U TIRANI SE MOZE ZIVETI OD ZELENASTVA

AIM -junior Tirana

"Od procenata dobijenih od VEFA, za godinu dana kupio sam novu kucu". Ovo se cesto moze cuti po gradskim kuloarima. Onaj ko ranije nije bio u Albaniji, moze da se zacudi. Kako je moguce da ovoliko ljudi citave sate provode po kafanama ili kako je moguce da oni mogu da se nose sa zapadnjackim cenama, u najsiromasnijoj zemlji Evrope? Bilo kako bilo, odgovor na ovo pitanje postoji.

Ima vise od tri godine, od kada je u Albaniji postao aktuelan novi koncept povecanja licnog dohotka. Procenat, kamata ili kako se dugacije zove u pravnom recniku, prema clanu 1 050. novog civilnog koda "Ugovor o davanju zajma sa nagradom", eto to predstavlja novo otkrice mnogih Albanaca, kako bi se obogatili.

VEFA, GJALICA, KAMBERI, POPULI, SILVA, to su samo neke od firmi koje operisu u oblasti zelenasenja. Ima i dosta drugih, koje uzete sve zajedno sa ovim navedenim, u potpunosti upotpunjavaju spektar ove aktivnosti u Albaniji. Pojava davanja para za procenat, sada je vec uzelo sire dimenzije i postalo je glavni izvor dohotka za mnoge albanske porodice. Ako ste ulozili dve hiljade dolara, onda cete na kraju meseca dobiti 260 dolara kamate, suma koja je jednaka plati nekog vaznog cinovnika u jednom od ministarstava u zemlji. Otkrice zelenasenja je dovelo do toga da se potpuno gubi interes za drzavne banke i one zajednicke, sa strancima, koje deluju u Albaniji. Razlog je jednostavan, biznis zelenasenja obezbedjuje mnogo vece procente u godini nego godisnji procenti svih banaka, uzetih zajedno. VEFA, najjaca privatna privatna firma u zemlji, aktuelno sa sedistem u Tirani, ima svoje filijale takoreci po citavoj Albaniji. Pa ipak, ubedjuju nas cinovnici ove korporacije, i vec su postavljene osnove i za formiranje prve privatne banke, ciji ce ukupan kapital biti domaci. Siroka aktivnost, kako na uvozu i izvozu, ali vise u invensticijama unutar zemlje, cime se obezbedjuje veliki kapital u nekretnimnama, stvorilo je poverenje onih, koji su svoj novac ulozili u ovu firmu. Tako se obezbedjuje i obrt prikupljenog novca od dobrovoljnog ulaganja klijenata, a od recikliranog dohotka njima se pokrivaju mesecni i godisnji procenti.

Medjutim, VEFA nije jedina u ovoj aktivnosti. GJALICA i KAMBERI, obe ove kompanije sa sedistem u Valoni, smatraju se potencijalnim konkurentima, korporacije koju je osnovao Vehbi Alimuqi. Posle rusenja komunistickih barijera, bilo je dosta Valonaca koji su prebegli u Italiju, a otuda u Svajcarsku i Nemacku. Novac albanskih emigranata, ili onaj koji se obezbedjuje ileganim prebacivanjima emigranata do Puljanskog kopna, predstavljaju sirovinsku bazu za ovakve aktivnosti ovih kompanija. Dnevni saldo dohotka u ovim firmama, prema tvrdnjama stampe, dostize i do nekoliko stotina hiljada americkih dolara. Investicije zootehnickog karaktera ili onih u gradjevinarstvu, drugi unosan biznis u postkomunistickoj Albaniji, obezbedjuju pokrivanje troskova koji idu na procente. Iako njihova aktivnost ostaje unutar lokalnih granica, sto se tice geografske rasprostarnjenosti, u Valoni su svoj novac investirali klijenti iz citave Albanije.

"Valona, glavni grad zelenasenja". Ovako je glasio naziv tekst jedne od najvecih albanskih dnevnih novina. "Nema porodica u Valoni koja nije dala novac radi kamate", reci su koje izgovara svaki Valonac, ako ste u prilici da s njim razgovarate. Procenti se krecu od sedam do 10 odsto, u zavisnosti od kompanije gde je novac i ulozen. Medju stranim valutama, kao i obicno, prvo mesto zauzima americki dolar. Svajcarski franak je drugi po redosledu, zatim dolaze italijaske lire i grcke drahme. Podizanje vrednosti svajcarskog franka iznad valuta susednih drzava, gde, zna se, prebiva vecina albanskih emigranata, objasnjava se nezakonitom trgovinom, kako oni nazivaju "brasna" - droge, koje Valonci upraznjavaju u srcu Evrope. Cak, novac koji dolazi na salterima ovih kompanija, sada je u stranoj valuti, a sve manje u domacoj - albanskom leku.

Kao i uvek, i u ovim aktivnostima, postoji i druga strana medalje. Vec se sapuce da iza ovog velikog biznisa stoji pranje novca ili trgovina oruzjem, drogom itd. Medjutim ipak svi zele da probaju. Na listama VEFE, ne nedostaju ni ministri iz predjasnjeg vladinog kabineta, cak ni po neki ambasador iz istocnih zemalja, kazu u ovoj kompaniji.

Cesto se desavalo da su "bosovi" zelenastva bankrotirali, a stotinama klijenata je ostalo samo secanje na njihov investiran novac. Ima oko 10 velikih zelenasa koji su pobegli i ljudima nije nista ostalo nego da podnesu tuzbe i da zale nad izguibljenim parama.

Strah za svoj depozitovan novac nateralo je ljude da smisle razne puteve "spasenja". Tako, gotovo svi oni koji ulazu novac u jednu od kompanija, ulozili su isto toliko novca i u dve ili vise drugih. Na ovaj nacin, procenat od jednog datog kredita moze veoma dobro da popuni eventualni gubitak novca, ukoliko bi se dogodilo da neko od ovih preduzeca bankrotira.

Svakako strah ostaje, posto ni jedan od klijenata ne zeli da izgubi svoj novac. "Zivot je poker, sada igramo, mozda cemo pobediti", svakodnevni moto mnogih koji ulazu svoj novac u ovakve zelenaske kompanije. Medjutim, sve se ovo zaboravlja samo za jedan dan. Onda kada zelenasi odredjuju datum davanja kamate. I na ovaj nacin se moze preziveti u Albaniji, na pragu 2000 godine.

Bledar ZAGANJORI AIM Tirana