JOS JEDNA PROVOKACIJA ILI PREISPITIVANJE ISTORIJE?
AIM, Skopje, 25.09.1996
Kada jedna novina, kakva je skopski nedeljnik "Fokus" u svoja dva zadna broja, sa najavom da ce produziti i u sledecim brojevima, zapocinje feljton o atentatoru kralja Aleksandra u Marseju, Vladu Cernozemskog i svoj internacionalni prilog "Globus" posveti iskljucivo srodnim temama, uzimajuci kao povod proslavu sto godisnjicu radjanja Ivana Mihajlova, koja je nedavno uprilicena u Sofiji, normalno je da se u Makedoniji uzburkaju (politicki) duhovi. Pitanje koje logicno sledi jeste - Zasto?
Prvo, tokom 67 brojeva koliko je dosada stampao nedeljnik "Fokus", uvek je bio enigma u stilu ko iza toga stoji, u cije ime pokrece brojne afere, ne retko politicke ili skandali u kojima su politicari umesani. Pitanja i kvalifikativi iz takvog rakursa su stizali sa sviju strana, sto je svima koji su, koliko toliko, ostali objektivni da tvrde da je "napad sa svih strana" najbolji dokaz da novine drze do svog stava, koliko god on bio sporan. Uostalom novina koja je bez ikakve pompe uspela da odrzi tiraz od nad 10 hiljada primeraka (najtirazniji makedonski nedeljnik) u uslovima nikakvog trzista za novine, skupe stampe, nikakve distribucije i sl., podjednako je prihvacena i od makedonske i manjinske populacije, pre svega albanske, sto je u vreme sveiuzrazitijih deoba razlicitih etnickih populacija u Makedoniji jednako gotovo cudu.
U citavoj konkretnoj prici, pre svega je bitno da je stampanjem serije tekstova i intervjua, rekli bi po prv put u makedonskoj javnosti, ista tako obemno stampano o licnostima kakve su spomenuti Cernozemski, i pre svega Ivan Mihajlov. Ovog drugog su makedonski istoricari, tokom socijalizma, proglasavali covekom koji nije priznavao makedonsku nacionalnu posebnost, sebe smatrao Bugarinom, koji se zalagao za Makedoniju kao Svajcarsku na Balkanu. Mada, cini se, period u kojem je on bio na celu VMRO (Unutrasnja Makedonska Revolucionarna Organizacija) i on sam licno, vise su bili ideoloski ucenjivani nego sto su istoricari dali svoj sud o njemu. Stav "Fokusa" je da "Sofija i Skopje ne vole Vnaco Mihajlova", je "opsto je poznat fakt da lik i delo Ivana Mihajlova" su precutavani od oficijalne makedonske istoriografije, kao i od istoriografije susedne Bugarske, odnosno od oficijalnih istoricara dveju zemalja u kojima je zivio i radio". "Poznavajuci odnos makedonske posleratne istoriografije u odnosu na lik i delo Ivana Mihajlova, pri cemu je on najcesce prikazivan kao zlocinac i krvnik makedonskog naroda, kao i fakt da je delatnost jednog dela sudjenih u Makedoniji nakon rata bio identifikovan likom Ivana Mihajlova, smatramo da bi bilo zanimljivo da citaoci u Republici Makedoniji dobiju pretstavu o onome sto se dogadjalo prosle nedelje u Sofiji" - objasnjava "Fokus" svoj uredjivacki potez, koji ce sigurno u prestajecim danima izazvati razlicita tumacenja. List u prilogu objavljuje intervjue sa Krasimirom Karakacanovim (potpredsenik VMRO-Savez makedonskih drustava, bugarske organizacije koja smatra da su Makedonci Bugari), makedonskim istoricarima d-r Zoranom Todorovskim iz Instituta za nacionalnu istoriju iz Skopja i d-r Orde Ovanovskim, osnivacem i prvim predsednikom VMRO-SMD Dimitrom Gocevim (koji smatra da su Makedonci politicki koncept), kao i potpredsednicima iste organizacije Evgenijem Ekovim ("Formula Mihajlova je najispravnija") i Rajne Drangove, koja je do zadnjeg momenta bila u neposrednoj blizini Ivana Mihajlova ("Majka ne moze mrziti svoj porod", drugacije receno "Licno vise sam za jednu nezavisnu Makedoniju, makar odvojenu od Bugarske, nego za Makedoniju o okviru Jugoslavije"). Ali najprovokativniji su svakako intervju sa Georgijem Mladenovim, liderom makedonske emigracije u Kanadi i njegov duel sa makedonskim istoricarem Ordetom Ivanovskim. Ne toliko zbog dnevno politickih atrakcija tipa da je supruga makedonskog predsednika Kire Gligorova rodjena u Bugarskoj i da je BUgarka, da je njen otac bio cetnik koji je ubijen po naredjenju Ivana Mihajlova, ili da je sestra Gligorova Bugarka koja zivi u Sofiji i sl. (kao tvrdnja da je jedan od lobista o priznavanju Makedonije Dzon Bitov, platio pogreb Ante Pavelicu, "pokupio" 700 hiljada dolara za sebe, te da je hteo Makedoniju ugurati u zagrlaj Srbije), koliko zbog bitno drugacijih tumacenja makedonske istorije od one makedonske oficijalne istoriografije.
