KO PREZIVI - PISACE
Nemilosrdna bitka za citaoce
AIM, Beograd, 23.9.1996.
Na srpskom trzistu dnevne stampe postaje sve zagusljivije: u Beogradu vec izlazi devet dnevnih listova. Ako zanemarimo dva sportska dnevnika (Sportski zurnal, Sport), cak sedam listova nadmece se za paznju i poverenje sve siromasnijeg i rezigniranijeg citateljstva. U predizbornom vremenu, to nije samo trzisna utakmica izmedju listova, nego i borba za politicko opredeljenje buducih glasaca.
Do pre samo godinu i po u Beogradu su izlazila cetiri "politicka" dnevna lista, izdanci dveju velikih novinskih kuca: "Politika" i "Politika Ekspres" iz zgrade u Makedonskoj 29 i "Borba" i "Vecernje novosti" sa Trga Nikole Pasica 7. Zatim je vlast odlucila da ponisti privatizaciju nekada drzavne "Borbe" i u pravno krajnje sumnjivom postupku uspela da stavi taj list pod punu kontrolu. Tacnije, drzava je dobila nesto sto se zove "Borba", a sto samo po imenu lici na ono sto su citaoci do tada pod tim imenom podrazumevali.
Zato su citaoci dobili novi dnevnik "Nasa Borba", svojevrsnog naslednika dotadasnjeg lista. Ovaj dnevnik u vlasnistvu novosadskog biznismena Dusana Mijica prvi je dnevni list u Srbiji u koji nije ulozeno ni dinara drzavnog, ili "drustvenog" novca, te je tako i prvi istinski od vlasti nezavisni list ove vrste. Na trzistu se zatim pojavio i "Dnevni Telegraf" Slavka Curuvije, poznatog novinara koji je prethodno zajedno sa Momcilom Djorgovicem napravio trzisni bum pokretanjem nedeljnika "Telegraf" (danas "Nedeljni Telegraf").
Poslednja (za sada?) prinova na ovom specificnom segmentu trzista stampe je tabloid "Blic" - do nedavno izlazio kao nedeljnik - koji je okupio zavidan broj novinara i pokrenuo vrlo snaznu reklamnu kampanju u cilju privlacenja paznje potencijalnih citalaca. Prvih dana izlazenja "Blica" , besplatni primerci su deljeni sakom i kapom ne bi li se ljudi odmah i neposredno upoznali s postojanjem i profilom ovih novina.
Tako je sveopsti rat za trziste mogao da pocne: nakon sto su neko vreme cene svih dnevnih novina bile izjednacene (dva dinara), pojavio se glomazni i glamurozni, ali volumenom i sadrzajem tanki "Dnevni Telegraf" kojim je Curuvija ponovo dokazao da ume da pravi tiraz i pare i da prodaje atraktivno i senzacionalisticki spakovane agencijske vesti kao poslednje dostignuce istrazivackog novinarstva, a sve to za samo dinar i po. Sada se pojavljuje "Blic" i spusta cenu na samo jedan dinar (oko trideset pfeniga). Prvi covek novopokrenutog dnevnika Manojlo Vukotic kaze da je namera "Blica" da "ne bude tako ozbiljan kao 'Nasa Borba' i tako neozbiljan kao 'Dnevni Telegraf'". "Blic" se ipak krece u blizini "Telegrafove" formule bombasticnog preprodavanja cinjenica i "cinjenica" koje su u ozbiljnim novinama mnogo diskretnije tretirane. "Nasa Borba" je u medjuvremenu bila prisiljena da povisi cenu na tri dinara, sto je verovatno ozbiljno usporilo njen evidentni tirazni uspon, prirodnu posledicu bitnog poboljsanja kvaliteta lista.
Srpsko-crnogorsko trziste nije, nazalost, dovoljno veliko da moze da izdrzi toliko dnevnika (pored beogradskih, tu su i novosadski "Dnevnik" i "Magyar Szo", podgoricka "Pobjeda", pristinski "Bujku" i "Jedinstvo" i niske "Narodne novine"). ukoliko bi sve navedene novine morale da zive od svog tiraza i reklamnog prostora. Nije toliko problem u brojnosti populacije SRJ (deset miliona ljudi ipak nije malo) koliko u mizernoj kupovnoj moci velikog dela stanovnistva, kao i u nedostatku elementarnih citalackih navika kod mnogih, samo formalno pismenih ljudi.
