LOKALNE POLITICKE IGRE

AIM, Skopje, 16.09.1996

Makedonija ubuduce imat ce 123 opstina. Tako su se dogovorili parlamentarce ove drzave koji su pre par dana zasedavali dan i noc da bi usvojili Zakon o teritorijalnoj podeli zemlje. "Glupo je da drzava golemine koliko jedan kvart Istanbula ima 120 opstina", kaze u svojoj nedelnoj kolumni Ljubisa Georgievski. I dodaje "da je glupost nepromenljiva i spored nje, sa istim obrazlozenjem, mogli smo imati 1200 opstina". Cinizam ovih rjeci nije daleko od istine, jer na ponudjeni zakon parlamentarci su prilozili vise od trista amandmana. Cinici jos dodaju da je samo umor nepospanih parlamentaraca spasila Makedoniju da nema vise od 123 opstina: predsednik parlamenta maltene je "zatvorio" parlamentarce u zgradi Sobranja sve dok nije zakon prosao. A znalo se unapred da ce on proci, imajuci u vid sastav parlamentaraca i cinejnicu da su se vladajuci partneri pre toga "dogovorili" kome sta ce pripasti. Taj njihov dogovor o kome govori ovdasnja javnost, od nekih je nazvan kao "prodaja drzave" (misli se na ustupke koje su ucinjene albanskim politickim strukturama), "dobra namestaljka da vladajuca SDSM (Socijaldemokratski savez Makedonije) dobija i na lokalnim izborima" itd. Nakon svega, odredjen je i datum lokalnih izbora - 17 novembar. S cime je povecana temperatura u ovdasnju politicku javnost i dat je znak partijama da pripreme svoju strategiju za nastup na opstinskim izborima.

Sluteci po onome sto saopstavaju politicke partije i po kuloarskim analizama, najavljuju se eventualne koalicije ali i mogucnost da se lokalni izbori bojkotiraju od neke ovdasnje vanparlamentarne partije. Nema sumnje da su ovi lokalni izbori podjednako vazni svim partijama koje drze do sebe i koje nesto znace u ovdasnju politicku realnost. Iz jednostavnog razloga sto ce izbori dokazati trenutni rejting politickih partija. Zato niko ne sumnja da ce partije upotrebiti celi svoj politicki "arsenal" kako bi potvrdili svoju snagu. Ono sto je najzanimljivo za ovdasnju javnost odnosi se na moguce koalicije kao i na eventualni moguci bojkot izbora od strane nekih vanparlamentarne opozicione partija. Kad je rec o nesudjelovanje na izborima najcesce se misli na najjace partije, VMRO-DPMNE i Demokratsku partiju koje su bojkotovale i parlamentarne izbore. Niko ne sumnja da ce SDSM (najaci partner u sadsnju republicku vlast) uciniti sve da dobije i na lokalnim izborima. U to "sve" neki ubrajaju i razne "manipulacije" uz pomoc kojih, kako neki tvrde, ona je dosla na vlast. Ovakva pretspostavka polazi iz cinejnice da je SDSM imao najveci uticaj na "prekrojavanje" zemlej i novih opstina, i prema toma, nije ni propustila mogucnost da komune "reze" onako kako njoj najvise odgovara. Posebno kad se doda podatak da opozicione partije eventualni bojkot obrazlazu cinjenicom da vlada nije uzela u predvid njihove zamerke na sad vec usvojeni Zakon za teritorijalnu podelu.

Da ce se Socijalisticka partija "slepati" uz SDSM u tome niko ne sumnja. Isto kako sto nema sumnje da je podela teritorije onamo gde zive Albanci ucinjena je po "zelji" vladajuceg partnera, albanske Partije za demokratski prosperitet (PDP). SA ciljem da se njoj pomogne na lokalnim izborima kako ne bi bila porazena od "radikala" Arbena Djaferija, odnosno Partije za demokratski prosperitet Albanaca (PDPA) koja je dozivela veliki uspon nakon poznatih mitinga u vezi Tetovskog Univerziteta. Koliko ce ta "pomoc" biti efikasna rano je suditi, ali analiticari tvrde da je rejting PDP-a nagla pao i da u stabu PDPA smatraju da ce ovi lokalni izbori odluciti kojoj ce partiji pripasti atribut "svealbanska" kad je rec o Albancima koji zive u Makedoniji. Dodatni elemenat koji podgrejava atmosferu u "kamp" albanskih partija je "pomirenje" medju PDP-a i Demokratske partije Albanije koja je oznacena pre nekoliko dana posetom lidera Abdurrahmana Alitija Tirani. Neki analiticari i ovu posetu stavljaju u prilog skorasnjih lokalnih izbora, razume se kao pomoc "matice" PDP-u.

