NISTA PRE AMERICKIH IZBORA

Spoljni zid sankcija

AIM, Beograd, 25.9.1996.

Zvuci paradoksalno, ali beogradski bankari najvise strepe da ovih dana ne dodje do "nekontrolisanog" ukidanja svih svetskih sankcija prema Jugoslaviji, jer bi zbog izostanka ugovora o reprogramiranju spoljnih obaveza to sada znacilo da bi se na njihove bilanse srucili dugovi od preko osam milijardi dolara. Cuje se, na primer, da se u najvecim bankama u Beogradu razmatra slovenacki "scenario", da se stare bankarske firme natovarene dugovima prepuste bankrotstvu, a da se preostale pare presele u neke novoformirane bankarske kuce. Zbog svega toga, famozni "spoljni zid" svetskih sankcija, koji ostaje na snazi, na cisto ekonomskom planu, trenutno odgovara srpskim finansijama. On, medjutim, na duzi rok degradira jugoslovensku ekonomiju, a ponizava i srpsku politiku.

To je razlog sto je, uprkos spomenutom strahu srpskih bankara, razumljivo osecanje olaksanja koje ne kriju zvanicnici SR Jugoslavije, nakon vesti iz Njujorka da ce svetske sankcije Saveta bezbednosti UN (uvedene Srbiji i Crnoj Gori jos 31. maja

1. godine), ovih dana biti definitivno ukinute, kao nagrada za postovanje dejtonskih uslova u proteklim izborima u BiH. Medjutim, brige koje pritiskaju Beograd oko povratka u medjunarodne ekonomske odnose nisu smanjene. U stvari, na punu svetlost izlazi takozvani "spoljni zid" tih sankcija, koji su prema SRJ uveli clanovi "Kontakt grupe" na celu sa SAD, a koji na svojevrstan nacin predstavlja uvodjenje "ogranicenog suvereniteta" za rezim Slobodana Milosevica.

Ovaj "sivi dokument", mada sa gledista medjunarodnog prava nije legalan i nikad nigde nije javno objavljen, izgleda predstavlja sporazum velikih zapadnih sila (uz precutni saglasnost Rusije) da ce usaglasenom akcijom spreciti povratak SR Jugoslavije u Medjunarodni monetarni fond, Svetsku banku, Medjunarodno udruzenje za razvoj, Medjunarodnu finansijsku korporaciju, Multilateralnu agenciju za garantovanje investicija, Evropsku banku za razvoj (EBRD), pa sledstveno i u Svetsku trgovinsku organizaciju (doskorasnji GATT) - sve dok ona ne ispuni neke politicke uslove.

Prema Dzonu Kornblumu, americkom mirovnom izaslaniku za bivsu Jugoslaviju, taj "spoljni zid" ostaje "sve dok vlasti u Beogradu ne ispune uslove koje je postavila medjunarodna zajednica oko saradnje sa Haskim sudom za ratne zlocine, resavanjem pitanja sukcesije i medjusobnog priznavanja bivsih jugoslovenskih republika i obezbedjivanja zadovoljavajuceg stepena autonomije za albansko stanovnistvo na Kosovu".

Formalno pravno "spoljni zid" sankcija ne postoji, pa Uros Klikovac, potpredsednik Savezne vlade SRJ, ne govori neistinu kada kaze da "zvanicno, Saveznoj vladi niko nije postavljao uslove u vezi sa spoljnim zidom sankcija, niti se zna sta to treba da znaci". Naravno, ima ko mnogo bolje od potpredsednika Savezne vlade zna sta bi taj "spoljni zid" trebalo da znaci.

Sa svoje strane, Savezna vlada dr Radoja Kontica ucinila je u unutrasnjem zakonodavstvu mnogo, ne bi li ubrzala prijem SRJ u medjunarodne institucije. Na poslednjem, vanrednom zasedanju Skupstine Jugoslavije (29. avgusta), na predlog Savezne vlade glasacka masinerija SPS-DPS izglasala je cak 37 zakona kojima se potrvdjuju sporazumi o medjunarodnoj saradnji SRJ sa zemljama u sirem okruzenju, ili pak zakoni o prihvatanju svetskih konvencija. U ovom paketu je i odluka o prihvatanju prava i obaveza iz clanstva u MMF, u kojoj je ucinjen pokusaj da se udovolji formalnom zahtevu ove institucije. Ipak, odluka ne odgovara u potpunosti onom sto se trazilo iz Vasingtona, jer je u njoj naglaseno da SRJ "nasledjuje clanstvo SFRJ u Fondu".

