PRAZNICNO PRANJE MOZGOVA

AIM, Skopje, 13.09.1996

*Proslava pete godisnjice od referenduma na kome se Makedonija opredelila za nezavisnost sa "malim" dodatkom, prosao je u socrealistickom glamuru. Pre i posle proslave parlament je demonstrirao novi nacin delovanja - sednice traju do duboku u noc, sve dok se predvidjeni zakoni ne usvoje.*

Paket zakona koji regulisu lokalne izbore ( Zakon o lokalnim izborima koji regulise nacin izbora gradonacalnika i saveta lokalnih jedinica, Zakon o teritorijalnoj podeli kojim se ranije opstine zamenjuju novim, gotovo cetiri puta brojnijim opstinama, Zakon o glavnom gradu Skoplju, kao i zakoni o glasackim spiskovima i legitimacijama) po oceni vladajuce koalicije trebaju se doneti "hitno". Kritike upucene od strane (van)parlamentarne opozicije ukazivale su na to da ce se ona boriti do zadnjeg daha da bi pokusala nesto promeniti u zakonskim projektima koji su bili pripremlejni da bi vladajuce partije na pretstojecim izborima osvojile i lokalnu vlast koju sada ne kontroliraju u celost. I tako pozicija je smislila nacin kako da doskoci namerama svojih oponenata: parlament u koji ima vecinu doneo je zaklucak da ce raditi u sesijama dok se predvidjeno ne usvoji. Tako disciplinirani poslanici iz vladajuce tropartitne koalicije ( Socijaldemokratski savez, Partija za demokratski prosperitet i Socijalisticka partija) strpljivo sedeli u sobraniskim klupama da si saslusali nezadovoljne liberale, koji su na jedan nacin prezentorali stavove i onih partija koje nisu u parlamentu, naravno odbacili njihove predloge i amandmane i na kraju glasali za ona sto im vlada nudi. Tako se desilo da brojne zamerke na zakonu o lakalnim izborima, tribine, pretkomisiske rasprave i susreti sa ministrom pravde, pa cak i medjunarodne arbitraze, donesu samo "sminkerske" promene u predlogu, koji je na kraju usvojen. Slicno je bilo i sa zakonom o novoj teritorijalnoj podeli. Uobicajeno arogantno obrazlozenje bahatog ponasanja vlade svodilo se na to - osvojiti vlast i donositi svoje zakone! A sve to se dogadja u periodu kada Makedonija slavi pettogodisnjici svoje nezavisnosti, jubilej kada je definisala svoj samostalni put ka buducnosti.

