ILUZIONISTA ILI PROJEKTANT BUDUCNOSTI

Pristina Sep 19, 1996

AIM-Junior Skoplje

U Makedoniji, termin "multinacionalan" i "multikulturalan", svako upotrebljava u razlicitim kontekstima, zavisno od funkcije koja mu je data u "igrama" zvanim dnevna politika. Dok s druge strane nemakedonci sve cesce isticu muntinacionalni sastav Makedonije, makedonski krugovi termin "multinacionalan", takoreci smatraju kao nesto "protivnacionalno", "protivdrzavno" i destruktivno. Bilo kako bilo, realnost ostaje ista, bez obzira na politicki " recnik" koji se upotrebljava u izjavama i svecanim govorima. U Makedoniji zivi iznad 40 odsto stanovnika nemakedonaca (i to prema zvanicnim podacima, jer drugi podaci govore da Makedonaca nema vise od 50 odsto) i onaj ko negira njen multinacionalni sastav, sigurno to smatra kao "nesrecu" ove drzave. Ono sto je jo opasnije, tice se istine da su i razne drzavne institucije uvucene u "igru" da se Makeoniji nacini jedan lazni "retus" koji ce ga ako ne vise, pred ocima sveta, predstaviti kao jednonacionalnu drzavu - Makedoniju. Ovo se ostvaruje posredstvom otklanjanja ucesnika nemakedonske nacionalne pripadnosti sa raznih manifestacija van ili unutar drzave a koje predstavljaju dostignuca iz raznih oblasti kulture i drustva. I dok se na politickom terenu takva igra moze "tolerisati" zacudjuje podatak da i gradjanske i nevladine organizacije veoma malo posvecuju paznju kultivisanju gradjanskog koncepta, koji je jedini garant buducnosti za drzavu sa mesovitim nacionalnim sastavom, kao sto je to Makedonija.

Uglavnom, i takve organizacije su se takoreci zaronile u "pozeljnu realnost", a ne onu koja stvarno postoji, i na taj nacin deluju podeljene isticuci uvek nacionalnu pripadnost kao "vrednost" nad svim vrednostima. Iz svega toga mozda se jedino odvaja Helsinski parlament gradjana Makedonije (HCA), organizacija koja medju retkima deluje uspesno kao mnogonacionalna i koja kultivise gradjanski koncept.

U nizu svojih aktivnosti za kultivisanje medjunarodne tolerancije i "vaspitanje" u duhu jednog otvorenog civilnog drustva, HCA je ove godine organizovao letnji kamp za mlade u Strugi, pod motom: "Da se druzimo i upoznamo". ucesnici ovog kampa ili su mladi iz raznih gradova Makedonije i razlicite nacionalnme pripadnosti.

Cilj ovakvih kampova, istice predsednik HCA Kim Mehmeti, je da se kod mladih generacija kultivise osecanje za ono sto je zajednicko za sve nas - osecaj za drzavnu pripadnost - i eventualno da se utice na rusenje stereotipa koje smo stvarali jedni o drugima, samo zbog toga sto zivimo paralelno i ne poznajemo se dovoljno. Jer, u Makedoniji nacionalne podele ne samo sto se nisu smanjile, vec svakim danom postaju sve dublje i tu realnost retko ko moze da negira.

Da u Makedoniji malo ko investira u novu generaciju, kako bi se isticalo ono sto snizava, a ne ono sto nas deli, isto tako je realnost koja se ne moze negirati. I zato, ovakvi kampovi koje organizuje HCA Makedonije su "novina" i "koncept" koji zasluzuje da se podrzi. Ovogodisnji kamp, prema recima organizatora, je dokazao da su mladi ono "testo" u koje treba investirati i koje nalakse rusi zidove podela. Ovaj kamp, kako kazu organizatori, se zavrsio sa osecajem da smo pogodili i da smo sa novim prijateljstvima medju mladima, gde je bilo i onih koji su po prvi pu direktno kontaktirali sa nekim od "onih njihovih", o kojima su najcesce culi u vestima dana i to u negativnom kontekstu. U ovom kampu, koji je trajao nekoliko dana, osim druzenja, kao prvog cilja, realizovana su i razna predavanja (posle predavanja-igre) iz oblasti prirode konflikata i kako se oni mogu resiti. Predavaci, dr. Mirjana Najcevska, dr. Violeta Beshka, mr. Vlado Popovski, Iso Rusi i drugi eksperti iz ove oblasti, posredstvom raznih igara suocili su mlade sa realnoscu zvanom mnogonacionalna sredina i lepotama takvog drustva. Mladi su imali priliku da direktno osete brigu vaspitaca druge nacionalnosti, da u spavacoj sobi imaju za "cimera" nekog od "onih opasnih" i da sve dele sa novoupoznatim drugom, koji i ne poznaje tako dobro jezik drugih. Medjutim, "jezik mladih" je srusio sve barijere i nakon prva dva dana vise od 50-ro dece, koja se po prvi put srecu, funkcionisali su kao celina koju tolerise tolerancija i zelja da izraze pozitivno, ljudsko i da dominira "univerzalni" jezik - onaj ljudski.

Jos pre osamostaljenja Makedonije, kada je nametnuta jaka averzija u odnosu na sve sto ima "ukus nekadasnjeg socijalizma", ova aktivnost HCA je prva koja na "skolski" nacin pokusava da investira u zblizavanje populacije, koja deli isti zivotni prostor. Mi nismo iluzionisti, istice predsednik HCA Kim Mehmeti, i jasno nam je da ne mozemo ponovo izgraditi rusevine koje je za sobom ostavila dnevna politika i nacionalisticki koncepti, ali smo ubedjeni da buducnost ove drzave moze da se izgradi samo na osnovama jednog projekta - otvorenog civilnog drustva, gde nacionalno nece biti ni "hendikep" niti "prednost". I mi, nastavlja on, zelimo da svima damo do znanja da smo takvi projektantui i da su mladi najveca zrtva nacionalnih podela, sto znaci da je za njih vrednije "investirati" radi izgradnju jedne takve svesti. Svakako da i ostale gradjanske i nevladine organizacije treba da deluju u ovom pravcu, posebno kada se zna da skoro sve u svojim programima imaju gradjanski koncept, da se deklarisu kao nadnacionalne. U ovom pravcu treba da se angazuju i drzavne institucije, ako je uistinu njihov cilj buducnost jedne zajednicke drzave svih onih koji njoj zive. U suprotnom, Makedonija ce i dalje postojati kao drzavagde ce se mnogonacionalna istina "retusirati" i gde ce se smatrati njenom nesrecom. Iako upravo takav sastav moze biti njena "sreca" koja ce rezultirati osecanjem da multinacionalno ne znaci medjusobne "podele", vec obuhvatanje svih, u raznim oblastima zivota u zajednickoj drzavi. Kakva ce biti sudbina ove drzave, u velikoj meri ce zavisiti i od takvih "iluzionista" kao sto su to organizatori letnjeg kampa u Strugi, koji sebe s pravom nazivaju projekantima buducnosti.

Ylber ENVERI