PRETECI NEMIRI

Strajkovi radnika u Srbiji

AIM, Beograd, 21.9.1996.

"Ni sam ne znam kako izdrzavam porodicu poslednjih nekoliko godina. Dinara od IMT-a nisam primio poslednjih sest meseci, a imam dva sina. Ni patike, ni cipele nemaju..." Ovako je jedan od tri hiljade radnika ( nije zeleo da se predstavi jer, kaze, direktor im preti) novobeogradske Industrije motora i traktora, na jednom od svakodnevnih jutarnjih zborova, objasnjavao repotreru AIM-a razloge za pocetak strajka zaposlenih u ovom preduzecu.

U fabrickom krugu vodje nezavisnog sindikata metalaca Solidarnost, koji vec nekoliko dana strajkuju gladju, okupljaju radnike ( koji su rad obustavili u znak solidarnosti), kako bi ih obavestili o toku pregovora sa direktorom. Na jutarnjoj kisi, strajkacima IMT-a, Nebojsa Lazarevic, uz vidne znake zamora od visednevnog gladovanja i neispavanosti, procitao je pismo koje je tokom noci napisao svom sinu. Objasnjavajaci u tekstu razloge gladovanja, Lazarevic je na kraju upitao kolege: "Da li ste deci kupili udzbenike, da li ste im kupili skolsku opremu, da li cete moci da im platite ekskurziju? Imate li novca za uzinu?" Usledilo je cutanje kao odgovor.

Atomizirano nezadovoljstvo

Kada je proletos vise od dvadeset hiljada radnika pet preduzeca iz Nisa ( taj grad su mnogi nazivali uporistem vladajucih socijalista, u njemu je Slobodan Milosevic zapocinjao svoje predizborne kampanje ), demonstriralo nekoliko dana, zahtevajuci plate i pokretanje procesa proizvodnje, prognoze strucnjaka, nezavisnih sindikata i opozicionih partija bile su - na jesen, socijalni nemiri. Doista, jesen je stigla, a sa njom i burni, ali rasuti, radnicki protesti.

Vec mesec dana radnici Namenske proizvodnje iz Kragujevca zahtevaju svoja prava, demonstrirajuci ispred zgrade opstinske skupstine. Metalci ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost prosle su sedmice obnarodovali pocetak visefaznog generalnog strajka. Zaposleni u niskoj Elektronskoj industriji, kao i masinskoj, obnovili su prolecne zahteve. Prosvetni radnici pozivaju na jedinstvo u najavljenoj pobuni. U zemunskim preduzecima Teleoptik I Zmaj protestuju bez znakova da ce im neko uslisiti zahteve. Gibaju se radnici rakovickog IMR-a i obecavaju blokadu pruge Beograd - Bar. Novobeogradski IMT ne radi punih sedam dana. Zahtevi svih radnika odnose se na isto - plate, pravo na rad, socijalni program, izmestiti iz kruga preduzeca. I upuceni su na istu adresu: Vlada Republike Srbije.

Vlast, sem sporadicnih izjava, deluje potpuno nezainteresovano. Od ovog utiska odudara jedino nezvanicna informacija objavljenja u Dnevnom telegrafu, u kojoj stoji da je predsednik Srbije Slobodan Milosevic razgovarao sa vodjom socijalista u Kragujevcu, Slavicom Djukic, i tom prilikom joj "uputio zestoke kritike zato sto se u Kragujevcu otislo toliko daleko".

Prilikom boravka u Kragujevcu, samo dan-dva pre pocetka strajka Namenske industrije, reporteru AIM-a vodje bunta oruzara Zoran Nedeljkovic i Dragutin Stanojlovic ( tada jos clanovi Samostalnog sindikata), anegdotski su objasnili kako prezivljavaju : zaposleni u fabrici automobila Zastava su u najpovoljnijem polozaju, jer su na prinudne odmore bili prinudjeni da odu jos pre dve godine, pa su zauzeli, prvi, sve svercerske punktove u gradu.

Prema navodima Kragujevcana, vise ne postoji strah od eventualnih mogucih sankcija koje bi snosili radnici sto protestuju. Fabrika oruzja odradila je sve sto je trebalo za vreme rata, a sada vise nikom nije potrebna. Ne postoji, medjutim, ni nada u solidarno sirenje radnickog nemira jer, kako kazu, sindikalna centrala u Beogradu korumpirana je i cini sve da strajkove zadrzi u krugu fabrike.

Sta rade sindikati

U ovom trenutku se ne da ni naslutiti da bi atomiziranu energiju radnickog nezadovoljstva bilo ko mogao usmeriti i artikulisati. Nezrelost sindikalnog pokreta u Srbiji, medijska blokada, neumesna opozicija - sve to cini da se nezadovoljstvo ne preliva iz fabrickih krugova. Primera radi, protest u IMT-u vodi nezavisni sindikat metalaca Solidarnost. Samo dva dana od pocetka ovog bunta, radnici iste branse, ali clanovi Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, ciji je lider Branislav Canak, otpocinju generalni strajk, a da uopste nisu kontaktirali IMT. Predsednik sindikata metalaca Nezavisnost, Milan Nikolic to nemusto objasnjava: Mi, znate generalno podrzavamo IMT, ali, strajk gladju ne smatramo dobrim metodom i...

