MAKEDONIJA ALBANSKIM OSMESIMA NE VERUJE

AIM, Skopje, 15.09.1996

Nakon neocekivane posete lidera najvece albanske partije u Makedoniji, PDP-a Tirani gde se sastao sa liderom vladajuce Demokratske partije Albanije (DPA), u domacoj javnosti su se otvorila mnogo pitanja koja se uglavnom krecu u krugu dileme - sta je to nateralo Tiranu na poboljsanje skoro prekinutih odnosa sa ovom albanskom partijom koja ucestvuje u izvrsnoj vlasti Makedonije?

Prva reakcija dela javnosti u Makedoniji je bila da "je neko" (evropske sile) sapnuo vlastodrscima u Tirani da vode pogresnu politiku prema Makedoniji, pa su bili primorani da pruze ruku pomirenja albanskom delu koalicione vlade u znak pokajanja". Povrh toga, "osmesi" pomirenja koji su indirektno dosli iz Tirane tumace se kao dvolicni, cija je osnovna namera navodno da "omeksaju" Skopje, da bi u nekom pogodnom trenutku ova opustenost bila iskoriscena za zadavanje nekog niskog udarca.

To sto se lider Demokratske partije Albanije, ujedno i ministar spoljnih poslova i zamenik premijer Albanije, Tritan Shehu (Tritan Sehu) zalozio za institucionalno delovanje albanskih partija u Makedoniji, saljuci otvorenu poruku albanskim opozicionim partijama u Makedoniji (NDP i PDPA) koje su nedavno napustile parlament, protumaceno je kao dvolicnost zbog cinejnice sto se Albanija istovremeno nije distancirala od teznji za institucionaliziranjem Tetovskog Univerziteta. Kao neiskrene su protumacene i zelje za stabilnost Makedonije zato sto se Makedonija oslovljava sa referencom BJRM, pod kojom je inace i primljena u UN, a i zbog toga sto je albanski premijer u nekoliko navrata odlozio posetu Makedoniji.

Kao slagvort za ova sumnjicenja sa makedonske strane posluzila je poznata prica u odnosiam oficijalne Tirane i Partije za demokratski prosperitet (PDP) koji su zapoceli strmoglavo padanje jos od pre tri godine, u vreme kada je ova partija usla u koalicionoj vladi Makedonije. U sukobu izmedju vrhuske partije i pobunjenih nezadovoljnika iz nizih centara odlucivanja, oficijalna Tirana je sasvim otvoreno stala na stranu ovih poslednjih, a pritom je drzavna telegrafska agencija Albanije ATA u svom nezaboravnom komentaru prve ljude PDP-a nazvala izdajnicima albanskog naroda. Nakon otcepljenja jednog krila iz PDP i stvaranje nove partije PDP-Albanaca (PDPA), vladajuca PD Albanije, a ujedno i sredstva informisanja pod rdzavnom kontrolom su upadljivo drzali stranu PDPA, koja se nestedimice "razbacivala" izjavama za radikalnim resavanjem albanskog pitanja u Makedoniji. Upravo ova cinjenica je uzimana kao argument da se objasni pozitivan stav Albanije prema ovoj partiji jer se navodno njihovi pogledi po pitanju Makedonije poklapaju. Ovaj rezon i jeste glavni razlog sto se deo javnosti i pita - sta sad ovo znaci? Da li je Albanija u medjuvremenu promenila, ukoliko je ikada imala, takav stav?

No, cini se da je prica daleko jednostavnija, medjutim ne i lakse razumljiva. U toj 1993 godini, Demokratska partija Albanije je tek bila stupila na vlast i kao prva demokratska partija na vlasti nakon poluvekovne vladavine komunista u Albaniji, gorela je od zelje da obnovi odnose sa Albancima preko granice i na neki nacin preuzme dirigentsku palicu albanskog politickog orkestra na Balkanu. Medjutim tad se pojavila prva prepreka jer albanski lideri u Makedoniji, tacnije PDP koja je na prvim prularnim izborima dobila sve glasove Albanaca i vec ucestvovala u deobi vladinog kolaca, nije pokazala zelju da prihvati tutorstvo politickih prvaka iz Tirane, smatrajuci sebe dovoljno jakim da vodi autonomnu politiku u pravcu resavanja albanskog pitanja u Makedoniji. Obeshrabreni ovakvim drzanjem PDP-a, vladajuca DP Albanije se okrenula nezadovoljnicima iz PDP koji su formirali novu partiju PDPA, a kojima je podrska iz matice bila potrebna kao legitimacija da su oni avtenticni pretstavnici naroda.

Ova prica je trajala pune tri godine sve dok lideri PDA, navodno po njihovom sopstvenom priznanju, nisu svatili da je to pogresna politika te da i oni jos uce politiku. Razume se da se kriticarima ove iznenadne iskrenosti i ne moze zameriti i zbog njihove skepse, pa ipak, ono sto daje posebnu dimenziju citavoj ovoj prici jeste stav PDP, koji jeste glavni faktor u svemu ovome. Na osnovu izjava lidera ove partije, Abdurrahman Alitija, nakon povratka iz Tirane, moze se zakljuciti da je on vrlo zadovoljan ovom promenom u odnosima te da novi stav PDA smatra iskrenim. Ali cini se da se makedonska strana uplasila upravo od ovakvog toka dogadjaja, strahujuci da Tirana ne "zavede" PDP, implicitno izrazavajuci nepoverenje u odnosu na politicku opredeljenost Albanaca iako su se oni eksplicitno izjasnili da prihvataju teritorijalni integritet Makedonije. Citava prica bi se mogla objasniti sa poznatim balkanskim principom - "sta je gore to je bolje", t.e. sto su hladniji odnosi makedonskih Albanaca sa maticom, to je osecaj sigurnosti veci kod Makedonaca. Pogotovo sada kada su normalizovani odnosi sa severnim susedom, SR Jugoslavijom i prethodno sa Grckom, sto isklucuje neophodnost koriscenja albanske luke Drac i albanskog trzista uopste. Istovremeno, izvesna hladnoca u odnosima sa Albanijom bez sumnje pomaze u odrzavanju tvrdjeg stava makedonske vlade u odnosu na albanske zahteve. A dali to pomaze stabilnosti Makedonije, jeste sasvim drugo pitanje ciji odgovor moze dati samo vreme. Iako se odgovor i moze naslutiti, uzimajuci u obzir prethodna iskustva kada se stabilnost zemlje, u ovom kontekstu, ozbiljno dovodila u pitanje. Pise: IBRAHIM MEHMETI