ZAJEDNO - ODVOJENO - ZALEPLJENO

"Holbrukovanje" srpske opozicije

AIM, Beograd, 4.9.1996.

Upuceni tvrde kako je na kraju uspesno obavljenog posla oko visemesecnog ubedjivanja Vuka Draskovica (SPO) i Zorana Djindjica (DS) da posle silnih pregovora, ucena, trgovanja, svadja i ultimatuma, ipak, potpisu dokument o pristupanju koaliciji "Zajedno", predsednica Gradjanskog saveza Srbije Vesna Pesic, zadovoljno uzviknula: "Bolji sam pregovarac od Ricarda Holbruka".

Sa Draskovicem i Djindjicem je islo teze, nego Holbruku sa Izetbegovicem, Milosevicem i Tudjmanom. U augustu, dok je koalicija "Zajedno" bukvalno bila prikopcana na aparate za reanimaciju, jedan je skoknuo do Grcke, drugi do Milocera. Kada su i bili u Beogradu, medjusobno su "razgovarali" uglavnom preko telefaksa, pogotovo onog posrednickog u GSS-u, preko koga su isle sve poruke i ponude. Taj telefaks se posebno usijao proteklog vikenda kada je isticao i poslednji razuman rok da se citav projekta kako tako zakrpi, ili i konacno objavi da od koalicije "Zajedno" nema nista. Na kraju, Vesna Pesic je uspela da uspesno okonca svoju posrednicku misiju. Zahvaljujuci njenoj "telefaks diplomatiji", koalicija "Zajedno" ipak, nekako ide dalje, iako bi joj trenutno vise prilicio naziv "zalepljeno" ili "zakrpljeno".

Kostunica ide sam

To sto je zakrpljeno, stavljeno je i na papir koji su Draskovic, Djindjic i Vesna Pesic potpisali u ponedeljak uvece. U tom dokumentu sasvim precizno je odredjeno i ono sto je dugo bilo najspornije - kako ce se i po kom kljucu deliti dobijeni poslanicki mandati. Dogovoreno je da Srpskom pokretu obnove pripadne 54 odsto onoga sto se dobije na izborima, Demokratskoj stranci 41 odsto, a Gradjanskom savezu Srbije pet odsto izbornog plena. U dokumentu je ostavljena i mogucnost da koaliciji "Zajedno" pristupi i Demokratski savez Srbije Vojislava Kostunice. U tom slucaju, kako je predvidjeno, karte bi se iznova izmesale pa bi SPO i GSS dobili polovinu poslanickih mandata, dok bi DS i DSS podelile drugu polovinu.

Samo dan posle potpisivanja ovog dokumenta, Zoran Djindjic je jos jednom pozvao Vojsilava Kostunicu da se pridruzi koaliciji "Zajedno" i velikodusno mu ponudio da eventualnu "njihovu polovinu" podele na ravne casti. Kostunici je poruceno i to da ce vrata koalicije biti odskrinuta sve do 7. septembra. Posle toga ponuda DSS-u prestaje da vazi. Vec sutradan, medjutim, portparol DSS-a Milorad Jovanovic je izjavio da ova stranka na izbore izlazi samostalno i na saveznom i lokalnom nivou i da je ta odluka ujedno i obavezujuca za sva lokalna rukovodstva stranke. Ovaj drugi deo Jovanoviceve izjave nagovestava da na lokalnom nivou stvari nece ici bas tako glatko, s obzirom da su se mnogi mesni odbori DSS-a odavno izjasnili za koalicionu saradnju.

