NE!(?) - SRPSKIM IZBORIMA

Kosovski Albanci nece ucestvovati na izborima, zakazanih za 3. novembar, za Vece gradjana Savezne skupstine. To je stav predstavnika albanskih paralelnih vlasti i svih albanskih politickih partija. Vodja kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova je poslednjih nedelja, u vise navrata, isticao da se taj stav logicno izvodi iz cinjenice da su Albanci vec osnovali svoje institucije vlasti posle izbora od pre cetiri godine i da te institucije imaju podrsku blizu 90 odsto kosovskog birackog tela. Novinarima je Rugova jednom prilikom rekao da i kada bi izasli na izbore, Albanci time nista ne bi dobili.

U nekim beogradskim politickim krugovima i medijima ovo pitanje je opet podgrejano posle potpisivanja Dogovora o vracanju albanskih djaka, omladine i nastavnika u skolske objekte. Verovatno se polazi od pretpostavke o nekoj mogucoj vezi izmedju ova dva dogadjaja. Na albanskoj strani se na to odgovara formulacijom iz Dogovora da je ovaj dokumenat iznad politicke rasprave i odlucno dodaje, da povratak u skole nije uslovljen izborima, pa ni pristankom za pokretanje nekog drugog problema. Podvlaceci da govori u ime predsednistva Demokratskog saveza Kosova (DSK), njegov clan Redzep Djerdji kaze da nema ni govora o promeni dosadasnjeg stava o izborima.

Neke nade o mogucnosti izlaska Albanaca na izbore, vezuju se delom i za eventualne pritiske medjunarodne zajednice. Rugova ne negira da i o tome razgovara sa inostranim diplomatama, ali podvlaci da "oni znaju i postuju nas stav i ne insistiraju na tome".

Albanski predstavnici objasnjavaju da nije rec o bojkotu, nego o kontinuiranom prirodnom politickom ponasanju Albanaca u poslednjih sest godina. Okolnosti se ni u cemu nisu promenile, pa ni uzroci koji onemogucavaju izlazak Albanaca na izbore, koje saziva srpska vlast. Albanci su veoma tvrdi u stavu da bez obzira na bilo kakva obecanja i objasnjenja, glasanje automatski znaci prihvatanje suvereniteta Srbije i Jugoslavije nad Albancima i Kosovom. Izvodi se dalje zakljucak da to znaci davanje legaliteta rezimu, koji svakodnevno surovo proganja i ugnjetava kosovske Albance, posebno u poslednjih desetak godina, ali i s druge strane odustajanje od svih sustinskih politickih opredeljenja. Sve ostalo sto se kao razlog neucestvovanja na izbore navodi na podugackoj "albanskoj listi" izvodi se iz ova dva sustinska uzroka. U stalnoj kolumni u politickom nedeljniku ZERI, potpredsednik DSK Fehmi Agani pise: "Apsolutno se ne mogu prihvatiti izbori, koji na bilo koji nacin legalizuju srpsku vladavinu nad Kosovom".

Na argumentaciju da se za albansku stvar treba boriti u skupstinama narodnih predstavnika odgovara se prakticnim primerima. Rezim u Beogradu je fakticki vodio rat, ali formalno nije bio u ratu, sto se uzima kao relevantna cinjenica u medjunarodnim naporima za resavanje problema u bivsoj Jugoslaviji. Ako se ne moze izvesti na cistac odgovornost za pohode nad jednim narodom, u jednoj medjunarodno priznatoj zemlji, onda se lako moze pretpostaviti kakva moze biti zastita ljudi od rezima autokratske vladavine i bezobzirne manipulacije. Pristupajuci i na ovaj nacin problemu, predsednik Izborne komisije albanskih paralelnih vlasti, Tadej Rodiqi kaze: "Mozemo lepo da vidimo u kakvom se polozaju nalazi srpska opozicija u jednom takvom rezimu. A u kakvom bi se polozaju nasla neka eventualna albanska opozicija kada bi na nju nagrnuli svi: i pozicija i rezim i opozicija? Albanci bi maksimalno dobili desetak poslanika. Srpska opozicija ima ih vise desetina, a u srpskoj skupstini gotovo je ravnopravna po broju poslanika, pa ipak je prinudjena da pribegne bojkotu rada i jednog i drugog parlamenta".