Praznovanje jubileja oduvek su bili mogucnost da se svedu racuni i da se vidi dokle se stiglo u onome sto se zelelo. Obelezavanej pette godisnjice od dana kada je odrzan referendum na kome su se makedonski gradjani izjasnili za svoju nezavisnu drzavu nije bio nikakav iskljucak. Sto se tice ove proslave mediji su imali dominantnu ulogu - toliko su zeleli da "ucine" jubileju i drzavi, pa su bukvalno preterali - njihovi praznicni programi su bili najgora varijanta poznate atmosfere praznovanja iz prosle drzave i proslih vremena. Drzavni vrh je dao bezbdroj intervjua, izjava, bile su emitovane maratonske specijalne izjave, stampani "prilozi-knjige", "bolela je glava" od radnih pobeda, pustanja objekata u proizvodnji, kamena temeljaca... Ukratko, sa svime sto takav prilaz nosi. A u takvoj atmosferi za realnost i odmerenost nema mesta, prizeljkivano se promovira u vec realizirano, glamur je neizzan... U svome prvom, u seriji intervjua, datom Makedonskoj radio-televiziji, pretsednik Gligorov je rezimirao: "Najvece zadovoljstvo mi je sto gledam da je ova drzava se odrzala kroz sve bure kroz koje je prolazila. Oni koji su ocekivali ekonomski krah, nisu ga doziveli, oni koji su ocekivali medjuetnicki sudir i unutrasnji rat nisu ih doziveli, oni koji su mozda ocekivali da kada je Makedonija postala nezavisna drzava da ce se pribliziti nekoj balkanskoj drzavi, bilo to Bugari, Srbi, Grci i tako dalje, to nisu doziveli. Ali da se odrzi takva pozicija je veoma slozena stvar i trazi permanentnu informiranost, a pritom se mora imati osecaj za meru i tolerantnost". Gligorov, znaci, za najveci dobitak u proteklih pet godina smatra opstanak drzave usprkos "onih" koji su prizeljkivali ekonomski krah, medjunacionalni sukob i unutrasnji rat ili priblizavanje jednom susedu. U drugom intervjuu datom nedeljniku "Puls", za koji se kaze da je niskotirazan i da ga citaju samo oni sto pisu u njenu, ali elitan - sto ce reci izuzetno uticajan, predsednik je ocenio 8 septembra kako istoriski dogadjaj koji je zavrsetak, kruna svih dosadasnjih nastojanja prethodnih generacija Makedonije da zauzmu mesto u medjunarodnoj zajednici. U intervjuu, koji je po "zasluzi" onih koji su postavljaji pitanja, kao da se bavio vise objasnjavanjem uloge onih "drugih", koji po pravilu rade protiv "opsteg dobra" ciji je jedini legitimni pretstavnik upravo opozicija. Komentirana je i licitirano je oko toga cija je ideja o makedonskoj nezavisnosti. Odgovarajuci na tvrdnju "onih" da se "pretsednik odlucio na nezavisnost nemajuci kud", Gligorov iskreno odgovara da "nikad u istoriji nismo bili u poziciji nezavisno da resavamo o odnosima sila, o raspolozenju glavnih faktora u Evropi. Sama maerika bila je do kraja, kako sada svedoci sada vec bivsi americki ambasador u Beogradu Cimerman, opredeljena do kraja da se sacuva Jugoslavija". Kao i premijer Crvenkovski i predsednik Gligorov ne spori da je ideja o nezavisnosti dosla od strane !makedonske najnacionalne partije" VMRO-DPMNE, ali da se radi o razlikama kako da se do nje dodje. I usput im se zamera :"referendum se osporavao jednim sumljicenjem - ne znamo kako ce se narod izjasniti - sto ako kaze da su Srbi ili bugari ili nesto drugo. Udaralo se u grudi da su za nezavisnu Makedoniju, ali kada je trebalo da se donosi odluka sumnjalo se kako ce se opredeliti narod. Refrendum je pokazao da je 96 procenata glasalo za nezavisnu Makedoniju - i tim sumljama na kraju izaslo je politicko nepoznavanje pravog raspolozenja naroda". Kazu da istoriju pisu pobednici, ali za davanje ocena treba proci malo vise od pet godina. Inace postoji opasnost u praznicnoj atmosferi da se upadne u dnevno, kratko, pamcenje. Kako sto prolazi vreme, tako kao da se sve vise zaboravlja drugi deo referendumskog pitanja, zapravo "ziher" dodatku - u vreme odluke da "se vlasi ne sete", danas mosda "djzoker" da bi se uslo u neki novi savez. Usput od opasnosti prodora "srpskog elementa" po svim linijama otvoreno se govori u rukovodstvo SDSM, vodece partije na vlasti.

U prvom svom intervjuu van Makedonije datom nesposredno posle izbora za predsednika Makedonije, Gligorov je promovirao ideju o ekvidistanci prema susedima, sto je postalo deo makedonske spoljne politike. Od toga se i danas, barem verbalno ne otstupa, sto se videlo i iz brojnih intervjua makedonskog drzavnog vrha ili iz secanja ucesnika u nastanima u zadnjih pet godina. I dalje vazi da ne postoje bilo kakvi razlozi ili zasluge radi kojih bi neko od suseda uzivao naglasenu bliskost Makedonije. Medjutim, posebno u zadnje vreme na povrsini su isplivali neki momenti koji se tumace kao otstupanje od te politike. Dan pre atentata Gligorov je imao susret sa srpskim predsednikom Milosevicem, koji mu je navodno predlozio stvaranje carinske unije izmedju Jugoslavije i Makedonije, sto je Gligorov odbio. Ali u danima nakon toga privrednici okupljeni oko privredne komore, a zatim i tadasnji potpredsednik vlade i sadasnji ministar za privredu, nedvosmisleno su dali do znanja da je unija samo pitanje vremena odredivsi 1997 kao krajni rok. A sto reci za skorasnju posetu jugoslovenskog premijera Kontica i dogovora koji su tom prilikom potpisani? S druge strane, analiza kvaliteta odnosa sa susedima ostavlja mogucnost da se postavi pitanje oko toga gde je stvoren "plus", gde "minus" u poredjenju sa stnajem od pre nekoliko godina.