Mladenov je krajem pedesetih, preko Grcke emigrirao za Kanadu, gde je diplomirao farmaciju, usao u biznis sa lekovima, otvorio apoteke u Torontu i Milanu, ali i bio politicki aktivan u Makedonskoj patriotskoj organizaciji i blizak covek Ivana Mihajlova. Sam kaze da je za "Bugarsku od Crnog Mora do Ohrida i Dunava do Belog Mora". U intervjuu Mladenov se zalaze da se Makedonija podeli na dva kantona (albanski i bugarsski), jer treba "jednom za svagda da se zavrsi sa ovom agonijom, jer nemamo nameru da Albancima damo celu teritoriju". Mladenov, kako sam kaze od 1982 godine zalaze za celosnu Bugarsku, u kojoj svakako obuhvata i bugarski naton podeljene Makedonije.
U duelu sa Orde Ivanovskim, za vreme manifestacije u cast Ivana Mihajlova u Sofiji Mladenov, je u saglasnosti sa svojim stavovima, kao "covek koji se ne stidi istorije" izneo je podatak da VMRO, organizacija koju Makedonci smatraju svetinjom svoje borbe za nacionalno priznanje i formiranje svoje drzave, dozvoljavao da njegovi clanovi mogu biti samo Bugari, govori o bugarsko-makedonskim crkvama u Kanadi nasuprot "titovim popovima" kako naziva svestenike Makedonske pravoslavne crkve, tvrdi da je Gligorov, 1992 tokom posete Americi u jednoj prilici izjavio da u Makedoniji nema Makedonaca, da su roditelji Krste Misirkova, cije ime nosi institut za makedonsku nacionalnu istoriju, bili Bugari, smatra da makedonski jezik ne postoji, da je cuvena Ohridska eparhija bila bugarska...Ztaim govori o tome da je i predsedniku Gligorovu predlozio stvaranje jedne drzave u kojoj bi se nasla i Makedonija (koja "ima 5 kilograma jabuka i 20 litara vina"!), da su makedosnku naciju stvorili Srbi, da je Goce Delcev bio bugarski ucitelj...
Sve to, po jos vazecoj semi u Makedoniji moze se svrstati u kategoriji velikobugarskih pretenzija u odnosu na Makedonce i Makedoniju. Ono sto je medjutim ovim prilozima dostiglo vrhunac jeste pitanje nastanka makedonske nacije. Ili drugacije receno pitanje kada se pojavio makedonski nacionalni osecaj i od koga poticu Makedonci. Zvanicna makedonska istoriografija tvrdi da makedonska nacionalna posebnost vuce korene vekovima unazad sve do starih Slovena. S jedne strane su oni koji idu dalje pa Makedonce vezuju sa antickim Makedoncima smatrajuci se potomcima Aleksandra Makedonskog, a s druge strane, u zadnje vreme nisu retki i oni koji pojavu makedonske nacije vezuju sa novijim vremenima - smatraju da postoje fakti o tvrdnjama da se osecaj pripadnosti makedonske nacije provlacio vekovima, da je dobar deo ljudi na koji se ta tvrdnja temeljila sebe smatrali Bugarima, te da se shodno tome o prakticnom formiranju makedonske nacije moze govoriti nakon drugog svetskog rata kada je i formirana republika Makedonija u okviru Jugoslavije. Drugim recima, ovi drugi su blizu mislenja onih Bugara koji priznaju nesporni fakt postojanja Makedonaca i njihovog jezika, ali smatraju da su oni nesumljivo bugarskog porekla.