Procene su da bi doslednost u novonastaloj situaciji znacila gotovo sigurno politicko samoubistvo. Poslednji pokusaj Kostunice da na izbore ne ide sam, ali i da izbegne Draskovica, ucinjen je proslog vikenda kada su sastali lideri DS i DSS. Kostunica je tada ponudio Djindjicu koaliciju dve demokratske stranke za koju se prethodno izjasnilo i rukovodstvo DSS-a, izabravsi kao svoju zavrsnu izbornu poziciju logiku - ili samo s Djindjicem, ili potpuno sami. Djindjic je ovu ponudu odbio navodeci pri tom da njegova Demokratska stranka mora na izborima da nastupi pod imenom "Zajedno" i da je to jedina prihvatljiva varijanta, bez obzira koje sve stranke sacinjavaju ovu koaliciju.

Oni koji se pozivaju na svoju "dobru obavestenost" tvrde da je proteklog vikenda, osim ovog susreta Djindjic-Kostunica, bilo jos mnogo tajnih susreta i ubedjivanja na razlicitim nivoima na kojima se postavljale zavrsne kulise za predizbornu trku. Prema istim "dobro obavestenim" izvorima Holbruka su se igrali i ljudi iz americke ambasade u Beogradu koji su navodno ubedjivali Vuka Draskovica da svoje ultimativne zahteve oko koalicije "Zajedno" zameni spremnoscu za kompromisima kako bi se koalicija odrzala u zivotu. Bez obzira na pouzdanost ovakvih tvrdnji, kompromis je na kraju postignut.

U jednom trenutku, pojavile su se i spekulacije da Draskovic definitivno napusta posrnuli projekat "Zajedno" i priblizava se socijalistima, a kao posrednik u ovom poslu pominjana je "Nova demokratija" i njen lider Dusko Mihajlovic koji je u nekoliko navrata zaista upucivao otvorene pozive Draskovicu da se okane "loseg drustva" u koje je upao i okrene "istinskim snagama mira i progresa" u Srbiji. Pod sintagmom "lose drustvo" podrazumevali su se oni koji su "okretali vola na Palama" i bili protiv potpisivanja Dejtonskog sporazuma, pre svih Zoran Djindjic. Ovakve i slicne izjave koje su dolazile s razlicitih strana samo su potpaljivale medjustranacke nesporazume i cinile da se uvek pritajeni gejziri liderskih sujeta iznova aktiviraju.

Jacaju snage "potencijalnih pecarosa"

Potpisivanju koalicionog dogovora prethodilo je i uklanjanje mine zvane "Paroski". U SPO su tvrdili da od koalicije ne moze biti nista sve dok DS insistira da se na listama zajednickih kandidata nadje i Milan Paroski, nekadasnji republicki poslanik koji je pre nekoliko meseci pristupio demokratama, ali umnogome zadrzao u svom politickom recniku izraze koji se rimuju sa krajnje neumerenim politickim radikalizmom.

Djindjic je na kraju je pristao da zrtvuje Paroskog i izbrise ga sa svoje liste. Kandidature su se, u ime koalicione saradnje, odrekli i jos neki danas istaknuti clanovi DS koji su od Draskovica svojevremeno prebegli Djindjicu.

Zbog mnogih poganih jezika koji su pogotovo u avgustu rasturali koaliciju "Zajedno" silna "holbrukovanja" mogla su na kraju da ispadnu i uzaludna da nije bilo pojacanog pritiska na rukovodstva stranaka upravo sa lokalnog nivoa. Opstinska rukovodstva prozivala su uporno centrale u Beogradu i trazila da ih ne sprecavaju u davno zapocetom poslu - formiranju opstinskih koalicija. Pritisak "iz baze" poceo je gotovo da lici na nekadasnje "odjeke i reagovanja" preko kojih su rukovodstva iz svih delova bivse drzave svojevremeno pozivana da se "ujedine i urazume".