Odbor izvrsnih direktora Fonda nece, medjutim, morati da se poziva na ovu dvosmislicu u odluci Skupstine Jugoslavije, ukoliko na mig SAD resi da do daljnjeg odlozi povratak SRJ u Fond, jer mu ostaje na raspolaganju potpuno autonomni, u stvari politicki kriterijum u odlicavanju - da ima prava da proceni da li je SRJ "spremna, voljna i sposobna da izvrsava obaveze i koristi prava iz Statuta Fonda". Ova odredba je jedan od potpornih stubova "spoljnog zida" svetskih sankcija, jer iza ovih uopstenih ekonomskih pojmova, krije se prostor za politicko procenjivanje.

Naizgled, uslovi za uklanjanje "spoljnog zida" su jasni, ali cak i iz javnih izjava americkih funkcionera proizilazi da su oni samo sumarno i neprecizno definisani. Na primer, sada vec nije sigurno da li saradnja sa Haskim sudom podrazumeva isporuku Karadzica, Mladica, Sljivancanina i ostalih, ili je oko toga sa Milosevicem postignut neki blazi kompromis.

Nije mnogo jasnija ni druga generalna tacka, jer nije izvesno sta znaci "resavanje sukcesije" nekadasnje drzave, to jest - nije sigurno da li taj izraz podrazumeva sporazum o raspodeli kompletne imovine SFRJ, ili ce biti dovoljno da jugoslovenska strana prihvati raspodelu finansijskih dugova i potrazivanja po formuli MMF, sto znaci da regulise odnose sa Pariskim i Londonskim klubom.

Razlika izmedju ova dva tumacenja je ogromna, jer u slucaju da je rec o sporazumu o raspodeli kompletne imovine nekadasnje zajednicke drzave, SRJ bi potpuno zavisila od volje Ljubljane, Zagreba, Sarajeva i Skoplja. Zbog toga to tumacenje nije verovatno. Uostalom, cini se da je zurba s kojom je Slovenija povela akciju blokiranja novca Narodne banke SFRJ u Francuskoj, tuzbom protiv tamosnjih komercijalnih banaka gde te pare stoje, da bi preduhitrila "ukidanje sankcija" u Njujorku, ukazuje na to da ni Ljubljana ne veruje da je "spoljni zid" sasvim siguran i tacno definisian - pogotovu kad se tumaci od evropskih sila.

Ako se vratimo na generalne uslove za ukidanje "spoljnog zida" videcemo da, naravno, najvise nepoznanica sadrzi uslov davanja "zadovoljavajuceg stepena autonomije" Albancima na Kosovu. Lako je pretpostaviti da pustanje albanskih djaka i studenata u skolske i fakultetske zgrade, to jest nedavno zakljucenje sporazuma Milosevic-Rugova, nece biti dovoljno, ali sta bi bilo dovoljno - nije potpuno jasno.

U slucaju da Klinton ostvari ocekivanu pobedu nad Dolom, ovdasnji srpski politicari smatraju da ce se i oko stepena autonomije Kosova naci kompromis i da ce americki sekretar za spoljne poslove Voren Kristofer, navodno autor "ideje spoljnog zida", Milosevicu moci dati povoljniju odstupnicu iz dosadasnje politike, od one koja je sada u opticaju (polozaj Kosova po Ustavu SFRJ iz 1974. ). Svi spoljnopoliticki analiticari smatraju da definisanje tog, pa i precizno odmeravanje ostalih uslova, nece uslediti pre americkih izbora, sto opet znaci da ce i iduca godina biti izgubljena za povratak SR Jugoslavije u svetske ekonomske organizacije.

To novo odlaganje moze dovesti do nove ekonomske katostrofe u Jugoslaviji. A ekonomske boljke se na Balkanu obicno lece ratobornom i ratnom politikom.

Dimitrije Boarov (AIM) xxx xxx xxx