Nezavisnost drzave je barem formalno vezana je za visepartizam. Gligorov je nakon povratka na duznost, posebno nakon rekonstrukcije vlade pri cemu se raspao njegov izborni Savez za Makedoniju, u par prilika sam sebe demantirao da nije partiski predsednik, vec predsednik svih gradjana. Ovom prilikom izjavio je :"Partije vanparlamentarne opozicije, pak nisu u situaciji da vladaju da bi videli kako bi poneli odgovornost, kaka ce se resavati pitanja koja su od presudnog znacenja, kada ce doci onaj moment da se kaze "da" ili "ne" za neku stvar koja menja sutuaciju u zemlji..., one snose odgovornost onim sto su rekle, time sto su uradili ili nagovestavaju da ce uraditi - recimo, privremeni i vanredni izbori? U konkretno vreme, u ovoj situaciji drzave, o ovoj konstelaciji, a ne samo da se ima prosta zelja da se iskoristi ovaj moment - da se traze vanredni izbori, da se dolazi na vlast, a sto ce biti dalje videcemo", ne moze se izbeci utisak da su ove reci nekad vec izrecene - "neprijatelj" je lociran, "zdrave snage" su jedine odgovorne i one misle o dobru kolektiviteta - naroda. "Nezgodna " opozicija, zeli vlast, a nema iskustva sta s njom, mogla je proci gore - da je recimo "zavela" 220 hiljada potpisnika peticije za raspisivanje referenduma o prevremenim parlamentarnim izborima.

Kako god bilo, vladajuca koalicija je u parlamentu usvojila ono sto je nameravala. Upuceni kazu, da po istom scenariju sledi raspisivanje lokalnih izbora, nakon cega se oni trebaju odrzati za 60 dana, sredinom novembra. Predizborna sigurnost, koju je osvajanjem pomenutih zakona stekla pozicija, uz proceduru koja maltene dozvoljava "muvanje" sa izbornim jedinicama i spiskovima, kako i "otvorena" mogucnost da se "stimaju" izborni rezultati, ukoliko ne zadovoljavaju poziciju, stvara milje u kome ucesce opozicije je diskutabilno. Ona do sada nije odlucila sto ce uciniti, ali cini se da se pred nju nalazi teska dilema - kako god odluci, da ucestvuje ili da bojkotira izbore - gubi. A, zasad nije vidljivo da postoji zelja kod svih opozicionih partija da se dogovore bar oko nekog minimuma zajednickog nastupa. Osvajanje lokalne vlasti, uz vec uspostavljenu kontrolu (pro)drzavnih medija, koji i ne kriju da je zajenicki imenitelj njihove uredjivacke politike "uspeh" na lokalnim izborima po svakoj ceni. Nakon toga predvidljiv je i sledeci korak. Pozicija se najverovatnije ici na nove parlamentarne izbore. Da ironija bude veca, uzimajuci u obzir i zahtev opozicije koja je sakupila 220000 potpisa za referndum o prevremenim izborima, sto je po Ustavu makedonije povoljno za njegovo raspisivanje, ali po odluci Sobranja i nije, jer se ono proglasilo nenadleznim, prebacivsi vruci kesten Ustavnom sudu koji se vise meseci ne izjasnjava o tome. Strip CPeckoC kojeg u dnevniku "Nova Makedonija" radi Darko Markovic kao da je dao najbolji komentar o svemu onome sto se ovih (praznicnih) dana dogadjalo u Makedoniji. Pecko i sused stoje ispred uzadi za susenje vesa na kojima su okaceni mozgovi. Sused objasnjava: "Za vreme praznika smo ih prali, sad ih susimo"! Pise: ISO RUSI