Zato prisustvujemo pocetku nemilosrdne bitke za citaoce pod sifrom "mala bara, mnogo krokodila": dva novopokrenuta tabloida trzisno su prirodni suparnici listovima kakvi su "Novosti" i "Ekspres", ali u praksi jednog nedovoljno profilisanog trzista otimaju i deo publike "Nase Borbe"; ova, pak, pokusava da dodatno prosiri krug svojih citalaca uprkos svojevrsnom, politicki, koliko i trzisno-monopolisticki motivisanom, bojkotu velikih prodajnih mreza kuca "Politika" i "Borba"; list "Politika" pokusava da zadrzi cvrstu poziciju stamene nacionalne institucije i novina koje se dobro prodaju i onda kada u njima nicega nema ("Politici" nije lose islo ni za vreme Zivorada Minovica, kada tamo nije bilo bas nicega vrednog citanja); "Novosti" se i dalje kite titulom najtiraznijeg dnevnika i visoko se kotiraju kao najprodavanije glasilo (lumpen)proleterskih slojeva koje zamaraju tekstovi duzi od dve slajfne i komplikovaniji od "mi dobri-oni losi" formule; "Ekspres Politika" vegetira u cudnom ( para)ideoloskom vakuumu, kao neformalno glasilo "tvrde patriotske struje SPS", one koja je nakon Dejtona i JUL-ske ofanzive sasvim marginalizovana.
Drzavna "Borba", list ciji je prodati tiraz tako "sjajan" da za redakciju ne bi bio veliki trosak da svim svojim citaocima licno urucuje novine (pominje se nekoliko stotina prodatih primeraka), povukao je iznenadjujuci potez kojim se ukljucuje u trzisnu utakmicu: novinama je vracen veliki format kakav su imale do l99l, a cena je prepolovljena. Naizgled, niko nema interesa da ulaze u takav list, ali ofanzivnom pristupu bogatog i mocnog JUL-a potrebno je jedno sasvim pouzdano glasilo. Primetno je da se "Borba" poslednjih meseci napadno kiti svojom "levicarskom" tradicijom.
Tako je sada "Borba", uz "Blic", najjeftiniji dnevnik u SRJ. Haoticno trziste novina nuzno proizvodi haos i odsustvo suvislih kriterijuma na berzi novinara. Tako se desava i da novinari uglednih dnevnika i nedeljnika prelaze u novoosnovane tabloide zbog (za ovdasnja merila) basnoslovnih zarada; to je pojava koju je tesko objasniti nekom profesionalcu iz uredjenih drustava, jer je velika retkost da neko ko je stekao ime, na primer, u "Tajmsu", predje u "San" ili "Dejli Miror", ma kakva svota novca mu se nudila. To su, prosto, razlicite novin(ar)ske kategorije, i one se mnogo ne mesaju medjusobno. Kao sto ih citaju razlicite drustvene grupe, tako za njih i pisu novinari razlicitog profila. Utoliko su, recimo, u profesionalnom smislu, medjusobno blizi levo-liberalni "Gardijan" i konzervativni "Dejli Telegraf", nego jedan ili drugi kvalitetni dnevnik s tabloidima slicnog politickog usmerenja.
Nezahvalno je prognozirati dalji razvoj situacije na trzistu, tim pre sto ono u Srbiji nije uslovljeno samo ekonomskom situacijom i profesionalnom kompetencijom uredjivackih timova, nego i politickim diktatom koji diskretno (?) usmerava pretezan deo trzista u "pozeljnom" pravcu, ka "podobnim" novinama.
Za izbore koji dolaze moze se ocekivati da ce "Politika" zadrzati svoj dosta lagodni "centraski" polozaj prorezimske novine koja se trudi, i poslednjih godina uglavnom uspeva, da svoju politicku orijentaciju ispoljava s manje buke i primitivizma od ostalih drzavno-"drustvenih" novina, i da zadrzi bar neke elemente ozbiljnog profesionalizma (spoljna politika, kultura); "Novosti" ce ostati, pod svakim rezimom, pouzdano glasilo "Srbije umorne od citanja", "Nasa Borba" ce verovatno uspeti da se ucvrsti i odrzi na vetrometini kao pouzdana i ozbiljna dnevna tribina liberalne Srbije.
Ostali ce morati da se bore za ostatak trzisnog kolaca, i u toj borbi ce tek leteti perje. To je, naravno, dobra stvar, pod uslovom da postoje koliko-toliko ravnopravni uslovi za trzisno i profesionalno nadmetanje. Pa ko prezivi - pisace...
(AIM) Teofil Pancic
xxx xxx xxx