KAD NEMI PROGOVORE

Srpski Gdanjsk u Kragujevcu

Kragujevac je zbog petnaestodnevnog strajka radnika pod dvostrukom blokadom: policijskom i medijskom. Veliki broj policajaca premesten je iz drugih krajeva Srbije u okolinu ovog grada. Rezimski mediji su, ili potpuno precutali dogadjaj u Kragujevcu, ili ga plasirali na sasvim neupadljiva mesta, ili pokusali da pojedine epizode strajka pretvore u "stvaranje atmosfere linca", "predizborne manipulacije desnicara", "ispade huligana".

AIM, Beograd, 8.9.1996

Ovde su i nemi - progovorili! Ovom gorkom salom, poslednjih dana veoma popularnom medju pobunjenim radnicima Kragujevca ( medju stotinak strajkaca gladju bio i jedan gluvonemi radnik) zeli se poruciti da je svakome postalo jasno sta se dogodilo u gradu na Lepenici i sta hitno treba da se ucini.

Kragujevac je, kazu njegovi zitelji, mrtav grad. U njemu se vise i bolje nego bilo gde, vide razmere ekonomske katastrofe u Srbiji. Nekad jedan od najbogatijih gradova bivse Jugoslavije - koji je proizvodnjom i izvozom oruzja i automobila obezbedjivao relativno visok standard - u novoj drzavi, po visini zarada, pao je na gotovo neverovatno - 170. mesto. Zbog rata i sankcija, strana trzista za oruzje su izgubljena, Vojska Jugoslavije mora da razmislja sta od sadasnjeg arsenala da unisti - na sta je obavezuje sporazum iz Dejtona, a nema ni novca da bilo sta naruci i kupi u Kragujevcu. Ni automobile nema vise ko da kupi, pa je proizvodnja - pod pretpostavkom da se ostvari optimisticki plan srpske Vlade - pala na desetinu u odnosu na kraj osamdesetih.

"Zlatna groznica" je prosla, ostali su beznadje, glad, pustos. Procene govore da ovde bukvalno gladuje izmedju 20 i 30 hiljada ljudi. Oko 30 hiljada radnika "Zastave", "Filipa Kljajica" i drugih propalih fabrika nalazi se vec pet godina na placenim odsustvima i prinudnim odmorima, a 15 hiljada mladih ljudi bezuspesno pokusava da nadje bilo kakav posao. Kad se tome doda podatak da su penzije i plate u Kragujevcu otprilike 50 odsto nize od onih u Novom Sadu, Nisu i Beogradu - sasvim je razumljivo zasto je do eksplozije doslo bas u, nekad bogatoj, radnickoj prestonici Sumadije.

Strajk je poceo 19. avgusta, gotovo bezazleno, kao i ranije, u desetinama drugih gradova Srbije. Oko 4.500 radnika "Zastave - Namenska proizvodnja" stupilo je u strajk. Zahtevali su isplatu zarada za jun i jul, regres za godisnji odmor za proslu i ovu godinu, ali i da se konacno ispune Vladina obecanja o novim poslovima, kao i da im drzava vrati bar deo od 68 miliona dolara, zaradjenih od prodaje oruzja inostranstvu.

Do radikalizacije dolazi cetiri dana kasnije, kad se grupa od stotinak radnika odlucuje da zapocne strajk gladju. Lista zahteva se siri, traze se ostavke direktora "Zastave" i lokalnih vlasti u Kragujevcu. "Bando crvena", "lopovi, lopovi", "fasisti, fasisti", "Srbijo, probudi se" - odjekuje gradom. Strajkacima se pridruzuju i drugi radnici, tako da ih u centru grada svakodnevno ima vec po petnaest hiljada. Tako je "visednevno protestno okupljanje grupe radnika" - kako ove dogadjaje kvalifikuju kragujevacki socijalisti - preraslo u pravi ustanak i dosad najozbiljniji izazov aktuelnom rezimu. Ne samo po zahtevima, nego po izvanrednoj organizaciji strajka i odlucnosti da se ne prihvate bacene mrvice.

Vlast je reagovala po vec oprobanom receptu. Prvo, lokalizacija pozara. Sve je, bar javno, ostavljeno direktorima "Zastave" i lokalnim politicarima. Kako su njima, uglavnom, vezane ruke, ostavku je prvo dao direktor fabrike oruzja, pa zatim i predsednik lokalne opstinske uprave. Okruzni odbor Socijalisticke partije za Sumadiju je 7. septembra zakljucio da su "prestali razlozi za dalja okupljanja oruzara", jer je "dogovorena dinamika" isplate plata i regresa. Medjutim, strajkaci nece ni da cuju za ova obrazlozenja. Puna im je glava obecanja i "dogovorenih dinamika", a novca i posla - nema, pa nema.

Zatim, Kragujevac je stavljen u dvostruku blokadu: policijsku i medijsku. Veliki broj policajaca premesten je iz drugih krajeva Srbije u okolinu ovog grada. Prosle nedelje sprecili su dolazak radnika iz Uzica i Nisa, koji su hteli da izraze solidarnost sa kragujevackim kolegama.

Posebna prica su drzavni mediji. Oni su, ili potpuno precutali dogadjaj u Kragujevcu, ili ga plasirali na sasvim neupadljiva mesta, ili pokusali da pojedine epizode strajka pretvore u "stvaranje atmosfere linca", "predizborne manipulacije desnicara", "ispade huligana". Kamere drzavne televizije nisu poklonile ovom strajku ni sekund. Tako su raspameceni gledaoci mogli da cuju objasnjenja direktora "Zastave" da su svi socijalni zahtevi strajkaca ispunjeni, ili zakljucak socijalista Kragujevca da su "stvoreni uslovi za kontinuirani nastavak proizvodnje i sticanje dobiti za dalje poboljsanje materijalnog polozaja radnika ove fabrike", a da o samom dogadjaju uopste nisu informisani. Beogradska "Politika" je u samo nekoliko redova obavestila citaoce o pocetku strajka. Neko je izracunao da je to otprilike dvadeseti deo prostora posvecenog jednom drugom vaznom dogadjaju istog dana - bila je to smrt bugarske prorocice Vange.

Iako se strajk nastavlja (na srecu, bez strajka gladju koji je, nakon 11 dana, prekinut), vec sada je poznat najveci gubitnik ovog "dogadjanja radnika" - to je rezimski sindikat, tzv. Samostalni sindikat Srbije. Njegova dosadasnja uloga - koja se svela na cuvanje socijalnog mira i ubedjivanje strajkaca da poveruju vladajucima - u Kragujevcu je potpuno demaskirana. Na pitanje novinara da prokomentarise ponasanje Tomislava Banovica, predsednika Samostalnog sindikata Srbije, u protekle dve nedelje, lider strajkackog komiteta je kratko odgovorio: "O mrtvima sve najlepse".

Analiticari tvrde da se sa Kragujevcem zavrsava period kad su drugi radnici bili zadovoljni ulogom gledalaca i navijaca. Veruje se da dolazi vreme, kad ce zbog protesta elektronicara u Nisu, strajkom zapretiti i ucitelji Subotice, i rudari Kolubare, i metalci Beograda.

Srbija se jos nije probudila, ali bolan proces je, ocigledno, poceo. Kragujevcu je tu, nema sumnje, pripala pionirska uloga. Bez obzira kako ce se strajk zavrsiti, sindikalni pokret u Srbiji vise nece biti onakav kakav je bila pre 19. avgusta.

(AIM) Grujica Spasovic xxx xxx xxx