BOSI OBILICI

Jesen u Srbiji:

AIM, Banjaluka, 10. septembra, 1996.

Rani Moma Kapor (bio je to dobar pisac?) obelodanio je dva Suletova zakona, rekao bih nerelativiteta. Prvi, da kriska hleba namazana mascu i posuta alevom paprikom kad klizne iz ruke i pada u prasinu uvek aterira na namazanu stranu,i drugi,da cim covek koji ceka autobus zapali cigaretu ovo prevozno sredstvo (koje moze dakasni bogati - pitaj koliko) odmah se pojavi, pa ti onda misli sta ces. Ti genijalni pronalasci pojavili su se onda svedeni na jedan jedini zvao se: Marfijev zakon. Otprilike: ako stvar stoji da moze da krene i nabolje i nagore ona ce uvek krenuti, tu nema sumnje,nagore.

Niko od nas iz bivse Juge ne zna bolje da su te zajebancije cista istina. Doduse, imao je nas narod onu slikovitu izreku:"Ne da se siromaku sitno samljet",ali i to je generaciji koja se seca samo elektricnih mlinova izgledalo kao dosjetka dokonih pradedova oblikovana u narodu umotvorinu o zimskim selima uz pucketanje vatre, zvuke gusli i natpevavanje zdrave mladezi.

Price o narodnoj vojsci,narodnoj miliciji, narodnoj skoli, narodnim pozoristima i narodnim bankama bile su se krajem osamdesetih toliko ofucale, da je i samo izgovaranje toga zvucalo ironicno, a moze biti osetljivijim usima i cinicno. Osnovno obrazovanje je besplatno. Ako se secate, taj izvod iz zakona zvucao je kao aforizam. Nesto tu nije valjalo i moralo je da krene na neku stranu...

I krenulo je.Danas niko vise i ne govori o besplatnom skolovanju. Jedino jos nastavnici rade bez plate. Malo strajkuju, pa im malo plate, dodje neki raspust, pa im onda ne moraju placati... I samo se oko toga u skolama pominje besplatnost.

Ostalo kosta.

PRODAVCI I KUPCI MAGLE

Kazu da je prosecna mesecna zarada u SRJ (ko moze da radi) oko 150 DM.A ko to moze da u septembru spremi, recimo djaka

• prvaka za prosecnu platu? Knjige, torba,sveske - velike, male,uskih linija, racunske, bez linija, olovke, gumice, pernica, bojice, flomasteri,kajdanke,risanka br. 5... A o tome da dete, kako to prilici coveku domacinu, treba obuci i obuti, da se i ne govori.

Od narodnog veselja vezanog za polazak u narodnu skolu na besplatno skolovanje stigli smo do teske nacionalne more. I to sada kad smo skoro svoji na svome, bogamu. Zasto smo sve cega smo se dotakli pretvorili u pustinju?

Vodje za kojima smo posli (a samo smo ih izabrali, u to nema sumnje) poceli su da umesto masa i narodnih dobara velicaju knezeve, nase kraljeve, kraljevice i princeze, gospodu... Gospodstveni smo mi uvek bili, i onda kada niko u Evropi nije bio. Viljuska, noz i te price. I mi smo poverovali da cemo svi mi, svi (?), za Nemanjica trpezu. Pa ako bude zatrebalo i na "knezevu veceru" , da kad dodje ona 1389. veca amo, svi sjajni i u svili i kadifi, o izboru casnom izmedju "carstva zemaljskog" i "carstva nebeskog". Pa ,ko ce ako necemo mi? A sirotinja raja, to smo znali,relikt je turskih i inih zemana i kao takva nije predvidjena u sveprojektu novog srpskog carstva. To su bila vremena?

