LOKALNI IZBORI: GLASALI SE U TIRANI ILI U STRAZBURU?

Posle opstih i osporavanih izbora od 26.maja, Albanija ide ka lokalnim izborima, koji se vise nego glasanje za lokalnu vlast smatraju kao test za ugrozenu albansku demokratiju. Sumnje da bi opozicija mogla bojkotovati ove izbore, ako se ne budu ispunili njeni uslovi, sada vise ne postoje. Sve strane se spremaju za izbore pracene svojevrsnom indiferentnoscu publike, koja je vec umorna od stalno prisutnog rata nerava na albanskoj politickoj sceni.

Period izmedju dva izbora moze se bez ikakvog straha smatrati velikim duelom, duelom koji je mnogostruk. S jedne strane izmedju vlasti i opozicije u Albaniji koji vise uvazavaju politiku uzajamnog izopstavanja, nego dijalog. S druge strane, duel se pojavio i izmedju evropske levice i desnice, gde je desnica uopste uzev, podrzala partiju na vlasti, bivajuci tako tolerantnija u odnosu na izbore od 26.maja, dok je levica podrzavala opoziciju i zatrazila je uz manje izuzetke ponavljanje izbora. Sve se to kasnije reflektovalo i u nekom svojevrsnom duelu unutar samih evropskih institucija, gde su institucije koje dominiraju desnim, kao sto su Savet Evrope, upotrebljavale jezik kompromisa, u stvari u prilog Berisi, dok institucije kojima dominira levica, kao sto je Evropski Parlament, bile su veoma kriticne i zatrazile su ponovno organizovanje izbora.

I na kraju, ali ne i poslednje, veliki albanski duel se pokazao i kao duel izmedju neodlucne i podvojene Evrope i kriticne Amerike, koja ni u jednom trenutku nije htela da tolerise albanski presedan. Veliki broj uzastopnih izjava iz Stejt departmenta, obuhvatajuci tu i Vorena Kristofera, zatrazili su nove izbore u Albaniji i najavili obustavu programa americke pomoci, ukoliko demokratija u Albaniji ne bude isla u ocekivanom smeru. Lave story izmedju Berise i SAD je zavrsena neocekivano, da bi umesto nje doslo jedno skoro neprijateljsko cutanje, gde je najkriticnija tacka bila obijanje albanskog Br. Jedan da doceka americkog zamenika ministra spoljnih poslova, Wirtha. U tranziciji izmedju dve izborne kampanje, koje se tesko mogu odvojiti jedna od druge, uocena je jasna americka sklonost, da uvek kada su se visoki evropski zvanicnici trudili da popuste srafove politickog pritiska, americki zvanicnici su hitali da te srafove ponovo zategnu. U ovom americko-evropskom duelu nije nedostajala ni ironija, kada je jedan od reportera Saveta Evrope podsecao novinare u Tirani da "SAD nisu clanica Saveta Evrope" i da "je ova institucija nezavisna od Amerike".

U atmosferi ove veoma vruce diskusije oko opstih izbora i suoceni sa poznatom tvrdoglavoscu Berise i haoticnih protesta opozicije, lokalni izbori od ove jeseni, dosli su kao neka spasonosna barka, gotovo kao poklon s neba. Americka formula, usvojena kasnije pazljivo i od strane evropskih kancelarija i institucija:" Slobodni lokalni izbori - usvajanje novog Ustava - novi izbori u najpogodnije vreme", udaljila je nekako temu izbora od 26.maja, ali i povecala tezinu i znacaj lokalnih izbora. Sada vec smatran testom za albansku demokratiju, ovi izbori ce sigurno vise liciti na neki Referendum za Za ili Protiv aktuelne vlasti i samog Berise, nego sto ce to biti glasanje za imena koja ce figurirati na izbornim listama.

Medjunarodna paznja i pritisak navela je obe strane na popustanje i bez obzira sto to ne mogu nazvati kompromisima, oni su smatrani potezima u pravom smeru. Tako je albanski Parlament bez opozicije usvojio neke izmene u Izbornom zakonu, od kojih je najvaznija ona o suzavanju delokruga uticaja osporavanog Antigenocidnog zakona, zbog kojeg su izbacivani kandidati, koji su zeleli da se kandiduju za opstinske organe ili Savete okruga. Opozicija u oktobarskim izborima nece vise biti na ivici stola, kao 26.maja, vec u njegovom centru, posto ce potpredsednik iz svih komisija biti iz njenih redova. Opozicija se takodje nada da ce biti ravnopravna sa vlastima na malom ekranu, koji je ranije optuzivan da otvoreno naginje partiji na vlasti.

Isto tako, Parlament je izmenio Zakon o okupljanjima i manifestacijama, jedini relikt iz vremena Ramiza Aljije, koji sugurno nije sasvim slucajno ostao na snazi tokom ovih pet godina, nakon uspostavljanja pluralizma. Cini se da ce i druga pravila vaziti ovoga puta i za policiju, koja se nece vise mesati u izborni proces, vec ce ostati neutralna. "Izbori od 20 oktobra ce biti mirniji od onih od 26.maja", rekao je na svojoj prvoj Konferenciji za stampu, novi ministar unutrasnjih poslova Samata.

