DRZAVLJANSTVO ILI APATRIDI

Zakon o drzavljanstvu usvojen u Skupstini Jugslavije, promenice preko noci pravni i politicki polozaj desetina i stotina hiljada gradjana Savezne republike Jugoslavije. Sve gradjane bivse SFRJ koji do 27. aprila 1992.godine nisu bili upisani u evidencijama drzavljana Srbije i Crne Gore, od 1. januara ceka emigrantski status. Istina, oni ce tokom cele naredne godine imati pravo da podnesu zahtev za dobijanje drzavljanstva SRJ, ali iskljucivo uz izjavu o odricanju od drzavljanstva neke bivse jugoslovenske fedralne republike, sada nezavisne drzave. Naime, ovaj Zakon gotovo iskljucuje pravo dobijanja drzavljanstva SRJ drzavljanima drugih drzava, tzv. dvojno drzavljanstvo. Savezni ministar unutrasnjih poslova Vukasin Jokanovic, izjavio je posle usvajanja ovog Zakona da se dvojno drzavljanstvo moze dobiti "iz patriotskih razloga".

Ovaj Zakon jos ostrije pogadja gradjane bivse SFRJ koji su u SRJ dosli posle 27. aprila 1992.godine. Za njih je propisana strozija procedura za sticanje prava za podnosenje zahteva za dobijanje jugoslovenskog drzavljanstva. Medjutim, pravnici ocenjuju da je takva procedura propisana zbog trenutnih politickih potreba i stanja odnosa na prostorima bivse SFRJ. U stvari, ovim Zakonom SRJ drzi otvorenim problem izbeglica iz Hrvatske i BIH, kao pravno i politicko pitanje, s pravom da u odredjenim, povoljnim okolnostima izbeglice vrati u drzave iz kojih poticu.

Dodatne velike neizvesnosti za neke gradjane bivse SFRJ koji zive u SRj donosi tzv. revizija vec datih drzavljanstava. Naime, Zakon dozvoljava ponistenje vec dobijenih drzavljanstava zbog raznih eventualnih nepravilnosti i zloupotreba u proceduri dobijanja drzavljanstva i u tome daje gotovo neogranicena prava policijskim organima. I kod revizije uvodi se kriterijum "pre i posle 27.aprila 1992.godine", ali sa potpuno razlicitim posledicama po gradjane, ukoliko se ponisti vec dobijeno drzavljanstvo. Naime, dobijeno drzavljanstvo na "nepravilan" nacin, nakon 27.aprila 1992.godine, ne moze se ponistiiti ukoliko gradjanin ostane bez drzavljanstva, dnosno drzave (apatrid). Medjutim, drzavljanstva za koja policija ustanovi da su bila dobijena na "nepravilan" nacin pre ovog datuma, jednostavno se ponistavaju bez obzira da li gradjanin postaje lice bez drzavljanstva. Za ove slucajeve Zakon ne propisuje zalbeni postupak. Neki albanski pravnici i strucnjaci, koji se bave problemima populacije, smatraju da su ova resenja u Zakonu uvedena pre svega da bi se zapretilo kosovskim Albancima.

Obzirom na velika ovlascenja i diskreciona prava policije, albanski strucnjaci smatraju da ce se ovaj Zakon, zajedno sa drugim merama, koje srpske vlasti preduzimaju godinama protiv Albanaca, biti siroko iskoriscen u politicke svrhe. A njihova paznja je trenutno usmerena u tri pravca. Prvo, na moguce zloupotrebe tzv. revizije datih drzavljanstava pre 27.aprila 1992.godine. Drugo, na polozaj drzavljana bivsih federalnih republika SFRJ, sada nezavisnih drzava. Tu se pre svega misli na kosovske Albance rodjene npr. u Makedoniji. Trece, obzirom na siroka ovlascenja policije, koliko ovaj Zakon moze uticati na razvoj politicke situacije na Kosovu!?.

O samoj reviziji i mogucim zloupotrebama, pravnik Nekibe Keljmendi kaze: " Revizija je diskriminatorski akt koji se uvodi u cilju etnickog ciscenja Albanaca, a retroaktivno dejstvo je u direktnoj suprotnosti sa ustavima SRJ i republike Srbije. Policija nije vezana rokovima za pokretanje postupka revizije, niti su vremenski ograniceni predmeti, koji su reseni u proslosti. Medjutim, najgore je to sto se nekome ponisti drzavljanstvo ili odbije zahtev za njegovo dobijanje, a taj nema kome da se pozali. Moze da se desi da jedan broj Albanaca, ciji su preci generacijama ziveli na Kosovu preko noci postanu apatridi. Srpska vlast ucinice sve da prinudi sto veci broj Albanaca da od nje traze milostinju, koja ce se zloupotrebljavati u svakoj pogodnoj prilici i da "dokaze" kako na Kosovu zivi veliki broj Albanaca, stranih drzavljana", kaze Keljmendi.

