PROBLEM SA "GASTARBAJTERIMA"
Glasanje u Berlinu
Banjaluka, 7. septembra 1996. (AIM)
Adina zraci odlucnoscu: "Ja sam bojktorila prve nacionalne izbore 1991. a i ove cu, ne zelim da se vratim u Bosnu, koja je podjeljena, niti da me neko indenficira po nacionalnoj pripadnosti".
Adina je jedna od 30.000 izbeglica, koje zive privremeno u Berlinu, 350.000 zive u celoj Nemackoj. Dok ona ubedljivo objasnjava, drugi posetioci Juzno-istocnog Centra u Berlinu, koji je prvenstveno sastajaliste bosanskih izbeglica, smeskaju se njenom "internacionalizmu".
Predstojeci izbori 14. septembra ustalasali su gradjane Bosne i Hercegovine, koji se nalaze u glavnom gradu Nemacke. Pored pitanja ucesca na izborima -postajala je mogucnost pismenog glasanja - izbeglice dobrim delom strepe od predstojeceg povratka u Bosnu.
Povratak, koji je trebalo da pocne vec 1. oktobra,pa je odlozen, nezavisan je od izbora. Ali diskusija o sto brzem i masovnijem povratku Bosanaca izbeglica redovno diktira udarne naslove nemackih novina i zasenjuje izbore.
"Vecina ce birati nacionalne partije",kaze Ismail (47) izbeglica, pristalica sarajevske Udruzene liste i saradnik centra. "Svi misle da biraju svoje, da ne bi dobila druga nacija". Promene postojeceg stanja u Bosni niko ne ocekuje, pa povratak za mnoge znaci neizvesnost, a i preuranjen je", objasnjava Ismail.
Pomen izbora i medju pripadnicima "srpsko-bosanske" zajednice u Berlinu - vecinom se radi o ljudima koji vec decenijama zive u Nemackoj - stvara nezadovoljstvo i nervozu.
Miloje Milicevic, predsednik srpsko-nemackog kluba "Vuk Karadzic - Braca Grimm" ocajnickim tonom kaze: "Srbi nemaju mogucnosti da glasaju postom". Prigovor se odnosi na koordinacioni biro OSCE-a u Bonu, koji organizuje izbore postom u Nemackoj, za cijelu Bosni i Hercegovinu. OSCE kao bazu za odobrenje glasanja postom uzima popis iz 1991.godine i dokumenta, koja su izdata pre 31. marta 1991.godine, koja svedoce o stanovanju u nekadasnjoj jugoslovenskoj republici - objasnjavaju u birou.
"Tek nekoliko dana pred istek prijavnog roka krajem jula OSCE -biro je poceo da oglasava izbore postom u srpskim medijama", govori Milicevic. Sedam stotina prijavnih listica,koje je predsednik poslao "u zadnjem minutu", u dva paketa na adresu bonskog biroa - "ostali su bez odgovora".
Milicevic je ubedjen da su prijave zavrsile u kosu.
Jens Grimm, portparol OSCE-biroa iskljucuje manipulacije. "Mi radimo u dva velika biroa,nacionalno smo izmesani, Muslimani, Nemci, Amerikanci, nije moguce ponistiti prijave".
Ali pitanje bosanskih Srba gastarbajtera,ciji tacan broj niko ne zna,jer su svojevremeno registrovani kao Jugosloveni, i koje se vecinom ne nalaze na popisnim listama iz 1991. godine, ne nalazi odgovora. Grimm priznaje "da problem gastarbajtera ni od koga nije spoznat", i da je biro po dejtosnkom ugovoru zaduzen,da omoguci bosansko-hercegovackim izbeglicama pravo glasa.
Oko 130.000 gradjana Bosne i Hercegovine registrovano je za izbore. Dusan Kovacevic (47) nije izbeglica, zivi vec 26 godina u Berlinu. Njegova prijavnica nije zavrsila u kosu. On i njegova zena su rodom iz Teslica, tamo imaju kucu i lokal, i zeleli su da biraju. Oboje su dobili odbijenice,u kojima im se saopstava, da se ne nalaze na popisnom spisku iz 1991.g. i zato nemaju pravo glasa.
"Ja sam 1991. dobio poziv za izbore na moju adresu u Teslicu, a sad mi pisu da se ne nalazim na spisku", kaze Kovacevic i pokazuje kopije dokumenata, koje je poslao u Bon.
Uglavnom, pravo zalbe sa pomenutim dokumentom izdatim pre marta 1991.g. Kovacevic nije koristio.On smatra da se radi o namernom aktu protiv Srba i da nema svrhe zaliti se. "Onome, kome treba da se zalim, vec sam dokumentovao da sam iz Bosne",kaze on.
Odbijeni Srbi se sad spremaju da idu organizovano u rodna mesta i da glasaju. Ostaje gorcina da ce ipak dosta "srpskih glasova biti izgubljeno", kaze Kovacevic jer ne mogu da idu svi koji su zeleli da biraju.
(AIM) Ljiljana Nikolic x x