KNJIGA ILI POLITIKA ?!
AIM- junior Pristina
Mreza biblioteka, kao jedna od najvaznijih institucija jedne nacionalne kulture, na Kosovu je bila vrlo razvijena. Tako je na ovom prostoru, gde zivi blizu dva miliona stanovnika, pre ukidanja autonomije od strane Srbije, postojala nacionalna Narodna i Univerzitetska biblioteka Kosova, koja se tada smatrala jednom od najmorednijih biblioteka u Evropi i koja je do oktobra 1990 godine brojala oko 600 hiljada primeraka knjiga i skoro toliko raznih casopisa, objavljenih na Kosovu i u inostranstvu, kao i stara dokumenta od velikog znacaja za bastinu albanskog naroda. U sastavu ove biblioteke nalazilo se i 29 univerzitetskih biblioteka, na fakultetima i visokim skolama Univerziteta u Pristini. Veliki znacaj imalo je i oko 40 biblioteka u prostorijama srednjih i 250 osnovnih skola, kao i 201 tzv. narodnih biblioteka, smestenih po gradovima sirom Kosova.
Narodna i Univerzitetska biblioteka Kosova, smestena u modernom zdanju, do oktobra 1990.godine bila je medju najznacajnijim centrima razvoja nauke i kulture. Ova biblioteka je bila bogata naucnom literaturom i beletristikom i saradjivala je sa nekim od najpoznatijih svetskih biblioteka, kao sto je Kongresna biblioteka u Vasingtonu, razne evropske biblioteke, kao i Nacionalnom bibliotekom u Tirani. Ona je takodje imala saradnju sa svim nacionalnim bibliotekama koje su funkcionisale u okviru bivse Jugoslavije. Medjutim, uvodjenjem prinudnih mera od strane vlade Srbije, stvari su se promenile. Tada je iz ove biblioteke je izbaceno oko 100 radnika Albanaca. Prema recima bivseg direktora Narodne i Univerzitetske biblioteke Kosova, Mehmeta Grguri "posle uvodjenja prinudnih mera, iz ove biblioteke je iznet veliki broj knjiga, a deo je poslat u fabriku papira u Lipljanu kraj Pristine, dok je drugi deo odnet u nepoznatom pravcu. Primera radi, jula 1991.godine, iz ove biblioteke je odvezeno sest kamiona punih novina i casopisa, koje su zavrsile takodje u fabrici papira, dok je u januaru i februaru 1992.godine odneto oko 100 hiljada knjiga i 8 142 casopisa, kao i velika kolicina novina, u nepoznatom pravcu", kaze Grguri.
Osim prenosenja materijala, srpska administracija, uspostavljena u ovoj instituciji, u potpunosti je prekinula razmenu literature sa svim svetskim bibliotekama. Do minimuma je reducirala deponovanje periodicne stampe koja se objavljuje na Kosovu, pa cak jedan njen deo ona uopste ne preuzima. Na ovaj nacin, Narodna i Univerzitetska biblioteka Kosova, sada je vec izgubila korak s vremenom i za sada tesko da se moze govoriti da ce ona biti u stanju da se ukljuci u aktuelne trendove razvoja svetskog bibliotekarstva.
Sto je jos gore, u zgradi ove biblioteke mnoge privatne firme su zakupile prostor gde razvijaju svoju poslovnu delatnost. Otvorena je i jedna kafana, a tu se nalaze nalaze i prostor Drustva grcko - srpskog prijateljstva, kao i projektanska ekipa pravoslavne srpske crkve, koja se gradi upravo u centru kompleksa Univerziteta u Pristini, na udaljenosti od zgrade Narodne i univerzitetske biblioteke Kosova. U zgradi ove biblioteke su smestene i 42 srpske izbeglice, prebegle sa teritorije obuhvacene ratom u Hrvatskoj, koje su na Kosovu smestene krajem prosle godine. Smestaj privatnih firmi i Udruzenja u bibliotekstom prostoru, a posebno smestajem izbeglica, u albanskoj javnosti je shvaceno kao jos jedna uvreda koja se cini njihovim nacionalnim osecanjima i oko ovoga su sa raznih mesta informisane i kompetentne medjunarodne institucije.
U nimalo boljem stanju se ne naleze ni univerzitetske biblioteke visih skola i fakulteta Univerziteta u Pristini, kao ni one srednjih skola na Kosovu, jer kao sto je poznato, od 1991. godine, albanski ucenici i studenti nastavu izvode po privatnim kucama, van njihovih skolskih objekata, sto znaci da nisu u mogucnosti da koriste fondove tih biblioteka.
Iz ovoga proizilazi da su ove biblioteke ostavljene na nemilost raznim prinudnim upraviteljima i ne samo da nisu uspele da obnove svoj knjiski fond, vec u velikoj meri su taj fond unistili. S druge strane, albanski subjekti na Kosovu, su se veoma malo ili se nimalo nisu postarali oko stvaranja paralenih knjiskih fondova, kako bi u slucaju eventualnog povratka albanskih ucenika i studenata u skolske objekte sacuvali kontinuitet obogacivanja knjiskog fonda ovih biblioteka. Takodje, razni izdavaci na Kosovu (vecina njih) ne salju obavezni tiraz za deponovanje niti u Narodnoj i Univerzitetskoj biblioteci Kosova, niti bibliotekama - njenim filijalama. Novim izdanjima su uskraceni i organi paralelne albanske direkcije. Sve ovo otvara novo pitanje. Da li se na ovim prostorima uopste cita i sta je u fokusu interesovanja posebno mladih buducih akademskih gradjana. Ili jos uvek sve zanima samo politika?
Rahman PACARIZI AIM Pristina