Na Kosovu se podseca da se u vreme najzecse srpske antialbanske kampanje, tokom protekle decenije, tvrdilo da na Kosovu zivi izmedju 300 i 700 hiljada Albanaca stranih drzavljana, uglavnom iz Albanije, i zahtevalo se njihovo nasilno proterivanje. U zaglusujucoj antialbanskoj galami, nije se mogao cuti zvanican podatak da na teritoriji SFRJ ima samo nesto preko 700 emigranata iz Albanije. Na Kosovu se procenjuje da je zanemarljivo mali broj emigranata iz Albanije dobilo drzavljanstvo SFRJ.

Albanski poznavaoci politickih prilika predvidjaju da ce veoma pogodni za otkrivanje "viska" Albanaca biti slucajevi obnovljenih evidencija i dokumentacije, zbog ostecenja i dotrajalosti i dosta prisutnog nemara kod Albanaca u proslosti, u prijavljivanju, odnosno neprijavljivanju na vreme novorodjencadi. Oni takodje isticu da, ako je jedini kriterijum za dobijanje dvojnog drzavljanstva "zasluga za unapredjenje srpstva", lako se moze zakljuciti da ce taj kriterijum u obrnutom znacenju biti odlucujuci i u proceduri davanja drzavljanstva drzavljanima bivsih federalnih jedinica SFRJ, sada nezavisnih drzava. Isti kriterijum se ocekuje i kod tzv. revizije, s tim sto kod toga, prema Albancima policija moze biti jos strozija.

Svodjenje prava davanja dvojnog drzavljanstva "u izuzetnim slucajevima", na Kosovu ce pogoditi Albance rodjene u Makedoniji i jedan sasvim mali broj drzavljana bivsih jugoslovenskih republika. Posle 1990.godine, manji broj Albanaca iz Makedonije napustilo je Kosovo. Pretpostavlja se da ih trenutno, na ovom prostoru nema vise od nekoliko hiljada. Kao i mnogi drugi gradjani bivse SFRJ, oni su dovedeni u situaciju da se protiv svoje volje opredele izmedju osecaja, veza i interesa u rodnom kraju i neizvesnosti buduceg emigrantskog statusa. O ovim dilemama i mogucim problemima ove kategorije gradjana, koji imaju pravo da traze drzavljanstvo SRJ uz odricanje od drzavljanstva bivse federalne jedinice SFRJ, strucnjak za emigracije, Rifat Bljaku kaze: "Bez obzira odakle poticu, kosovski Albanci, oni imaju identican stav prema srpskoj vladavini na Kosovu, kao sto i srpske vlasti imaju jednak stav prema kosovskim Albancima, bez obzira na njihovo poreklo. Kosovo bez ili sa sto manje Albanaca, kao prevashodni srpski politicki cilj, treba da svede na minimum mogucnosti da Albanci dobiju drzavljanstvo SRJ, makar se i odrekli svog ranijeg drzavljanstva. Lako se moze zamisliti situacija: odrices se jednog, a odbije ti se zahtev za sticanje drugog drzavljanstva", komentarise Bljaku i dodaje da ce izjave o odricanju od drzavljanstva pretvoriti ljude u objekat raznih politickih i diplomatskih manipulacija, kako bi se psiholoski, politicki i pravno onemogucio njihov opstanak na Kosovu, ali i u njihovom rodnom kraju. "Svojom politickom elastisnoscu i najsirim diskrecionim pravima policije, Zakon lako dopusta mogucnost pojave veliko broja apatrida na Kosovu", smatra on.

Kada je rec o srpskim izbeglicama, iz Hrvatske i Bosne, kojih na Kosovu ima oko 20 hiljada, albanski strucnjaci smatraju da je to uglavnom politicko pitanje. Mada Zakon propisuje za njih stroge kriterijume, za dobijanje drzavljanstva SRJ, opsti je stav da ce oni kao i svi drugi, koji budu dovedeni na Kosovo, lako dobiti drzavljanstvo, ukoliko se opredele za trajno nastanjivanje na ovim prostorima.

Albanski politicari ne sumnjaju da ce srpske vlasti maksimalno iskoristiti Zakon kako bi sto vise "zagorcali zivot Albancima". Istovrmeno dodaju da ce ipak mnogo sta zavisiti od razvoja politicke situacije, od trenutnih politickih potreba i od toga sta ce policiji narediti politicari. Kod glavnih spornih problema, Zakon ima politicki pristup i od politike ce zavisiti koliko ce ovaj Zakon biti na snazi. O ovoj strani problema, kada je o Kosovu rec, clan predsednistva DSK zaduzen za migracije Skender Kastrati kaze: "Zakon je elastican upravo zbog mnogobrojnih politickih problema. Policija moze, ali ne mora da pokrene neki postupak ili da se pridrzava nekog kriterijuma. U tome ona nije ogranicena. Za srpske zakone mi tacno znamo koliko su u celini ili u delovima usvojeni samo za Kosovo i za kosovske Albance. U kosovskoj svakodnevici mnogo sta zavisi od nacina primene zakona, odnosno od trenutnih politickih potreba. Kada je o tome rec, i uopste o ponasanju Srbije na Kosovu, mnogo sta zavisi i od interesovanja medjunarodne zajednice za Kosovo i od pritisaka iz vana na Srbiju", objasnjava Kastrati.

Feim REXHEPI AIM Pristina