REPARTIJACIJA ILI DEPORTACIJA?!

Nakon visemesecnih pregovaranja nemacke i jugoslovenske administracije oko povratka 120 hiljada azilanata, medju kojima je najvise kosovskih Albanaca (njihov broj se procenjuje na cak 90 hiljada), konkretna realizacija je najavljena za pocetak oktobra ove godine. Za tada je planiran organizovan, ili kako ga smatraju odredjeni krugovi eksperimentalan, povratak prve grupe od 2 000 Albanaca, koji nisu dobili dokumenta za boravak u Saveznoj republici Nemackoj. Ostalo je, doduse vec jednom odlozeno formalno potisivanje dogovora izmedju dve zemlje, zbog bolesti ministra unutrasnjih poslova Jugoslavije Vukasina Jokanovica, mada upuceniji krugovi tvrde da ce i do toga doci u najskorije vreme.

Inace, tokom poslednjih sest godina sa Kosova ka zapadnoevropskim zemljama emigriralo je vise od 350 hiljada Albanaca. Za najveci broj njih izgleda da se polako zavrsava "zlatna epoha", kada su oni veoma lako osiguravali smestaj i prijem u drugim drzavama, posebno za ovdasnje stanovnistvo tradicionalu "zemlju rada" Nemacku. "Pritisak unutrasnje nemacke javnosti kao i sve teze socijalno i ekonomsko stanje, kao posledica velikih investicija na teritoriji bivse Istocne Nemacke, primorala je Nemacku da preduzme mere za vracanje stranih drzavljana koji su tamo smesteni, a ciji se broj krece oko osam miliona", objasnjava pritisak nemacke vlade za sto hitnije vracanje izbeglica, Skender Kastrati, odgovoran za sektor emigracije, pri Demokratskom savezu Kosova. On podvlaci da je u razgovoru sa diplomatskim predstavnicima u Beogradu, albanska strana izrazila svoja gledista u vezi sa problemima povratka kosovskih Albanaca. "Od nemacke strane je zatrazeno da njihov povratak bude organizovan, siguran i dostojanstven, pod stalnom prismotrom nemacke strane ili neke medjunarodne humanitarne organizacije, koja bi na sebe preuzela da nadgleda proces. Zatim, da se njihov povratak vrsi samo preko pristinskog aerodroma, dostavljajuci unapred liste vracenih kosovskoj vladi i medjunarodnoj humanitarnoj organizaciji odredjenoj za posmatraca. Takodje je insistirano da se kao strana potpisnica, koja stiti interese albanskih emigranata uzme u obrzir i vlada Kosova. Da povratak emigranata bude postepen, selektivan i u skladu sa stvaranjem uslova i povoljnih ekonomskih i politickih okolnosti na Kosovu. Posebno je isticano da se bez resenja pitanja Kosova nece eliminisati okolnosti, koje su uticale na emigriranje Albanaca sa Kosova", kaze Kstrati.

S druge strane novoimenovani nemacki ambasador u Beogradu Vulfrid Gruber, izjavio je da "rezultati nemacko- jugoslovenskih pregovora o povratku osoba koje su duzne da napuste teritoriju druge zemlje i potpisivanje sporazuma, federalna nemacka vlada ocenjuje kao znacajan korak u razvoju bilateralnih odnosa. Sa njenom orijentacijom za resavanje ovog bilateralnog resenja kao i stabilnost u regionu, Savezna republika Nemacka je zainteresovana za napredak oko pitanja Kosova. U ovom kontekstu osiguravanje visokog stepena autonomije za Kosovo u okviru SRJ je od centralnog znacaja. U vezi sa ovim, Nemacka vlada pozdravlja dogovor o skolama. On ohrabruje obe strane da nastave zapoceti put dijaloga, koristeci i dobre usluge neke trece strane...", kaze Gruber.

Sve u svemu povratak azilanata u ovolikom broju, ne iskljucuje u prvom redu ekonomske i socijalne posledice, ali i one politicke prirode. " Dolaskom azilanata, tek cemo se ovde sresti sa nizom problema", potvrdjuje Rifat Blaku, predsednik (paralelne) parlamentarne Komisije za emigraciju i izbeglice. Skender Kastrati izjavljuje da bi automatsko vracanje velikog broja izbeglica iz Nemacke za posledicu imalo pogorsanje socijalne situacije na Kosovu, ali i politickog stanja. "Zato je, dodaje Kastrati, zatrazeno od nemacke strane da doprinese finansijskim i humanitarnim sredstvima, kako se ne bi pogorsala egzistencijalna situacija azilanata, kao i socijalno stanje uopste na Kosovu". Da ce povratak albanskih azilanata imati socijalnih posledica, potvrdjuje nam i vodja podelegacije federacije Crvenog Krsta i Crvenog polumeseca u Pristini Sel Andersen, koji smatra da "vracanje velikog broj ljudi iz Nemacke na Kosovo, u ovim uslovima gde je stepen nezaposlenosti vrlo visok, sa nerazvijenom infrastrukturom i industrijom koja uopste ne radi, ne predstavlja human put tretiranja ljudi". Albanski izvori, pak, u vezi s ovim, upozoravaju da na Kosovu ima oko 540 hiljada i vise od 120 hiljada porodica, koje su pod socijalnom asistencijom humanitarnih organizacija.