Kad se iskluce "medjunacionalne kombinacije", za ovdasnje analiticare najzanimljiva su predvidjanja kako ce postupiti makedonske opozicija. Pri cemu se uvek misli na dve najjace vanparlamentarne opozicione partije - VMRO - DPMNE na celo sa Ljupcetom Georgievskim i Demokratska partija sa liderom Petra Gosevim i na Liberalnu partiju Stojana Andova koja vec nekoliko meseci deluje kao parlamentarna opozicija . Ljubisa Georgievski, predsednicki kandidat na posljednjim izborima, analizirajuci novunastalu sistuaciju kaze: "Pre svega, opozicija mora da odluci dali ce odgovoriti sa aktivnom ili pasivnom izbornom strategijom, odnosno dali ce izazvati bitku ili ce nju izbeci" I dodaje da "aktivna izborna strategija opozicije visi samo na jedan jedinstveni konac: solidna i sasvim bezrezervna koalicija VMRO- DPMNE, DP, Liberalne partije i MAAK. Samo jedna ovakva super- snazna koalicija moze iznedriditi aktivnu i efikasnu predizbornu strategiju koja moze sa uspehom da se protivi strategiji SDSM". Nema sumnje da jedino ovakva koalicija moze biti seriozan pandan vladajuce SDSM na lokalnim izborima iz razloga sto je ona do sada dosta "uradila" kako bi racunala na sigurnu pobedu u veci broj opstina. Mediji vec odavno su stavljeni pod potpunom kontrolom ove partije. Smatra se da su i lokalni pripvredni mocnici ljudi iz ove partije. Kuloarske price tvrde da su jos sada SDSM-ovci "zaokruzili" one opstine gde "moraju" pobediti, a to su uglavnom urbane i ekonomski jake opstine, kao recimo Skoplje, Bitolj, Ohrid itd.

Analiticari ocenjuju da je trenutno najvaznije kome ce se prikloniti Liberalna partija, ako se uopste nekome prikloni. Dosta toga govori da se ova partija sve vise priblizava desnom bloku vanparlamentarne opozicije. U prilog tome govori i cinejnice da je jedan parlamentarac ove partije presao u tabor SDSM tvrdeci da to cini iz razloga sto se njegova partija (LP) okrece prema vanparlamentarnoj opoziciji. A i sam lider liberala Stojan Andov u posljednje vreme sve vise kritikuje svoje dojucerasnje partnere. Cak i tvrdnjom da "na posljednjim izborima je bilo manipulacija". Zasto tu istinu Andov sada saopstava, samo on zna. Ali ta njegova izjava sluzi kao argument onima koji jos sada sumnjaju u ispravnost i korektnost prestojecih lokalnih izbora.

Dakle, u Makedoniji je skoro svako drugo selo postalo opstina. Sto znaci da ce biti puno gradonacelnika kojima mozda vise odgovara naziv "seoski kmetovi". Stanovnistvo od dva miljona je podeljeno na 123 opstina sa ciljem da im bude "vise demokracije". I dok neki ovakvu podelju smatraju za cistu glupost, drugi zale sto nisu iskoristili mogucnost da steknu status opstine. Tko ce najvise zazaliti, pokazat ce vreme.Ako ne drugo ovakva podelja ce omoguciti politickim partijama da zadovolje i lokalne karijeriste a mozda i da lakse vlada svaki sa "svojima". Dakle, princip "deli pa vladaj" jos nije nista izgubio od svoje aktuelnosti. Pise: KIM MEHMETI