DIJALOG GLUVIH

AIM, Skopje, 10.09.1996

Ako sve bude onako kako je predvidjeno, u novembru pve godine, nakon dve godina zakasnjenja, u Makedoniji bi se odrzali lokalni izbori, drugi po redu nakon uvodjenja pluralistickog sistema. Prvi lokalni izbori su bili odrzani 1990 godine, uporedo sa parlamentarnim, i drugi su trebali biti odrzani 1994, medjutim oni su odlozeni zbog zakasnjenja zakona o novoj administrativnoj podeli zemlje kao i zakona o lokalnim izborima. Kako stvari stoje, oba ova zakona ce biti doneseni skoro u isto vreme i to ne slucajno. Za politicke partije, bez obzira na nacionalni predznak, postalo je skoro jednako vazno sadrzina izbornog zakona i geografske raspostranjenost novih opstina. Geografska raspostranjenost jeste vazna zbog njihovog nacionalnog sastava koji za politicke partije znaci jedan od glavnih uslova za osvajanje vlasti. "Seckanje" zemlje sa 36 na citavih 120 opstina oznacilo je i najvece "prebacivanje" odredjenih procenata etnickih zajednica iz jedne u drugu opstinu pri cemu su se dobijale razlicite kombinacije etnickog sastava jedinica lokalne samouprave. Poslednja verzija predloga zakona za teritorijalnu podelu pre odlaska na godisnje odmore bila je nepovoljna za Albance koji su na taj nacin "izgubili" dosadasnje opstine, t.e. gradske centre a za uzvrat su dobili nekoliko novih opstinskih centara koji su pre toga bili malo veca sela. Kada je vladi "zagustilo" i kada je krenula finisirati pripreme za lokalne izbore albanska PDP koja je koalicioni partner u sadasnjoj vladi, postavila je jasne uslove da nece ucestvovati na izborima ukoliko se ne prekroje predlozene opstine. Nakon intenzivnih pregovora ovo je i ucinjeno, pa su Albanci dobili natrag odredjen broj "gradskih" opstina i dali "zeleno svetlo" za lokalne izbore. Po logici stvari, ovo bi bilo dovoljno da vlada mirno krene na pripreme za nove izbore jer je obezbedjen dovoljna broj glasova za izglasavanje zakona, medjutim glavni problem jeste opozicija koju pretstavljaju makedonske partije.

Donedavni ljuti neprijatelji - Liberalna partija, Demokratska partija i VMRO-DPMNE, odnosno njihovi lideri, seli su za isti sto i jednoglasno su porucili vladi: ili ce prilikom donosenja zakona za lokalne izbore nasi predlozi biti uvazeni ili cemo bojkotirati izbore! Veci broj manjih partija koje nisu imale posebne primedbe na ovaj zakon, ipak su se pridruzili ovoj pretnji pri tome isticuci kao razlog najnoviju verziju zakona o teritorijalnoj podeli.

Dok pretstavnici vlade, odnosno ministar za pravdu tvrdi da je nakon posljedne parlamentarne rasprave oko 80 posto predloga opozicije uvrsteno u najnovijoj verziji zakona, opozicionari insistiraju na tvrdnju da je zakon "krojen" po meri jedne, vladajuce partije (Socijaldemokratski savez Makedonije, pritom ignorisuci dve ostale koalicione partije - PDP i socijaliste), te da ovaj zakon pretstavlaj farsu. Osnovne primedbe opozicije su sto se tice kvalifikacije za drugi krug izbora gradonacalnika, pri cemu se trazi da u drugom krugu udju samo dvojica kandidata sa najvecim brojem osvojenih glasova, nasuprot vladinom predlogu da u ulaze svi oni koji obezbede preko 10 posto glasova, odnosno najmanje dvojica kandidata ukoliko nema dovoljno broj onih sa preko 10 posto osvojenih glasova u prvom krugu. Liberali koji su donedavno bili u poziciji zajedno sa socijaldemokratima, socijalistima i albanske partije PDP, insistiraju da organi koji realiziraju izbore budu nepristarsni a ne da njih izabere vlada, t.e. trazi se da njihov sastav bude mesovit. Takodje se trazi veca mogucnost za uvid u izborni proces, preciznije evidencija gradjana sa izbornim pravom isklucujuci mogucnost da se glasa mimo utvrdjenih glasackih lista sa opravdanjem da liste nisu kompletne. Po njima ovo poslednje pretstavlja prostor za manipulaciju glasovima a i procentima glasova i glasaca. U prilog ovome predlaze se uvodjenje "glasacke legitimacije". Takodje kljucne su i primedbe u vezi financiranja partija prilikom izbora gde spored utvrdjenih pravila da se novcem raspolaze isklusivo preko ziro racuna, trazi se da partije unapred dobiju dve trecine predvidjenog novca a ne jednu trecinu kako je predvidjeno zakonom. Liberali takodje traze ravnopravniji pristup medijima za opozicione partije za vreme izborne kampanje. Sa ovim primedbama saglasne su sve tri opozicione partije koje najavljuju bojkot ovih izbora ukoliko vlada i partije opozicije ne prihvate njihove primedbe.

Ako oni zaista istraju na njihovim stavovima onda moze se ocekivati da ovi izbori budu repriza parlamentarnih izbora iz 1994 godine kada su DP i VMRO-DPMNE bojkotirali izbore. Razlog za ovu konstataciju lezi u cinjenici da je ministar pravde ovih dana jsno dao do znanja da su primedbe opozicije neosnovane jer se sve ono sto je bilo argumentirano i bilo prihvaceno, a sa druge strane neki celnici SDSM-a su ove primedbe nazvale obicnim politickim marketingom. Glavnu rec sada ima Liberalna partija koja jeste jedina od vecih opozicionih partija koja ucestvuje u rad parlamenta. Njen odnos na sednici posvecenoj zakonu o lokalnim izborima u mnogome ce biti indikacija o daljnjoj sudbini ovih izbora. Pise: Ibrahim Mehmeti