedju kompleksa kojeg ce koristiti predsednik i ostatka Memorijalnog centra u kojem se nalazi i Kuca cveca (Titov grob) podignut je visok zid. Cuvari su zid prozvali "Lilic Marlen".

Uredbom na uredbu

Nastanjivanje politicki sasvim beznacajnog Lilica u najcuveniju rezidenciju bivse Jugoslavije logicno je finale visegodisnjeg procesa krcmljenja Titove imovine, odnosno imovine SFRJ. Pravni osnov za Lilicevu neocekivanu srecu je junska odluka poslanika SPS i DPS u Saveznoj skupstini da ukinu zakone o Memorijalnom centru "Josip Broz Tito" i Muzeju revolucije i septembarska Uredba o obrazovanju Muzeja istorije Jugoslavije kojem su poverene na upravljanje i koriscenje istorijsko-kulturna dobra, nepokretne i pokretne stvari u svojini SRJ. Direktora Muzeja postavljace Savezna vlada, kojoj ce i odgovarati za svoj rad.

Zanimljivo je da su za ukidanje Memorijalnog centra listom glasali naslednici komunista iz vladajucih stranaka Srbije i Crne Gore, dok su se pobunili samo poslanici opozicije, svaki iz svog ugla. Dragoljub Micunovic, (formalno) poslanik Demokratske stranke skrenuo je paznju poslanicima da ostavinska rasprava iza pokojnog Broza ni do danas nije sprovedena. "Mi ne znamo sta je iza sebe ostavio pokojnik Broz i sta je ostalo u tom Muzeju", rekao je Micunovic, dodavsi da je Memorijalni centar imao skoro 3.500 umetnickih slika, od kojih je sad preostalo samo 1.000. I to, da podsetimo, ne bilo kakvih slika.

Prema sluzbenoj informaciji Uprave Memorijalnog centra koja je jos 1992. sacinjena za predsednika Savezne vlade, likovna zbirka obuhvata (odnosno, obuhvatala je) 3.886. predmeta, s tim sto najstarije slike poticu iz 16. veka, pa su tu i slike holandskih majstora iz 17. veka, slika "Rimska obala Tibra" iz

1. veka ( poklon pape Pavla VI), da se i ne govori o brojnim slikama Paje Jovanovica, Urosa Predica, Save Sumanovica, Petra Lubarde, Generalica, Rabuzina... Moguce je da ce se jednom saznati koje su politicke velicine danasnje Jugoslavije po svojim zidovima okacile tih 2.500 nestalih slika.

U medjuvremenu, saznalo se i za sudbinu jos nekih delica Titove zaostavstine (ukupno 46.395 eksponata samo u Memorijalnom centru, od persijskih tepiha, poklona iranskog saha, do kamenja s meseca, poklona posade "Apola 11"). Recimo, u martu ove godine lopovi su iz Muzeja Revolucije u Beogradu odneli interesantan asortiman stvari: pistolje, odlikovanja, Titove lule i tabakeru, olimpijske medalje iz Sarajeva, jedan bojler, 500 dinara, stari ali ispravan usisivac, viski, vinjak... Zatim, sest stolica i sto koji su stajali s leve strane Titovog groba u Kuci cveca zavrsili su u prostorijama Gradskog odbora SPS na Studentskom trgu u Beogradu, dok su delovi salonske garniture baroknog stila iz tzv. velikog salona u Uzickoj 15, zatim nesto namestaja iz malog salona, radnog kabineta, trpezarije i salona u kojem je boravila Jovanka Broz bez reversa i bez prisustva kustosa Muzeja, munjevitom akcijom iz Titove rezidencije preseljeni sto u Uzicku 16, sto u Uzicku 40 samo dan posto je doneta odluka da se te, nekad savezne vile, dodeljuju na koriscenje Slobodanu Milosevicu i Mirku Marjanovicu.

No, malo je verovatno da ce Lilic to zameriti predsedniku, odnosno premijeru Srbije. Naime, pored kompleksa zgrada u Uzickoj, predsednik SRJ ce kao sluzbenu rezidenciju moci da koristi i Beli dvor gde u svecanom salonu opremljenom stilskim namestajem iz perioda Luja XV vec prima akreditive novopostavljenih ambasadora u Beogradu, dok je Stari dvor predvidjen za prijem i smestaj stranih sefova drzava ili vlada.

I Titovo i narodno

Opisani odnos prema Titovoj zaostavstini, odnosno imovini bivse federacije, nije naravno nikakav patentirani izum SRJ. U pomenutoj Informaciji Uprave Memorijalnog centra za predsednika Savezne vlade pise da Memorijalni centar upravlja i objektima i predmetima na ostrvu Vanga. "Medjutim, otok je samo formalno u sastavu Centra, jer su nakon poznatih dogadjaja u zemlji svi kontakti s njim prekinuti... Svi predmeti koji se nalaze na Vangi su evidentirani, popisani i prijavljeni Trezoru Federacije i vode se kao imovina bivse federacije... Napominjemo da je vlada Hrvatske svojom posebnom Uredbom donetom 13. septembra 1991. godine sve otoke na Brionima, ukljucujuci i Vangu, kao i pokretne i nepokretne stvari na njima i u njima proglasila svojim vlasnistvom. To prakticno znaci da je vlada Hrvatske jednostrano prisvojila sve predmete Memorijalnog centra koji se nalaze na Vangi i u Beloj vili, odnosno prisvojila je imovinu Federacije. Uprava Memorijalnog centra uputila je protestno pismo predsedniku Vlade Republike Hrvatske u kojem je ukazala na jednostrano prisvajanje ovih stvari i da je to nezakonit akt, odnosno uzurpacija tudje imovine. Odgovor nije dobijen".

