DVORSKE IGRE PO STAROM MODELU

AIM, Skopje, 24.09.1996

Petogodisnjica nezavisnosti Republike Makedonije prosljavljena je po svim pravilima onoga sto je odlikovalo prosli sistem. Slavila je vlast, sa ocitom tendencijom da ovaj polujubilej iskoristi za zacvrscivanje svoje ne tako sjajne pozicije.

Jer Makedonija i nakon pet godina nezavisnosti, nema se s cime pohvaliti osim da je uspela sacuvati mir i da nije sasvim unistila standard i ponos svojih gradjana. Time se spisak zavrsava. To mozda i nije malo, s obzirom na ono sto se desavalo u njenoj blizini i okruzenju, ali je svakako neadekvatno ocekivanjima populacije. Velika obecanja su se stopila, velikih iscekivanja vise i nema. A znakova da je na redu vracanje na stari manir rukovodjenja i politike, ima i previse. Pocelo je strogom kontrolom drzavnih medija i nemogucnosti razvoja nezavisnih sredstava informisanja. Onda se desio i atentat na pretsednika Republike sto je na povrsini iznelo mnogo sumnji u pogledu sposobnosti vladajuce garniture da vlada na nacin koji bi bio saobrazan i trenutku i potrebama. Onda se videlo da Vlada jednosatvno nema koncept za pzlazak iz duboke krize (ekonomske, politicke, moralne...), da su potezi uglavnom kozmeticke i palijativne prirode. Harizma Glogorova ne pomaze vise mladoj garnituri na vlasti, koja sve teze uspeva da sakrije nesuglasice i borbu za prevlast u sopstvenim redovima. Dali se radi o zamoru materijala ili jednostavno o nerealnosti datih obecanja, tesko je utvrditi, ali je fakat da stvari za makedoniju ne idu onako kako se ocekivalo. Krediti ne stizu, zapad nije vise toliko zainteresovan za takozvanu oazu mira, kao u vreme tragicnog cepanja SFRJ.

U Skoplju se uveliko govori o neslaganju dveju struja u vladajucoj Socijaldemokratskoj partiji. Jedna je struja intelektualaca (uglavnom profesora sa Pravnog fakulteta), koja je drzala prevlast, pa je veoma aktivno ucestvovala u formiranju celokupne fizionomije nove drzave. Druga je ona koju porativno nazivaju "ekoloskom" sto bi trebalo da znaci da potporu ima u provincijalnim strukturama i koja je naizgled bila u drugom planu. Karakteristicno je i za jednu i za drugu strukturu da svoja izvorista ima u starom Savezu komunista. To se uostalom i ne krije, postoji cak i clan u statutu SDSM koji govori o kontinuitetu sa SKM(SKJ) i KPM(KPJ). To svakako nije slucajno i radja odredjene reminiscencije i ponasanja koja nisu neprepoznatljiva.

Hendikep prvoj struji intelektualaca pretstavlja i to sto njoj pripada i sadasnji ministar inostranih poslova Ljubomir Frckovski, koji je u vreme atentata bio ministar unutrasnjih poslova, pa je na njega pala krivica i zbog slabe zastite pretsednika drzave, a i zbog katastrofalno lose vodjenje istrage od koja skoro godinu dana kasnije (atentata je bio 3 oktobra), nema nikakvih rezultata. Frckovskom se pripisuje i glavna uloga u raspadu pobednicke koalicije Saveza za Makedoniju, koja je stvorila negativni rejting u izbirackom telu za SDSM.

Medjutim, nema sumnje da je ova struja dosta jaka i da ce biti tesko neutralizirati je, jer drzi mnogo pozicija u polugama vlasti. S druge strane, "ekologisti" su glavni u parlamentu u kojoj partija ima vecinu. Osim toga pred lokalne izbore zakazanih za 17 novembar, njihova uloga nesporno dobija na znacenju.

Vec se davno po kuloarima govori o skorasnoj (!?) rekonstrukciji Vlade, koja bi trebalo da napravi ramnotezu u vlasti, s tim da se neutralise deo intelektualaca, od koga se ocekivalo malo vise nego sto su ponudili, a i da se otklone ambicije pojedinaca koje su vec pokazale.

Mladi predsednik Vlade Branko Crvenkovski, veoma dobro drzi ravnotezu i sva su ubedjenja da on ima resenje u rukama, da sve zavisi od njega.

Svakako da je jedno od pitanja koje se ne postavlja glasno, ali o njemu se govori puno, jeste to - ko ce naslediti Gligorova. Posto SDSM smatra da je prirodno da to bude neko od njihovih, u trci su (zasada), bar tri kandidata - spomenuti Frckovski, ministar odbrane Hndjiski, kao i mocni covek u partiji, aktuelni predsednik parlamenta Tito Petkovski. Oni ce 1999 godine, kada se odrzavaju redovni predsednicki izbori. smatra se ovde, imati najvise mogucnosti da pretenduju za sefa drzave iz sada vladajuce partije (Crvenkovski nece jos ispuniti uslov od najmanje cetrdeset godina starosti).

Po svemu sudeci, to je i jedan od glavnih uzroka sukoba koji eskalira i na nivou spekulacija, da ce se Gligorov, zbog narusenog zdravlja posle atentata, povuci sa funkcije pre 1999 godine. U tom kontekstu sukobi postaju jos zesci, bez razlike na to sto do sada to nije izrazeno javno.

Karakteristicno je da se sve desava na nacin koji potseca na "dinasticke" borbe u starom sistemu. O demokratskoj raspravi, polemici, suceljavanja ideja, jednostavno nema ni reci. Ostaje mucan dojam da se ovakve situacije desavaju uvek kada vlast nema odgovora na prava zivotna pitanja, niti moze odgovoriti izbornim obecanjima. Pise: Aleksandar Soljakovski