CIFRE KOJE STALNO RASTU

AIM- junior Skoplje

* Droga, pojava koja zabrinjava gradjane Makedonije, pojava koja se cesto i politizuje*

Cifre koje odredjuju broj narkomana u Makedoniji, prema zvanicnim potvrdama, krecu se od 10 do 15 hiljada "inficiranih" od "bolesti danasnjice", kako ce to nazvati dr. Bosko Tomovski, dok prema nezvanicnim podacima, ovaj broj je zasigurno mnogo veci. Broj sa kojim se cesto stvaraju razne spekulacije, dajuci mu i astronomske razmere. Da li je taj broj veci ili manji je manje vazno u poredjenju sa cinjenicom da se on svakim danom sve vise povecava. I dok je do pre nekoliko godina "belo brasno" bilo samo jedna supstanca koja je unistavala "degenerisanu" omladinu "kapitalistickog sveta", sada se ta ista "belu bolest" moze susresti u nekadasnjim drzavama socijalistickog bloka, pa i u Makedoniji, koja predstavlja jednu od stanica, odakle se importovana droga iz Turske prenosi preko suseda (Srbije, Grcke i Albanije) ka zapadnoj Evropi. Razume se, troseci se jedan deo i u ovim drzavama, cak u poslednje vreme i vecim kolicinama. Socijalna kriza, velika nezaposlenost kao rezultat zatvaranja puteva u pravcu drzava zapadne Evrope i ostalih bivsih jugoslovenskih republika, u kojima je pre njenog raspada radio veliki deo gradjana Makedonije, namece potrebu da se egzistencija osigura na razlicite druge nacine, opasne i nehumane, kao sto je prenosenje, konzumiranje i prodaja droge.

Gradovi gde je broj narko-dilera veci su: Skoplje, konkretno jedno njegovo periferno naselje, nazvano Bit-pazar, Tetovo, kao novi kulturni i politicki centar Albanaca u Makedoniji, Kumanovo, Gostivar itd., gradovi gde najveci broj u njihovoj nacionalnoj strukturi cine Albanci. Ovo sluzi kao argument raznim masmedijima da ispolitizuju ovu pojavu. Dok makedonski mas mediji predstavljaju Albance kao uzrocnike ove opasne pojave, oslanjanjuci se na broj zatvorenih narko -dilera, albanski mediji izrazavaju sumnju u makedonsku policiju, optuzujuci je za nesposobnost i nezainteresovanost oko sprecavanja ove pojave kada su u pitanju Albanci u Makedoniji. Takvo raspolozenje postoji i kod nekih albanskih politicara, cak je to pitanje stavljeno na dnevni red seanse Skupstine opstine Tetovo, kao i mnogim skupovima gradjana. U opstini Tetovo, od 700 evidentiranih narkomana (misli se da se njihov broj krece oko 1 300), vecina su Albanci. U tetovskom zatvoru, od 50 zatvorenika, njih oko 40 su Albanci, dok u bolnici ovoga grada od 20 pacijenata koji se lece od narkomanije, samo dva tri lica su makedonske nacionalnosti. Tendencija za politickim manipulacijama sa nacionalnim konotacijama je opazena i u nedavnoj zajednickoj emisiji nekoliko TV centara Balkana, gde se Bit- pazar, predstavlja kao centa droge. I kada bi to bilo tacno, postavlje se obavezno pitanje. Zasto ovdasnji organi nista ne preduzmaju da se ovaj "centar" sverca drogom unisti?

Medjutim, nasuprot ovakvim cesto politicki obojenim izjavama, narkomani i dileri bez obzira na to kojoj nacionalnosti pripadaju, za razliku od politicara vise su spremniji za "saradnju", cak i stranim drzavljanima.

Takvo stanje uostalom pokazuju i objavljene informacije, gde se uporedo sa drzvaljanima Makedonije lisavaju slobode i grupe sa "internacionalnim" sastavom.

Od vrsta droga koje se najvise konzumiraju u Makedoniji su heroin, cija se cena krece od 50 do 70 nemackih maraka za gram, kao i hasis. mnogo je redji kokain, marihuana i LSD.

"Mi vise konzumiramo heroin jer se lakse nalazi i jeftiniji je od kokaina, koji je konzumiraju oni boljih ekonomskih mogucnosti. Hasis se takodje mnogo konzumira, medjutim vecina onih koji pocnu hasisom zavrse heroinom" kazuje narkoman B. koji je rodjen u Skoplju, a zivi u Tetovu. Jedan drugi narkoman nam kaze da su vrlo cesto i dileri sirokogrudi i da im drogu daju besplatno trazeci kao prtivuslugu prenosenje i cuvanje droge,sto se ponekada zavrsi i zatvaranjem onih koji su najmanje za to krivi.

U poslednje vreme ima slucajeva kada devojke otvoreno traze "klijentelu" za 50 ili 100 nemackih maraka samo da bi osigurale novac za kupovinu droge. Sve ovo se desava u tetovu, u jednoj sredini gde se deklarativno toliko znacaja posvecuje moralu. Sve ovo namemece potrebu da kompetentni organi nesto preduzmu, koliko na zatvaranju kanala koji prolaze kroz makedoniju, toliko i za adekvatno lecenje onih koji posli na put bez izlaska, nazvan narkomanija. Za sada se samo bolnica Bardovce, nadomak Skoplja bavi rehabilitacijom narkomana.

Da li ce se jos povecavati cifre narko-dilera i narkomana, pitanja su koja se sve ozbiljnije postavljaju u Makedoniji. Pitanja na koja bi danas da daju odgovor drzavni organi, koji imaju obavezu da se bore protiv takvih opasnih pojava i to upravo za mladje generacije- za buducnost drzave.

Salajdin SALIHU Aim Skoplje