Masovno vracanje albanskih azilanata izgeda moze imati i politickih posledica. Tako je vodja kosovskih Albanaca, dr. Ibrahim Rugova izrazio svoju bojazan, da bi to "moglo izazvati medjunacionalne konflikte", ne objasnjavajuci kako, na koji nacin uopste moze do toga doci. Sto se politickih posledica tice, ima i drugacijih razmisjanja. Tako, g. Bljaku podseca da "poslednjim postupcima (kao sto je sporazum o obrazovanju i sporazum o povratku azilanata) na miran nacin elegantno splasnjava i bledi politicki problem Albanaca, jer ovako prizilazi da su na Kosovu uistinu stvoreni uslovi za njihovo postepeno vracanje i to po kriterijumima, normama i selekcionim merama Beograda".

"Bezanje Albanaca sa Kosova je rezultat politicke situacije pune tenzija koje vladaju ovih godina i koje su prisutne i danas", istakao je podpredsednik UNIKOMBA, partije sa radikalnijim gledistem, Afrim Morina. "Zato sve posledice koje budu proizisle vracanjem azilanata iz Nemacke imaju ekskluzivno politicki karakter. Prvo:cinjenica da Beograd razgovara sa Bonom, znaci da nemacka vlada priznaje legitimitet Srbije nad Kosovom i na taj nacin kalja albanski otpor tokom ovih godina, koji kada bi se pokrenuli, poljuljali bi temelje citavog Balkana. Drugo: vracanje albanskih azilanata na ekonomski razoreno Kosovo, kao rezultat pljacke njenih bogatstava koje je vrsio Beograd, podsticace tenzije eksplodirajucih dimenzija, jer povratnici nece imati mogucnosti da pronadju sebe i zato ce njihovo nezadovoljstvo biti bomba sa zapaljenim fitiljom. Trece: albanska politika uzdignuta kao poznata i obozavana u svetu, dozivece svojevrsni fijasko i na taj nacin zbog njenog poraza izaci ce na povrsinu druge politicke snage, koje ce se otvoreno suprotstaviti pasivnoj politici i koje ce biti za aktivnu politiku, to ce biti lomovi koji ce za odredjeno vreme izazvati dosta problema".

Najvecu zabrinutost medju kosovskim albanskim stanovnistvom izaziva najava da ce biti vraceni i oni mladici koji su emigrirali, kako bi izbegli sluzenje vojnog roka. Uznemirenost povecava i cinjenica koja, kako se izrazio i dr. Bujar Bukosi, predsednik kosovske vlade u egzilu, proizilazi iz cinjenice da nije data nikakva garancija za povratak ove kategorije izbeglica. I Rifat Blaku je zabrinut: "Iz prakse znamo, iz iskustva sa rezimom Milosevica, da koliko god bila koopretivna obecanja, "da ce oni biti tretirani na civilizovan i ljudski nacin", sigurni smo da ce jedna kategorija azilanata, a posebno vojni obveznici, iako se mozda nece krivicno goniti, svakako biti duzni da prema jugoslovenskim zakonima o vojsci izvrse vojnu obavezu do svoje 37 godine starosti".

Medjutim, Nemacka svoju odluku o vracanju i mladica koji su izbegli vojnu obavezu, oslanja na Zakon o amnestiji koju je usvojio savezni parlament. Bez obzira na ovaj argument, okolnosti za ove mladice se nisu promenile, jer Zakon o amnestiji ne pruza nikakvu sigurnost. I nedavna izjava predsednice srpskog Helsinskog komiteta, Sonje Biserko to potvrdjuje. "Zakon o amnestiji pokriva jednu odredjenu kategoriju populacije, ali ne sve, jer se u Zakonu uopste ne objasnjava stav prema albanskoj strani". Zbog ovoga je, istice Skender Kastrati, od Nemacke zatrazeno da izvrsi pritisak na vladu u Beogradu da prihvati moratorijum za vojne obaveze albanske populacije u odnosu na armiju Srbije i Crne Gore, sve do resenja politickog statusa Kosova"...

Besim Abazi AIM Pristina