U istom dokumentu navodi se da "od Titove smrti postoji problem sa stvarima koje se nalaze u vili "Zagorje" u Zagrebu i dvorcu Brdo kod Kranja. Naime, i u ovim objektima su stvari evidentirane i popisane jos 1981. godine od strane komisija Predsednistva SFRJ i one se vode u knjigama Memorijalnog centra kao imovina Federacije. Medjutim, sadasnji korisnici (vlada Hrvatske i vlada Slovenije) odbijaju da potpisu revers, odnosno uzurpirale su ove stvari. Sa ovim vladama vodjena je prepiska o tome. Sa Slovenijom, odnosno Tehnickim muzejom ove Republike, odnosi su dodatno optereceni njihovim odbijanjem da vrate 17 starih automobila koje je Tito dobijao na poklon od domacih i inostranih darodavaca. Radi se o veoma vrednoj zbirci automobila koji su pozajmljeni pomenutom muzeju na 5 godina. Ugovor je istekao i prema njemu automobili su trebali da budu vraceni u Beograd pocetkom 1991. godine, ali je slovenacka strana odbila da to ucini sa obrazlozenjem da to treba da saceka deobni bilans".

I SRJ je Zakonom o ukidanju Memorijalnog centra ojacala svoje pregovaracke pozicije kad je rec o ovom delu nasledstva. U drugom clanu Zakona se, naime, utvrdjuje da sve nepokretnosti, predmeti istorijske, dokumentarne, umetnicke i kulturne vrednosti, pa i novcana sredstva i hartije od vrednosti koje poseduju sada vec bivsi spomenici, prelaze u vlasnistvo SRJ. Kako je, je li, sve sto je stekao Tito bilo vlasnistvo naroda i narodnosti "one" Jugoslavije, a imovina te drzave nije jos podeljena niti ce skoro biti - i Memorijalni centar spada u stvari koje ce ulaziti u obracun prilikom deobnog bilansa.

Niko da odresi kesu

Neki delovi zaostavstine doziveli su mastovitiju sudbinu. Titovu vilu "Galeb" u Igalu (5000 kvadrata, osam hektara zemljista, vlasnistvo Instituta "Simo Milosevic") proletos je za 10 hiljada maraka mesecno zakupio Miroslav Samardzija zvani Dzek, biznismen iz Australije, inace rodom iz Prnjavora kod Banja Luke. Zamisao je bila da se vila otvori za gradjane i goste Herceg-Novog i da se tu osnuje glavni buking-centar iz koga ce se popunjavati pedesetak hotela u Crnoj Gori. Posle izvesnog vremena objavljeno je, medjutim, da je Insitut resio da raskine ugovor sa Dzekom jer nije blagovremeno placao zakup, a nije je ni namenski koristio.

Cuveni Titov brod "Galeb", napravljen u Djenovi pre 60 godina, doziveo je sledecu sudbinu: Vojska Jugoslavije ga je, zajedno sa jos sedam ratnih brodova, ustupila crnogorskoj vladi u zamenu za stambeno naselje Pinjes kod Ulcinja. Dat je na licitaciju, saznalo se da ga je kupio biznismen Jozef Madal. Vest iz septembra ove godine glasi da ipak nece preci u biznismenove ruke, jer nije u dogovorenom roku crnogorskoj vladi platio tri miliona maraka. Najnoviji plan je da ce "Galeb" sluziti za obuku kadeta ratne i trgovacke mornarice, a leti i za komercijalna putovanja i krstarenja turista.

Titovu jahtu "Jadranku", poznatu kao najlepsi plovni objekat te vrste u bivsoj Jugoslaviji, Ratna mornarica VJ prodala je preduzecu za nauticki turizam i pomorski transport "Iros" iz Budve. Navodno su iz Grcke i Italije vec stigle ponude za vremenski najam te jahte sa cetiri luksuzna apartmana, tri salona, tri trpezarije... Savezna vlada je jos 1991. ustupila legendarni "plavi voz" (pet salona sa po 12 mesta, svecani salon, nekoliko vagona za prevoz automobila...) Zeleznicko-transportnom preduzecu Beograd. Vrednost mu je procenjena na oko 20 miliona maraka, ali ZTP nema nameru da ga proda, nego bi zeleo da ga koristi kao hotel na tockovima. To je do sada, zbog sankcija, bilo neizvodljivo, ali je moguce da ce uskoro krenuti stazama slavnog "Orijent ekspresa". Sa "plavog voza" su, doduse, poskidane drzavne oznake - grb i petokraka, ali je enterijer iz Titovog vremena ostao netaknut.

I najzad, medju svim tim salonima, garniturama, umetnickim dragocenostima postoji jedan dokumet ciju ce sudbinu biti zanimljivo pratiti. U Kuci cveca postojala je knjiga posetilaca koja, iz danasnjeg ugla, predstavlja fascinantno stivo. Clanovi poslednjeg Predsednistva SFRJ: Janez Drnovsek, Borisav Jovic, Stipe Mesic, Nenad Bucin, Radoslav Zelenovic, Riza Sapundziu, Vasil Tupurkovski i Bogic Bogicevic zapisali su 1990: "Stupajuci na duznost clanova Predsednistva SFRJ reseni smo da ucinimo sve sto je u nasoj moci da uspostavimo takvo razumevanje medju narodima i narodnostima koje ce omoguciti njihovo stvarno zajednistvo na nacelima medjusobnog postovanja i ravnopravnosti, da SFRJ kao demokratska zemlja u punoj meri iskoristi svoja iskustva u izgradnji samoupravnog socijalizma..."

(AIM) Roksanda Ninicic xx xx