Na drugoj strani se nalazi Samostalni sindikat i njegovi beogradski (vladini) funkcioneri. Pre otpocinjanja vesefaznog strajka, Nezavisnost je uputila poziv drzavnom sindikatu da strajkuju ujedinjeno. Povratna informacija je negativna. Obrazlozenje glasi: Samostalni sindikat je potpisao ugovor sa Privrednim komorom i Vladom o ceni rada i o svemu sto treba, pa uslovi za generalni strajk ne postoje.

Posledice takvog stanja su ili radnicki gnev, ili strah, ili apatija.

Kao primer pritiska koji trpe buntovnici i njihove vodje, moze posluziti i nedavno oduzimanje propusnica radnicima kragujevacke Zastave, koji su se u protestu pridruzili kolegama iz fabrike oruzja, ili proverena mera - disciplinski postupak.

Miroslav Diklic, radnik Vagonke, Masinske industrije Nis, koja je u strajku od pre nekoliko dana, tvrdi da radnicima prete na svakom koraku.

Slobodan Zdravkovic, lider nezavisnog sindikata kraljevacke Fabrike vagona, koga je nasa agencija zatekla u kiosku lutrije Vojvodine, gde radi u popodnevnim satima honorarno ( platu nije primio od januara ove godine), objasnjava: Kao sindikalni predsednik ne mogu da pomognem. Radnici, ili rade i ne dobijaju plate, ili su na prinudnim odmorima i, takodje, ne dobijaju plate. Svercuju, ili rade privatno. Apaticni su.

Rezim, dodatno, medijskom kampanjom, svaki strajk kvalifikuje kao bunt sa politickom konotacijom koji zloupotrebljava opozicija. Tako je pre samo nekoliko dana generalni sekretar Socijalisticke partije Gorica Gajevic rekla: Socijalni zahtevi radnika Namenske industrije Kragujevca pretvoreni su u politicke. Opozicija je pokusala da nadje uporiste u nezadovoljstvu radnika, ali nije uspela....

Opozicija, opet, zaposlena sopstvenim trvenjima, daje saopstenja podrske strajkacima (niko ih ne objavljuje), i nije u stanju da nezadovoljstvo radnika kanalise (kad vec sindikati to nisu u stanju).

Strahuje li, ipak, vlast od masovnog bunta koji bi je ugrozio?

Aleksandra Posarac iz Instituta ekonomskih nauka objasnjava da Vlada u Beogradu "prosto nije uplasena mogucnoscu nemira sirih razmera, jer ima procenu da razjedinjenost sindikalnih organizacija sprecava uskladjivanje zahteva na nivou republike".

• Drzavni sindikat je partner vlasti, a drugi sindikati, koji su nastali autohtono, nemaju snagu da organizuju radnike. Drzava to zna, i procenjuje ispravno da moze da kontrolise svaki radnicki bunt. Jednogodisnji strajk radnika beogradskog "Jugoeksporta" dobar je primer za ilustraciju.

U ovom trenutku raste broj strajkova u Srbiji. Njihova pretnja time ne postaje ozbiljnija. Za njih znaju, uostalom, samo malobrojni citaoci nezavisne stampe.

(AIM) Danica Vucenic

Antrfile

NA IVICI GLADI

Istrazivanja socijalnih prilika u zemlji pokazuju da je vise od 40 procenata urbanog industrijskog stanovnistva na ivici gladi. To podrazumeva da radi jedan clan cetvoroclane porodice, i da je visina njegovih primanja manja od 1000 dinara ili 300 nemackih maraka. Najugrozeniji su radnici metalskog kompleksa. U ovim industrijskim granama zaposleno je oko 350 000 ljudi. Prema podacima dobijenim od prvaka nezavisnih sindikata vise od polovine navedenog broja plate nije primilo poslednjih nekoliko meseci. Tipican je primer IMT. Radnici zahtevaju zarade za poslednjih sest meseci. Prosecna suma po radniku IMT-a iznosi 250 dinara mesecno. Preracunato, na razumljiviji jezik to je oko 70 nemackih maraka.

Proces siromasenja traje vec pet godina. Zasto se radnici bune tek sada?

Mr Aleksandra Posarac, pozivajuci se na sopstvena istrazivanja kaze:

• Tek sada dospevaju efekti visegodisnje krize, a nade vise nema. Do sada se vlast pozivala na sankcije, mrznju medjunarodne zajednice, hiperinflaciju - koja je pala sa neba. Sada se vidi da je car go i da boljitka nema. Ljudi su potrosili rezerve i pocinju da se bune. Neka istrazivanja pokazuju da vecina stanovnistva prodaje stvari iz kuce, pozajmljuje novac od rodjaka i prijatelja, ne placa mesecna dugovanja za struju, vodu, telefon...

xxx xxx xxx