U medjuvremenu, dok se cini da je opozicija zadovoljna ovim izmenama, ipak ima primedaba na novi clan Izbornog zakona, po kojem clanovi Komisija u glasackim centrima nece moci da bojkotuju izbore tokom izvrsavanja svoje obaveze, kao sto se to dogodilo prilikom povlacenja opozicije sa izbora 26.maja.

Ako se to desi, njih ceka kazna od jedne do tri godine zatvora, manje vise isto kao kada bi bojkotovali obaveznu vojnu sluzbu. Takodje, opozicija insistira na smeni pretsednika Centralne izborne komisije Tereske, koji je po njoj inpliciran u manipulacije na proteklim izborima. U stvari, sigurno je da Berisa nece popustiti vise od ovoga, ali nije sigurno da li ce se on ponovo postaviti na celo izborne kampanje Demokratske partije, kao sto se to desilo tokom Referenduma za Ustav ili tokom prethodne kampanje za opste izbore.

Albanski predsednik, koji nikada nije prihvatio upucene kritike zbog opstih izbora, garantovao je viseznacnim jezikom da ce "lokalni izbori biti slobodni i posteni, kao i izbori od 26.maja". Ali, bez obzira na ironiju ove fraze, on je vise nego bilo ko zainteresovan za miran izborni proces 20.oktobra. Medjutim, s druge strane, Berisa je vise nego iko zainteresovan za pobedu njegove partije na ovim izborima. Eventualna pobeda Demokratske partije na mirnim i nekritikovanim izborima 20 oktobra, bila bi jaka karta u otklanjanju loseg glasa, zbog izbora odrzanih u maju ove godine, dok bi se eventualni poraz na lokalnim izborima bez sumnje smatrao kao indirektni dokaz kritika upucenim povodom prethodnih izbora, sto bi Berisu stavilo pod dvostrukim pritiskom, unutrasnjim i spoljnim, kako bi ponovio parlamentarne izbore.

Prednost opozicije lezi u cinjenici da je ona osigurala neka popustanja njoj u prilog i siroko medjunarodno osmatranje izbora, a prednost partije na vlasti je u cinjenici da je ona, kako se cini bolje pripremljena za ove izbore. Glavna opozicijona partija, Socijalisticka partija, tek je u poslednjem trenutku odlucila da ucestvuje na lokalnim izborima, odluka koja je kako se cini, doneta pod pritiskom inostranih posrednika i evropske levice. Socijalisti izgledaju konfuzni i nepriprmljeni i zbog toga sto su oni utrosili dosta energije tokom poslednja tri meseca, zbog unutrasnjih konflikata. Bez obzira na pobedu na poslednjem Kongresu socijalista, njene najpopularnije licnosti, zatvorenog lidera Fatosa Nano, untrasnji rat unutar partije u balkanskom stilu klanova, nije prosao bez razocarenja u masama njihovih simpatizera. Sam Nano je bio taj koji je stavio pecat ucescu socijalista na lokalnim izborima, kategoricki odbijajuci jedan novi bojkot i najavljujuci pobedu opozicije.

S druge strane, opozicija vise nije jedinstvena i ujedinjena kao na majskim izborima. Partije Pola centra (Aleansa Demokratike i Socijaldemokratska partija) povecale su kritike u odnosu na socijaliste, optuzujuci ih za "pad pod uticaj Berisinih pritisaka". Pol centra ce ovoga puta izaci sa zajednickim kandidatima, ali nece ici na predizbornu saradnju sa socijalistima. Tako, ocekuje se jedna spektakularna borba za mesto gradonacelnika glavnog grada, gde ce nasuprot jedan drugom biti Albert Brojka, aktuelno br. 3 partije na vlasti, poslanik i ministar, Neritan Ceka, pretsednik Demoktarske alijanse i jedan od najostrijih kriticara i rivala Berise i Agim Fagu, bivsi legendarni albanski kosarkas iz 70-tih godina, koji ce predstavljati socijaliste. Eventualna pobeda opozicije u glavnom gradu, bila bi nepopravljiv poraz za Berisu.

Pod ovim uslovima, ne moze se sa sigurnoscu tvrditi koja ce partija ili tacnije politicki kamp pobediti na jesenjim izborima u Albaniji. Jos nije objavljeno nikakvo ispitivanje javnog mnjenja, cak se moze reci da kampanja realno nije jos ni zapocela. Ona se vise vodi u Strasburu, gde lideri albanskih partija vode diskusije, koje bi u normalnim okolnostima trebalo da vode na albanskoj televiziji. Na ulicama Tirane nedostaju izborni posteri, nedostaju govori i izborna obecanja (osim obecanja da ce izbori biti slobodni i posteni s jedne strane i zalbi da izbori nece biti ni slobodni ni posteni).

Cini se da ce 20-tog oktobra znacajniji od biraca koji ce glasati, biti posmatraci koji ce cuvati glasacke kutije. Znacajnije nego samo glasanje bice brojanje glasova.

Remzi LANI AIM Tirana