Oni koji su skloni daljim analizama smatraju da i kada bi se dogodilo neko cudo, kosovski Albanci ne bi nikako prihvatili sadasnju podelu Kosova na vise izbornih jedinica. "To razbija jedinstvo albanskog birackog tela, cime bi se eventualno prisustvo Albanaca u saveznom parlamenu smanjilo gotovo za polovinu mesta od onoga sto bi oni mogli da dobiju, po kriterijumu: jedan poslanik na 65 hiljada biraca.

Pre nekoliko godina na Kosovu su bila izneta individualna zalaganja u vidu predloga za razmisljanje o mogucim slozenijim oblicima borbe za kosovsku samostalnost. Osnovna ideja bila je da se u tom cilju iskoriste i svi oblici parlamentarne borbe. Ali, ova razmisljanja su na samom pocetku bila kruto zaustavljena. Opterecena vitalnim problemima opstanka i zestokom srpskom represijom, albanska javnost nije bila raspolozena za takve ideje niti za razmisljanja o slozenijim oblicima otpora. Onda, a i sada to bi ozbiljnije moglo da utice na demistifikaciju izvesnih oblika populistickog politickog delovanja i, razume se, da je zahtevalo i zahteva veci intelektualni napor i vecu politicku invenciju i dovitljivost. Stanje se od tada ni u cemu nije promenilo na bolje. Delom i zbog toga, barem do sada, nije bilo takvih razmisljanja u albanskoj javnosti.

Stav i raspolozenje apsolutnog odbacivanja ne mora da se ispolji i prema lokalnim izborima i eventualnim izborima za Kosovo kao celini. Prvi koji pokrece javno ovo pitanje je niko drugi do potpredsednik DSK Kosova - Fehmi Agani. U vec pomenutoj kolumni Agani smatra da apsolutno odbacivanje izbora, koji legalizuju srpsku vladavinu na Kosovu ne znaci da ne treba razmisljati o lokalnim izborima. I pored prepreka koje eventualni izlazak na glasanje trenutno cine bezizglednim, Agani zakljucuje: "Ipak ne treba odbaciti razmatranje mogucnosti da se ovi izbori (lokalni) iskoriste, kao oblik osporavanja srpske vladavine, ma koliko ona bila fiktivna na lokalnim nivoima".

Albanski predstavnici su svesni da neizlazak Albanaca na izbore vladajucim socijalistima obezbedjuje gotovo onoliko poslanickih mesta, koliko bi dobili svojim ucestvovanjem Albanci i da je albanski bojkot znacajan ulog u borbi za vlast u Beogradu. Povremena pozivanja Albanaca na izbore od strane vladajucih socijalista, pa i samih opozicionih krugova, ovde se tumaci kao testiranje i politicko kalkuliranje mogucom dobiti od albanskog (ne)izlaska na izbore. Ali, istice se, u pitanju su nacela: odrzavanje ili odlazak Milosevica sa vlasti, prvenstveno je problem Srba i srpske opozicije. Na pitanje o saradnji sa srpskom opozicijom, generalni odgovor je da je ona nemocna da resi neke sustinske probleme sopstvenog opstanka i delovanja, a prema Albancima, ako u nekim elementima nije gora, ponasala bi se jednako kao i Milosevic.

Kod Albanaca je u poslednjih pet - sest godina vec izgradjen jedan doduse nepisani stav - da ne moze biti govora o izlasku na izbore sve dok se ne ostvare neke konture pravno

• politickog statusa Kosova ili dok ne bude nekih cvrstih garancija u tom smislu.

Fehim REXHEPI AIM Pristina