Izgleda da su u opstinskim ograncima SPO, DS i DSS neuporedivo brze nego u njihovim beogradskim centralama izborima prisli sa racunarima u rukama. Od trenutka kada su prekrajanjem izbornih jedinica bitno promenjeni uslovi za odrzavanje saveznih izbora, sve je ukazivalo na to da sa opozicijom podeljenom u tri ili cetiri grupacije, SPS (sa manje od 40 odsto osvojenih glasova) u konacnom ishodu stize do vise od 55 odsto poslanickih mandata, ili vise od 60 poslanickih mesta (od 108). Ista izborna matematika kazuje da se stvari bitno menjaju ukoliko socijalisti protiv sebe imaju samo dva jaka opoziciona bloka. U tom slucaju njima bi pripalo priblizno onoliko poslanickih mesta koliko glasova uzmu na izborima. Sve do pre nekoliko dana, opozicioni lideri su veoma tesko uskladjivali svoje ponasanje sa ovom prostom matematikom.

Konacnim formiranjem koalicije "Zajedno" dva meseca pre novembarskih izbora pocinje polako da se razaznaje kako ce ta izborna trka izgledati. Na jednoj strani stajace socijalisti i JUL, na drugoj kolacija "Zajedno", i radikali. Kostunicina DSS ce sama staviti glavu pod izbornu giljotinu i tako doprineti daljem redukovanju srpske politicke scene. Koaliciji "Zajedno" predstoji da se sto pre ukljuci u predizbornu kampanju koja je odavno pocela i za sada ide prilicno mlako. Mozda i zbog toga sto su socijalisti, uvidevsi kako potencijalni koalicioni partneri uspesno rade jedni protiv drugih, vec odavno videli sebe kao pobednike na novembarskim izborima. U jednom trenutku, sredinom avgusta, cinilo se da im ovog puta za pobedu nije potrebna cak ni blokada medija i da je umesto toga sasvim dovoljno svakodnevno samo citirati ono sto Draskovic, Djindjic, Kostunica, ili njihovi najblizi saradnici, izgovore jedni o drugima.

U dosadasnjem toku kampanje socijalisti se nisu obrusavali na radikale koji su mozda i najvise profitirali od svadja unutar koalicije "Zajedno". Seselj je svoju kampanju poceo odavno i odmah na pocetku stavio do znanja da na izbore ide potpuno sam. On trenutno vodi dve kampanje - onu u RS gde pokusava da pomogne SDS-u, i onu u Srbiji gde uvek pominje dva podjednako vazna protivnika - socijaliste i kolaciju "Zajedno" koju njegovi bliski saradnici podrugljivo nazivaju "skupa".

U slabostima ove koalicije Seselj je prepoznao svoju sansu da konacno zauzme sigurnu drugu politicku poziciju u Srbiji. Zbog toga se cini da radikali vise udaraju po koaliciji "Zajedno," nego po socijalistima. Njihovi mitinzi proticu u znaku opisivanja svih "izdaja" Vuka Draskovica i "lopovskih" sklonosti Zorana Djindjica.

Na kraju, ostaje naravno i dilema sta na predstojecim izborima moze da uradi koalicija "Zajedno" koja u izbornu trku ulazi sa prilicno zakasnjenja i primetnom senkom na plucima. Kao jedna od mogucih (i do sada nedemantovanih) predizbornih varijanti je i ona o mogucem angazovanju nekadasnjeg guvernera Dragoslava Avramovica kao frontmena koalicije "Zajedno" sto bi, po mnogim misljenjima, moglo ove izbore uciniti i nesto zanimljivijim i dinamicnijim nego sto se u prvi mah cinilo.

Svakako najtezi zadatak za koaliciju "Zajedno" bice ponovni pokusaj da se privuku oni koji su odavno ogorceni ponasenjem vlasti, ali i dodatno razocarni ponasanjem opozicije, cvrsto resili da na dan glasanja odu na pecanje. Tokom avgusta stranka potencijalnih pecarosa koja nece ucestvovati na izborima je prilicno narasla. Sve analize pokazuju, inace, da su svi iz ove pecaroske stranke "pomalo socijalisti", jer svaka veca apstinencija biraca moze samo njima ici u prilog.

(AIM) Nenad Lj.Stefanovic