Makedonska istoriografija u proteklih pedesetak godina imala je vidno mesto u afiramciji makedonskog nacionalnog bica. Bila je i pod specijalnim blagonaklonim tretmanom dnevne politike, o cemu svedoci, recimo i broj doktora nauka iz oblasti istorije. Ta bliskost istoricara i dnevne politike, sada je jedan od temelja tvrdnji da su istoricari prakticno "potvrdjivali" ono sto su politicari smatrali ispravnim. Dugi niz godina oni su bili stit, brana tvrdnjama istoricara susednih zemalja koji su negirali makedonski nacionalni identitet i Makedonce smatrali svojim. Zbog zivota u istoj zemlji, takve aspiracije sa srpske strane je bilo lakse elminirati ili bolje receno ucutati. I u doba socijalizma bugarsko-makedonski spor o ovom pitanju odvijao se zestokim intenzitetom, cesto odvijajuci se ia na medjunarodnom terenu - pre svega izmedju makedonske emigracije u Australiji, Americi i Kanadi, i najcesce preko pravoslavne crkve.
÷U novije vreme i u Makedoniji su se javili ljudi koji smatraju da je makedonska istoriografija, u zelji da nadje dokaze o makedonskom nacionalnom osecaju, pomalo zanemarivala temeljitost i neke fakte iznesene u istoriskim dokumentima. Da su na primer Makedoncima proglasavani ljudi koji su se javno deklarirali za nesto drugo, da su na osnovu toga neki dogadjaji tumaceni drugacije od onoga sti su uistinu bili...Drugim recima da su "u zaru borbe" bili previse entuzijasticki angazirani, da su polazili od tvrdnje u potragu za fakte koji bi je potvrdili. Zasad oni koji zele stvari dovesti na svoje mesto, koji bi da iz istorije izbace ono sto s njom nema veze, su u manjini i tesko je ocekivati da ce dominantni deo koji je kreirao makedonsku istoriografiju od 1945 godine naovamo ista menjati u onom sto je godinama tvrdio. Tim vise sto je u Makedoniji, bar sto se ovog pitanja tice, joc na snazi teza da preispitivanje ili "sumnjicenje" u ovom pogledu pretstavlja veliku opasnost po samo postojanje Makedonaca i njihove drzave. Ali iskusenja su tu i tesko je pretspostaviti da se ovakvi procesi mogu zaustaviti. Jer, istina kad tad izlazi na povrsinu, a odugovlacenje ponekad je kontraproduktivno bac za one koji bi po svaku cenu hteli da se ne menja slika o njima.
Raspadom socijalizma, recimo, mnogi arhivi na Balkanu su prakticno postali otvoreni za istoricare koji ce sada najverovatnije imati mogucnost da neke ljude, pojave, dogadjaje procenjuju na osnovu vise izvora i dokumenata. Tu mogucnsot ce imati i makedonski istoricari. S druge strane, eventualna revizija nekih konstatacija, nosi opasnost po, rekli bi, "sugurnosti i jacinu" makedonskog nacionalnog osecaja. "Molim vas, prespavajte sa idejom, nije losa, dopast ce vam se nakon 2-3 godine vise nego sada", porucice na kraju dijaloga Mladenov Ivankovskom. A ovaj ce mu usvratiti:"Vi bolje spavajte sa idejom realnosti republike Makedonije". U medjuprostoru tih oprecnih izjava treba se naci ono sto pretstavlja istinu. Naravno, ne treba staviti po stranu, i mogucnost da se u sve opet uplete svakojaki dnevno-politicki ili drzavni interesi, necega sto na Balkanu ima na pretek. Pise: ISO RUSI