SLOVENACKI PRIVREDNI GIGANTI NEKAD I DANAS
Teskoce i propast velikih preduzeca
I ti Brute! Tu recenicu su izrekli mnogi kad je otislo pod konkurs gradjevinsko preduzece Pionir iz Novog mesta. To je jos jedan od bivsih slovenackih giganata koji je klonuo pod tezinom velikih privrednih problema. To je jos jedan u nizu giganata poput Elana, Mebla, Primexa, Tama, Vidma iz Krskog, sistema Iskra i jos nekih firmi koje su bile primer uspesne slovenacke privrede i ponos politicara, dok se sada sa njima bave sudovi i prinudne uprave, a sa otpustenim i viskovina radnika bave se biroi za zaposljavanje.
Zanimljivo je da je Slovenija uspela cak u trzisno-planskom sistemu resavati probleme velikih preduzeca. Ako se samo setimo sanacije slovenackog giganta Gorenje, koju je izuzetno uspesno sproveo Herman Rigelnik, kasniji predsednik slovenackog parlamenta i sadasnji direktor isto vrlo uspesnog Autokomerca. Vremena se menjaju pa tako danas Pionir, umesto da slavi pola veka svog opstanka gradeci ceste od Iraka, Libije, Alzira, sve do Poljske i bivseg Sovjetskog saveza kao i bivse Jugoslavije, i otvara sampanjce, sedi i ceka na pocetak stecajnog postupka na novomeskom okruznom sudu. Rezultatai njihovog dugogodisnjeg rada ostace novim pokolenjima u Sarajevu, uz Jadran, kao i uz Crno more i u Moskvi. Prica se da su glavni razlog njihove propasti finansijske teskoce zbog njihove imovine u Hrvatskoj, koju ne mogu prodati. Zbog toga su uzimali krediti kod slovenackih banaka kojima su za poslednje tri godine morali da plate 2,5 milijarde tolara kamata.Pionir je u dobrim vremenima zaposljavao oko 4000 radnika sada nastavlja svoju gradjevinsku delatnost u firmi Pionir Standard, gde radi samo desetina radnika od nekadasnjeg ukupnog broja. To su posledice pogresne privredne politike u proslosti. Da se slusalo bivseg i u sedamdestim godinama maknutog predsednika slovenackog izvrsnog saveta Staneta Kavcica koji je video buducnost Slovenije u razvoju turizma, bankarstva i trgovine, izbegli bi mnoge industrijske kolose koji slovenackoj privredi stvaraju teskoce - od raznih zelezara, do tvornice gline i aluminijuma Kidricevo i konacno do predimensionisanih gradjevinskih firmi koje su gubitkom jugoslovenskog trzista propale prilicno neslavno. Tokom ovog leta bio je u sredistu paznje resavanja problema slovenackih privrednih velikana pre svega mariborski Tam. Napustila ga je vec nekolicina direktora, pa je onda Fond za razvoj Republike Slovenije imenovao nove, koji su isto tako otisli i tako je konacno vlada odlucila, da ide Tam u konkurs. Tako je doslo do citavog reda malih Tamceka, koji su nastali na mestu "srusenog" Tama. U najboljim godinama Tvornica avtomobila Maribor (Tam) zaposljavala je izmedju osam i devet hiljada radnika, dok je isla u konkurs sa tri hiljade zaposlenih. Prema recima direktora Fonda za razvoj Republike Slovenije Valtera Nemca, za sledece tri godine moglo bi naci posao u Tamu opet oko tri hiljade ljudi. To bi Mariboru gde je i onako velika nezaposlenost znacilo mnogo. Prvi tracak nade pojavio se sa poslom iz Saudijske Arabije odakle su porucili izradnju 500 autobusa. Jedan tipicnih primera bivsih giganata je ljubljanski Litostroj, poznatiji po nekadasnjem imenu "Titovi zavodi Litostroj". Fabrika je poznata u glavnom po izradjivanju ogromnih turbina za hidroelekrane i slicnim proizvodima. U poslednjim godinama Litostroj suocio se sa sve manje porudzbina i sa velikim padom likvidnosti. Kao tako problematicna firma vrlo tesko dobije kredite tako domacih, a jos manje stranih banaka, Litostroj se nasao u vrlo teskom poloczaju. Radnici nisu primili nekoliko plata in doslo je do velikog strajka. Tako je podneo ostavku dosadasnji direktor Duhovnik, koji se pokazao na svom radnom mestu nedovoljno sposoban da izvuce preduzece iz teskoca. Previse je ocekivao od pomoci drzave, koja ipak nije spremna da finansira sve promasene projekte proslosti. Velika vecina slovenackih privrednih giganata bila je deminzionirana na dvadeset miliunsko trziste bivse Jugoslavije. kada se to trziste osamostaljenjem Slovenije suzilo na jedva dva miliona stanovnika male Slovenije, nekima se srusio na hiljade komadica citav svet. Spremanje odnosno ponovno skupljanje tih komadica jos uvek traje. Ko ce posle svega uopste preziveti bit ce jasnije tek kada Slovenija zavrsi sa prestrukturiranjem svoje privrede i kada ce do kraja sprovesti svojinski proces i kada ce se jos vise pribliziti standardima Evropske unije. Po svemu sudeci slovenacki giganti su na najboljem putu da kao i dinosaurusi nestanu i naprave mesto fleksibilnijim i adaptivnijim preduzecima. Milan Povirk, AIM