Zato danas ne deluje uverljivo kada gde koji razoracani Srbin kaze kako su ga oni prevarili. Ne deluje uverljivo,jer svako ko nije zeleo da bude opijen tim omamljivim zovom raskosi i visina mogao je znati da se ovo (bitno) drugacije i nije moglo zavrsiti. U kojoj su to drzavi svi drzavljani - kraljevici? I Bruneji i Kuvajt imaju svoje prosjake. A posteno receno i prokelete komunjare su,ipak, dozvoljavale (mada, istina iz svojih pokvarenih interesa) da se u svakoj narodnoj biblioteci uz simbolicnu clanarinu posudi Tvenovo klasicno delo iz koga se moglo nauciti da je kraljevic u drzavi jedan, a da prosjaka biva na buljuke.

DEOBA NAJVECEG BLAGA

Danas nije vise ostalo niceg vrednog iz onog starog skolskog sistema.Ne kazem to zato sto mislim da je u starom sistemu sve bilo dobro - daleko od toga. Uostalom, da je bilo dobro ne bi ni propalo. Ali to je, ipak, bio sistem.Ovo danas je, ipak, haos.

Nastavni programi u raspadanju, ucila se na obnavljaju i ne osavremenjuju, a stare navike ostale.Izdavacki zavod i prosvetne vlasti zajedno stamapju i potrebne i nepotrebne knjige, radne sveske i listove,zbirke i citanike svega i svacega; nastavnici koji sami mesecima ne primaju platu onim drugim koji takodje ne primaju platu diktiraju potrebe za priborom kakav mogu placati,ipak, roditelji iz nekih normalnijih i ekonomski stabilnijih zemalja; sludjena deca jure za "najk", "adidas", "levis", "versace" orginalima cija cena uveliko nadmasuje visemesecne prihodne nesrecnih roditelja. "Kako onaj drugi mize, a ja ne mogu", pita nevino dete, a roditeljima, nenaviklim na klasne razlike srce se cepa. Kupuj, pa makar krvi svoje prodao. Ne mozes sebi priznati da si "goljo i prah na podu".Ne, ne moze to biti. Ali tanji se nasa svemoc. "Air-max 5 lat" u Americi ne nose svi. U stvari, nosi manjina. Ali tamo ima sistema.Zna se ko, gde i sta. Zna se, da ni kad se srce raspukne ko prezrelna sljiva covek ne moze preskociti sebe. Postoji svest o "gvozdenom zakonu dolara" i niko normalan se ne stidi svoje drustvene uloge.

Ni kod nas ovo nece moci dugo ovako. To je sigurno. Nas skolski sistem ce morati da se prilagodi "novom drustvu". Nasa deca ce morati da se razdvoje. Slutim da nikom jos nije drago da cuje ovako (duboko) nehumane reci, ali mi moramo istini pogledati u njene ledene oci: deca onih "kojih su se snasli" ici ce u jednu skolu, a ona sirotinjska u druge. Za sve koji su onih dana verovali da posle narodnih skola dolaze samo koledzi, Oksford, Harvard i Iton - bice to tesko iskustvo. Ali za ovo smo se borili,za ne ?

Dobro, ne budimo pesimisti. Toliki pesimisti. Bice i boljnih vremena. Moci cemo i mi svojoj deci kupiti knjige i sveske, a da se posle toga ne hvatamo za glavu.Ali nece (skoro) doci vreme da se svoj "nasoj" "srpskoj" deci daju "iste sanse", pa da od 1. septembra krene u trku jedna generacija u kojoj ce "najbolji pobediti". "Velike trke" vise nece biti.

Oni koji su se svo ovo vreme borili, pa nisu stigli da se docepaju necega opipljivog, zazalice po stotinu puta u zivotu svome, a oni, pak, koji supricali o kraljevicima i carevicima, umesto o prezrenim masama,verovatno ce biti dobri manekeni svoje politike. Njihova deca ce videti Kembridz i Sorbonu.

Ko god misli da u ovakvim reuzltatima ove runde "borbe za nasu/nacionalnu bolju buducnost" ima nekih skretanja pravednik je i iskren covek, ali najverovatnije i - gubitnik. A oni, to je istorija civilizacija na Zemlji,imaju pravo da se ljute.Mada ne uvek na sav glas.

(AIM) Slobodan Reljic