DVOJAC SA KORMILAROM

Dogovor Rugove i Milosevica

Posle tandema Tudjman - Milosevic, stvoren je novi balkanski duo, Milosevic - Rugova. Njegovi clanovi ce i dalje neograniceno uvecavati i produzavati sopstvenu vladavinu, ali ce pri tome morati da ucine i nesto u korist sopstvenih naroda

AIM, Beograd, 5.9.1996.

Pre dve godine na novogodisnjoj zabavi Nove demokratije, koalicionog partnera u Srbiji vladajucih socijalista, srdacno su caskali sef novodemokrata Dusan Mihajlovic, Vuk Draskovic, po sopstvenom uverenju vodja cele srbijanske opozicije i Azem Vlasi, visoki funkcioner albanske nacionalnosti u vreme komunizma, uhapsen i sudjen po obecanju Slobodana Milosevica.

Domacin susreta je tada uredniku jednog beogradskog nedeljnika obecao fotografiju Mihajlovic-Vlasi-Draskovic, ali rec nije odrzao. Nije bilo vreme da se takvi susreti obznanjuju, jer, Albanci jednostavno nisu priznavali Jugoslaviju i Srbiju, javno su trazili secesiju, a vlasti Jugoslavije i Srbije pravile su se kao da Albanci i organi njihove paralelne vlasti uopste ne postoje.

Iako su predsednik Srbije Slobodan Milosevic i Ibrahim Rugova, nesporni lider kosovskih Albanaca i predsednik Demokratskog saveza Kosova, na dogovor o povratku djaka Albanaca u skole, potpise stavljali odvojeno -jedan u Pristini, a drugi u Beogradu - oni su tim cinom upravo prekinuli dugogodisnje zvanicno ignorisanje. To je moralo da se dogodi kad-tad: da Milosevic prizna Rugovi da je nesporni lider Albanaca, kao i da se ovaj drugi saglasi da je predsednik Srbije covek sa kojim mora da razgovara o zivotu svog naroda.

Iz cinjenice da se Rugova potpisao samo kao obican gradjanin, doduse visoko obrazovan, dakle cak ne ni kao predsednik najvece, ako ne i jedine partije kosovskih Albanaca, pristalice Slobodana Milosevica izvlace zakljucak o njegovoj velikoj pobedi. Rugova je priznao Milosevica za predsednika Srbije, cime je priznao i Srbiju i Jugoslaviju, sto mu do sada nije padalo na pamet, uveravaju dalje pristalice teorije o apsolutnoj prednosti Milosevica u ovoj utakmici.

Izvesno je da je ta cinjenica, da uz Rugovino ime nije navedena njegova funkcija, od velike vaznosti i da ce na razlicite nacine biti dalje koriscena. Vec prvog dana, kada je dogovor objavljen, Srpski pokret obnove Vuka Draskovica je trapavo primetio da nije dobro sto je precutana Rugovina funkcija, ali se ne kaze koja (predsednik DSK ili predsednik samoproglasene albanske republike Kosovo); jedan albanski izvor sa Kosova je tvrdio da je Rugova ipak ovencan titulom predsednika Republike (sto se pogledom na dokument pokazuje kao netacno); a srbijanski premijer Mirko Marjanovic je odbio pomisao o vodjenju bilo kakvih politickih pregovora sa kosmetskim Albancima.

Naravno da premijeru ne treba verovati. Za Albance i Srbe, obrazovanje, odnosno skolski sistem imace isti onaj znacaj koji je imao ping-pong u odnosima Kine i Amerike: to ce biti i inicijalna kapisla i kanal za uspostavljanje normalnih odnosa. A do njih nece tako brzo doci, iako se Amerikancima, koji su po svim relevantnim beogradskim izvorima naterali Milosevica i Rugovu na dogovor, ocigledno zuri da rese kosovski problem.

Zbog te brzine prava sadrzina Dogovora se i ne nalazi u njegovom tekstu, jer nije cak precizirano kako ce se i na koji i u koje zgrade posle sestogodisnjeg odsustva vratiti albanski djaci. Njegova je poenta u zapocinjanju albansko-srpskog dijaloga bez ispunjavanja prethodnih uslova: da Albanci priznaju Srbiju i Jugoslaviju i da se odreknu svoje paralelne vlasti, odnosno da Miloseviceva vlada prizna paralelnu albansku vlast i vrati autonomiju dobijenu 1974. godine.

Ovoliko odricanje od prethodnih uslova pokazuje i da Rugovi i Milosevicu gori pod nogama.

Predsednik Srbije je izgleda shvatio da dosad vreme nije bilo na njegovoj strani, da je sa odlaganjem nekih problema samo gubio: sve je vise morao da daje, a da zauzvrat zaradi jedino ponizenje, koje je ogromnom medijskom masinerijom pokusavao da pretvori u pobedu.

Tako je govorio, a njegovi mediji besomucno ponavljali, i da spoljni zid sankcija nema nikakve veze sa Kosovom. Ali, kada je protokom vremena taj zid dobio oblik cvrsto zatvorenog kruga koji bi i kod dugogodisnjeg robijasa izazvao klaustrofobiju, Milosevic je morao da pokusa da pronadje neka vrata na njemu. Dogovor sa Rugovom je tek mala rupa u zidu.

Ali, u unutrasnjopolitickoj propagandi od te rupe Milosevic moze da napravi cudo. On, koji se na vlast uzdigao pobunom kosmetskih Srba, koji je na za Srbe kultnom Gazimestanu rekao i da ce ratovati, sada ponovo tvrdi da je jedini Aleksandar Makedonski za - Gordijev cvor. Samo ja mogu da razgovaram sa Albancima, samo ja mogu da ih vratim u pravni i politicki sistem Srbije i Jugoslavije, poruka je Milosevica koju on emituje u predvecerje saveznih izbora (3.novembar). Iz te igre predsednik Srbije potpuno je izbacio sve one politicare koji su se trudili da uspostave bilo kakav kontakt sa Albancima.

Uostalom, to mu i nije bilo tesko jer je i Rugovi jasno da su u Srbiji i kolac i noz u rukama Slobodana Milosevica, pa zato ni on nije gubio vreme da bi razgovarao sa opozicionim ili poluopozicionim politicarima.

Nema sumnje da ce Rugova i Milosevic za albansko-srpske odnose postati ono sto su Tudjman i Milosevic za srpsko-hrvatske i da ce se truditi da taj odnos godinama koriste za svoj opstanak na politickom vrhu. Naravno da ce u tom braku iz racuna biti i mnogo "hladnoce", sto vec pokazuje potpisivanje jednog dokumenta u dva grada (Milosevic je izbegao da poput nekadasnjeg premijera Jugoslavije Milana Panica ode Rugovi na noge), ali nema sumnje da ce jednoga dana, sedeci na svom omiljenom kanabetu u zgradi na beogradskom Trgu Ive Andrica predsednik Srbije reci predsedniku DSK: "Oduvek sam osecao da mozemo sjajno da saradjujemo, da mozemo da budemo i prijatelji". Rugova ce na to odgovoriti osmehom, ma sta bude mislio, jer ce i njemu biti jasno da oni jedan bez drugog ne mogu da opstanu na vlasti, da su nerazdvojan dvojac.

Pri tome ce se znati, i to ce biti njihova casa zuci, da se kormilar njihovog dvojca nalazi u Vasingtonu.

(AIM) Dragan Bujosevic

xxxx xxxx xxxx